Борци с територије Општине Лучани пали у Српско-турским ратовима (1876-1878)
Борци с територије Општине Лучани пали у Српско-турским ратовима (1876-1878)
Састав Ибарске војске која се борила у Првом (познатом и као „Јаворски”) (1876-1877) и Другом Српско-турском рату (1877-1878), чиниле су Чачанска, Рудничка, Ужичка и Шабачка бригада и Добровољачки кор. Војници су регрутовани из народа, без посебне обуке, према старости разврстани у I, II и III класу.[1]
Ибарска војска борила се на два ратишта: јаворском и јужноморавском. Јаворско се протезало од Соколовице код Новог Пазара до Шаргана на Тари. Епитафи војницима палим на јужноморавском ратишту најчешће помињу Адровац, Самоково, Шиљеговац, Шуматовац, Кревети, Суви рт, Прокупље, Врање, Златокоп, Ниш, Борје, Велики извор и Радешки вис.[1] Према епитафима, прве су жртве пале 24. јуна 1876. на Јавору, Кладници и Пазару, а последње 22. јануара 1878. године на Самокову код Куршумлије.[1]
Натписи уклесани на надгробнике и крајпуташе представљају драгоцена историјска сведочења:
Властељице
уредиСпоменик Милану Марковићу (†1876) (Властељице – Јелав)
- Приђи ближе мили Српски Роде те прочитај спомен овај ја одок с овог света млад МИЛАН син василија Марковића из Властељица који у 25. год живота свога разболек се у Јавору, одок кући па се преставих 12ог Августа 1876. г. Код куће оста ми мајка тужна кукајући и жалосни отац уздисајући. Збогом Отац збогом Мати немојте се ви бринути ја ћу молити Вишњег Творца да утјеши тебе Оца да поживи вамилију. Фала Вама мили родитељи који сте ме чесног учинили. Куда год сам по свету одио свуда сам увек поштен био. Вала тебе Мајко мила ти си мене одранила и у војску одпремила.[2]
Горачићи
уредиСпоменик Петру Зимоњи (†1876) (Горачићи – Зимоњића гробље)
- Овде почива раб божи ПЕТАР В. ЗИМОЊА војник I класе народње војске кои поживи 37 г. а умро 9-ог јунија 1876 г. Спомену га Гаврило брат.[3]
Споменик Владимиру Стевановићу (†1876) (Горачићи – Черговиште)
- Оваи знак показуе краброг србина ВЛАДИМИРА СТЕВАНОВИЋА воиника II класе коие на пазару 24-г иуна у 1876 г. бранећисе од турака погинуо. Бог даму душу прости. Оваи билег удариму ружица супруга радомир едини син его у 1880. г.[2][3]
Споменик Видосаву Стевановићу (†1876) (Горачићи – Сјеничића гробље)
- Оваи подпис показуе краброг војника I класе народне воиске ВИДОСАВА СТЕВАНОВИЋА од 20 г. који погибео 27-г иуниа у 1876. го[дини] код Новог Пазара са Турцима борећи се а спомену га г. Димитрије брат его нежалећи труда.[3]
Споменик Милети Трашевићу (†1876) (Горачићи – Зимоњића гробље)
- Погледајте србски роде и реците Бог да прости МИЛЕТУ ТРАШЕВИЋА из Горачића војника II класе народне војске драгачевског батаљона 3 чете кои часно и поштено поживи 39 год. а на Тисовици 12 августа 1876 год. за отечество и слободу храбро борећи се од Турака погибе (...)[3]
Споменик Ники Јоровићу (†1976) (Горачићи – Јаковљевића гробље)
- Бог да (...) душу прости НИКУ ЈОРОВИЋА ко[ји] је у своје старости 50 г. учествовао у турском рату а погибе 14 авг[уста] у 1876 г. на Јавору.[3]
Споменик Глиши Главоњи (†1876) (Горачићи – Зимоњића гробље)
- [Оваи билег] показуе краброг Србина ГЛИША ГЛАВОЊУ из Горачића бившег воиника II класе драгачевског батаљона [III чете] кои поживи 40 год. а на Јавору 16 августа 1876 г. за отечество (... ) бранећи [се] од Турака погибе. Бог да му душу прости. Оваи му знак подиже његов син Петроније.[3]
Споменик Јанку Давидовићу (†1876) (Горачићи – Јаковљевића гробље)
- Овај знак показује краброг Србина ЈАНКА ДАВИДОВИЋА из Горачића ковача и војника II класе Народне војске кои поживи 40 г. а погибе на Погледи 27-г августа у 1876 го[дине]. Бог да му душу прости Оваи билег споменуше му Аксентије и Миливоје синови.[2][3]
Споменик Милану Ружичићу (†1876) (Горачићи – Ружичића гробље)
- Ој војници и путници погледајте с пута роде и читајте подпис овде што ћеш стати и читати не пожали труда свога но споменте брата свога и реците бог да прости брат МИЛАНА РУЖИЧИЋА житеља горачког и војника II класе народње војске Трнавског баталијона поживи 40 г. а (...) августа у 1876 г. погибе на Пазар бранећи себе и славу отечества од турске силе (...)[2][3]
Споменик Петронију Ковачевићу (†1876) (Горачићи – Черговиште)
- Оваи знак показује ПЕТРОНИЈА КОВАЧЕВИЋА из Горачића војник I класе народње војске, трнавског Баталиона кои поживи 28 год. а на шиљеговцу 6 октомбра 1876 Г. за отачество бранећисе од турака погибе. Бог да му душу прости.[2][3]
Споменик Василију Јањићу (†1876) (Горачићи – Зимоњића гробље)
- О мили србски роде не пожали труда свога што ћеш стати и читати оваи тужни биљег кои показуе тијело ВАСИЛИЈА Д. ЈАЊИЋА из Горачића. Бив[ши] воиник I класе драгачевског батаљона кои е у (...) години живота погинуо 1876. године. Овај спомен подигоше му синови његови Ранисав Велисав и супруга Љубица. Писа Глишо Дмитрић из Котраже.[3]
Споменик Миливоју Поповићу (†1876) (Горачићи – Сјеничића гробље)
- МИЛИВОЈЕ ПОПОВИЋ, Горачићи. Пож[иве] 35 г. Погибе на Јавору турског рата 1876 г. (...) Бог да му душу прости. (...)[3]
Споменик Вићентију Стевановићу (†1877) (Горачићи – Черговиште)
- Обде почива: раб + божи: ВИЋЕНТИЈЕ СТЕВАНОВИЋ водник I : класе народне : воиске: коие верно: и усрдно 4 : године книјаза и отечество: служио: поживи 31: г. умре: 5: дец. у 1877: г. Оваи знак † подигоше му сретан иован и коста поштована браћа и милое едини син: Его у 1878.[3]
Споменик Петронију Радосавчевићу (†1877) (Горачићи – Черговиште)
- Оваи знак показуе ПЕТРОНИЈА РАДОСАВЧЕВИЋА из Горачића воиника I класе народне војске кои поживи 26 г. кои е на Куршумлији 26 де[цембра] у 1877 г. борећисе против Турака погинуо. Бог да му душу прости. (...)[3]
Споменик Миладину Васиљевићу (†1878) (Горачићи – Петковића гробље)
- Приђите ближе моја драга браћо прочитајте спомен мој мили отац и мати ево мој спомен вође али није моје тело вође већ сам га оставијо на положају на бојној линији борећи се са Турцима душманима нашим кои су и данаса ја борећи се за веру и нашу слободу мој. сам живот и тело оставијо нође. МИЛАДИН ВАСИЉЕВИЋ у 19 година свог живота жртвовак [се] за веру и краља 1 јануара 1878 године. Бог да му душу прости.(...)[3]
Споменик Матији Зимоњи (†1878) (Горачићи – Зимоњића гробље)
- Овај биљег показуе тијело МАТИЈА ЗИМОЊА из Горачића бивш. војник II класе Драгачевског баталијона коије у 38-ој год. живота свог храбро борећи се у рату против Турака за славу и слободу народа Српског погинуо у битци на Соколовици јануара 1878. год. (...)[2][3]
Споменик Јовану Главоњи (†1878) (Горачићи – Зимоњића гробље)
- О мили србски роде не пожали труда свога што ћеш стати и читати овај тужни биљег који показује тјело поч. ЈОВАНА ГЛАВОЊУ из Горачића бивши војник и десет. I класе трнавског баталиона кои је у 37 год. живота свог храбро борећисе против Турака за славу и слободу народа српског под владом књаза Милана М. Обреновића погинуо у битци на Самокову 25 децембра 1878 Г. Бог да му душу прости Писа Глишо дмитрић из котраже.[2][3]
Горња Краварица
уредиСпоменик Тривуновићима – Милији (†1876) и Милети (†1878) (Лапидаријум у Гучи)
- Овај спомен показује лице са севера краброг војника МИЛИЈА ТРИВУНОВИЋ села Краварице који 36. г. А погинуо 28. августа 1876. Г код Шиљеговца борећи се са Турцима Овај споменик подиже му син Милосав и синовац Милутин. Оваи спомен показује од иуга лице краброг војника МИЛЕТА ТРИВУНОВИЋ из Краварице поживио 34 год. а умре 16 августа 1878. Оваи спомен подиже му супруга Милосава и син Милутин.[2]
Горњи Дубац
уредиСпоменик Миладину Маринковићу (†1878) (Крај пута Каона-Ћерана)
- О путниче постој мало не жали труда свог што ћеш стати и прочитати овај биљег који показује тјело почив МИЛАДИНА МАРИНКОВИЋА из Дубца који је крабро борећи се са турцима у битци на Самокову рањен (...) па умре код своје куће 9. марта 1878.Г. Он је служио у стајаћој војсци I баталиону 1 годину и по па (...) Писо Мијаило Поповић из Свештице.[2]
Граб
уредиСпоменик Алекси Мрдаковићу (†1876) (Граб – крај школе)
- Овое спомен АЛЕКСИ МРДАКОВИЋУ из Рогаче I класе десетару драгачевског баталиона коие крабро борећисе против Турака за славу и слободу србског народа 22. августа 1876. Г на Чемерници погинуо у 31. години свог живота. Бог даму душу прости Оваи му спомен подиже стараоц Вељко Јелуша и насљедница Наталија.[2]
Споменик Ранку Илићу (†1876) (Граб – Илићи)
- Напред код овог споменика постоји тело господина РАНКА ИЛИЋА из села Граба. Поживио 30 г. на Брњици у рату с Турцима ранисе 6. августа 1876 год. и од рана 9. марта 1877 год. умро. Његова светлост Књаз српски Милан Обреновић III за храброст јуначку даривао је Ранка 30-тог децембра 1876 г. Сребрном Колајном Н. 17456. Споменик подиже отац Милан Илић.[2]
Губеревци
уредиСпоменик Танасију Плазини (†1876) (Губеревци – крај пута)
- Овај споменик показује ТАНАСИЈА ПЛАЗИНУ из Губереваца Бившег воиника народне воиске кои поживи 21. г. А погибе на Ступској чесми 20 Јулија 1876. год. Оваи споменик подигоше му браћа Здравко и Светозар.[2][3]
Споменик Ненаду Плазини (†1876) (Губеревци – крај пута)
- Приђи ближе мили србски роде, а куда иташ постоји мало овде да разумеш; спомен, оваи кои показује војника I-вог Баталиона 4-те, чете НЕНАДА сина Илие Плазине из губереваца коие за владе књаза Милана Обреновића V-ог 12 августа 1876 г. у рату погинуо. И бог да му душу прости Оваи спомен подигоше му братучед Димитрије и супруга Станика.[2][3]
Споменик Ракети Ракићевићу (†1876) (Губеревци – Ракићевића гробље)
- Оваи знак показује краброг Србина РАКЕТУ РАКИЋЕВИЋА из Губереваца. Бившег воиника I класе народње воиске I батаљона I чете кои часно поживи 30 год. а на Шиљеговцу у селу Здравињу 30 септембра 1876 год. за отечество борећи се од Турака погибе. Бог да му душу прости. Оваи му спомен подиже његова жена Разуменка са синовима.[3]
Гуча
уредиСпоменик Миљку Ћумуровићу (†1876) (Гуча – код цркве)
- Овај биљег Показује тјело почившег МИЉКА ЋУМУРОВИЋА из Гуче бившег војника Прве класе II-ге чете Драгачевског батаљона коије у 24. год. живота свог јуначки борећисе против турака за славу и слободу срба погинуо у борби на погледима под Јавором 23-г јула 1876 г. и бог даму душу прости Оваи спомен подигошему браћа милош раденко и јеврем.[2]
Споменик Пауну Марковићу (†1878) (Лапидаријум у Гучи)
- Оваи биљег показује тјело покојног Срба ПАУНА МАРКОВИЋА из Гуче бившег воиника I класе II-ге чете Драгачевског баталиона које у 25 Год. живота свог крабро борећисе у рату против турака за славу и слободу народа србског погинуо у битци на самокову 22 јануара 1878 Г. Он је сарањен (...)[2]
Гуча (село)
уредиСпоменик Стевану Драмлићу (†1876) (Гуча – Анђелићи)
- Овде почива раб СТЕВАН ДРАМЛИЋ из Гуче Поживи 30. Г. а бивши воиник II класе коије борећисе са турцима и од турске пушке рањен у десну руку 18. августа 1876. Год а умро 20 тог септембра И Бог да му душу прости Овај биљег подиже његова ожалошћена мајка Марица и син његов Михаило.[2]
Споменик Милићу Анђелићу (†1878) (Гуча – Анђелићи)
- Овај биљег показује тјело покој МИЛИЋА АНЂЕЛИЋА из Гуче бившег војника друге класе друге чете драгачевског баталиона коие у 48 год живота свог храбро борећи се у рату против турака за славу и слободу народа Српског погинуо у битки на Соколовици код Пазара 1. јануара у 1878 години и Бог даму душу прости Овај знак братске љубави подижему његов брат ЛАЗАР и синовац ранисав Овај лик ликовао Миле поповић из Свештице а изреза слова Глишо Дмитрић из Котраже.[2]
Доња Краварица
уредиСпоменик Милоју Василићу (†1876) (Доња Краварица – Милекићи)
- Овај билег показује од истока краброг воини[ка] МИЛОЈА ВАСИЛИЋА Главног домаћина села доње краварице кои поживи 35 Г. а јуначки погинуо на мегдану код јавора борећи се са Турцима 26 август. у 1876. Г. Писа и реза филип павловић из табановића.[2]
Споменик Илији Јасиковићу (†1876) (Крај пута Доња Краварица-Вирово)
- Овај споменик, показује, име, нашег, доброг, брата, упокојеног ИЛИЈУ ЈАСИКОВИЋА рођен, 1841 го од оца Милана и мајке Станике Јасиковића, из Д. Краварице бив Поручник, Артиљериски у Београду а 1876 го у српском турском рату, за Славу и Слободу, своје браће срба Погибе, од Турског, топа код вели; Извора, округ Зајечарски, и сарањен а жалос у цвету живота свог. Бог да му душу опрости. Овај споменик сподигоше му брат и синовац Миленко, Љубо и Микаило Јасиковић.[2]
Котража
уредиСпоменик Кости Милетићу (†1876) (Котража – Прљуша)
- Овај споменик показује тјело поч. КОСТЕ МИЛЕТИЋА из овог села Котраже, бившег војника друге класе треће Чете Баталиона драгачевског коије у 47. год живота свог храбро борећи се против турака за слободу Србије по владањем Књаза Милана IV Обреновића погинуо на Битци Стенику 14. окто = 1876. Г. Бог да му душу прости Овај спомен подигошему његова супруга ЈАКОВА и посинак вељко јанковић.[2]
Милатовићи
уредиСпоменик Милану Сатарићу (†1878?) (Милатовићи – крај пута)
- Пошто не знам ђе је гроб моме оцу зато му овде спомен ударам и молим да га сваки прочита МИЛАН САТАРИЋ из Милатовића кои часно и поштено поживи 41 Г. и учествова у старо турском рату 1876 и 7 и 8.г. Бог да му душу прости Спомен му удари син василије Сатарић из Губереваца и унуци Петар Милорад и Милисав.[2]
Рогача
уредиСпоменик Кости Костатиновићу (†1876) (Крај пута Гуча-Брежђа-Чачак)
- Овај биљег показује тјело покојног КОСТЕ КОСТАТИНОВИЋА из Рогаче бивши воиник II класе Трнавског баталијона кои у 36 години свога живота јуначки борећи се против турака за славу и слободу Срба у борби на Соколовици код Пазара погинуо (...) јулија 1876 г (...)[2]
Споменик Неђељку Вилотијевићу (†1876) (Крај пута Гуча-Брежђа-Чачак)
- Овај споменик показује почившег НЕЂЕЉКА ВИЛОТИЈЕВИЋА из Рогаче бив. воиник I-ве кла[се] десетар Трнавског баталијона које у 40 год. живота свог храбро борећи се у рату против турака за славу и отечество српско под владом књаза Милана М. Обреновића а погинуо у битци на Радојевцу 6-ог октомбра у 1876 г. И бог да му душу прости.[2]
Ртари
уредиСпоменик Алекси Радосављевићу (†1877) (Ртари)
- Србине мили мој роде ти застани мало овде, очекај те овај споменик прочитај. Он показује дичног Србина АЛЕКСУ РАДОСАВЉЕВИЋА из овог села Ртара краброга војника прве класе четврте чете трнавскога баталиона поживи 29 година а погибе на Самокову 1877. г. када је књаз Милан Обреновић ратовао са Турцима.[1]
Рти
уредиСпоменик Драгићу Чикиризу (†1877) (Гуча – код цркве)
- Овое споменик ДРАГИЋА ЧИКИРИЗА из Ртију бившег Храброг воиника I-ве класе III чете баталиона драгачевског којие у 21 год. живота у најлепшем цвету младости своие јуначки борећисе против турака за славу и слободу Срба погинуо у рату (...) 12 Септембра 1877 год. Бог даму душу прости.[2]
Тијање
уредиСпоменик Савку Милованковићу (†1876) (Крај пута Тијање – Зеоке)
- Овај споменик показује име краброг воиника I-ве чете Драгачевског батаљона САВКА МИЛОВАНКОВИЋА из Тијања кои погибе на Сувом рту 17. јула 1876 год. борећи се с Турцима за веру и отачаство српско Споменик подиже синовац његов Мића Милованковић из Тијања. Писа Ђорђе В. Митровић.[2]
Референце
уреди- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Ибарска војска у српско-турским ратовима од 1876. до 1878. године : научни скуп поводом обележавања 120-годишњице Јаворског рата. Чачак: Народни музеј. 1997..
- ↑ 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 2,14 2,15 2,16 2,17 2,18 2,19 2,20 2,21 2,22 2,23 2,24 Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено ed.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- ↑ 3,00 3,01 3,02 3,03 3,04 3,05 3,06 3,07 3,08 3,09 3,10 3,11 3,12 3,13 3,14 3,15 3,16 3,17 3,18 Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2015). Вековања Горачића, Губереваца и Живице : [монографија]. Гуча: Гуча : Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-15-1.
Литература
уреди- Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9.
- Ибарска војска у српско-турским ратовима од 1876. до 1878. године : научни скуп поводом обележавања 120-годишњице Јаворског рата. Чачак: Народни музеј. 1997..
- Николић, Радојко (1998). Николић Радојко, Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир.
- Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено ed.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2015). Вековања Горачића, Губереваца и Живице : [монографија]. Гуча: Гуча : Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-15-1.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (2. допуњено ed.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.