Викишколарац:Европа/Босна и Херцеговина

Босна и Херцеговина je држава у југоисточној Европи, на Балканском полуострву. На северу, западу и југу се граничи са Хрватском, на југоистоку са Црном Гором, а на истоку са Србијом; код Неума излази на Јадранско море. Главни град државе је Сарајево.

Босна и Херцеговина се састоји од два ентитета: Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске, док Брчко Дистрикт има посебан статус.

Историја

Босна се први пут помиње као земља (хорион Босона) у делима византијског цара Константина Порфирогенита средином 10. века, под насловом О Србима и земљи у којој они сада живе.

Османско освајање Босне означило је нову еру у историји земље и унело драстичне промене у политички и културни пејзаж. Четири века османске владавине драстично су утицали и на састав становништва Босне, који се неколико пута мењао као резултат освајања царства, честих ратова са европским силама, присилних и економских миграција и епидемија.

На Берлинском конгресу 1878. аустроугарски министар иностраних послова Ђула Андраши је добио управу над Босном и Херцеговином. Аустроугарске власти су биле у могућности да крену у низ друштвених и административних реформи за које су намеравале да од Босне и Херцеговине направе колонију.

Након Првог светског рата, Босна и Херцеговина се придружила Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца (ускоро преименованој у Југославију).

Доношењем новог југословенског устава (1963), преименована је у Социјалистичку Републику Босну и Херцеговину. СР Босна и Херцеговина је била једна од шест република СФР Југославије. По распаду Југославије, избио је рат; завршен 1995. године, потписивањем Дејтонског мировног споразума.

Географија

Земља је углавном планинска, обухвата централне Динарске Алпе. Североисточни делови сежу у Панонски басен, док се на југу граничи са Јадраном. Динарски Алпи углавном иду у правцу југоисток-северозапад, а према југу се повећавају. Највиша тачка земље је врх Маглић на 2.386 метара на црногорској граници. Остале веће планине су Волујак, Зеленгора, Лелија, Лебршник, Орјен, Козара, Грмеч, Чврсница, Прењ, Вран, Враница, Вележ, Влашић, Цинцар, Романија, Јахорина, Бјелашница, Трескавица и Требевић. Геолошки састав Динарског планинског ланца у Босни састоји се првенствено од кречњака (укључујући мезозојски кречњак), са налазиштима гвожђа, угља, цинка, мангана, боксита, олова и соли присутних у неким подручјима, посебно у средњој и сјеверној Босни.

Свеукупно, скоро 50% Босне и Херцеговине је под шумама. Већина шумских подручја налази се у средишњим, источним и западним дијеловима Босне. Херцеговина има сувљу медитеранску климу, са доминантном карстном топографијом. Сјеверна Босна (Посавина) садржи веома плодно пољопривредно земљиште уз реку Саву и одговарајуће подручје је интензивно обрађено. Ово пољопривредно земљиште је део Панонске низије која се протеже до суседне Хрватске и Србије. Земља има само 20 километара обале, око града Неума у Херцеговачко-неретванском кантону. Иако је град окружен хрватским полуострвом, према међународном праву, Босна и Херцеговина има право излаза на море.

Становништво

Према попису становништва из 1991. године, Босна и Херцеговина је имала 4.369.319 становника, док је попис Светске банке из 1996. године показао пад на 3.764.425. Велике миграције становништва током југословенских ратова 1990-их изазвале су демографске промене у земљи. Између 1991. и 2013. године, политичке несугласице су онемогућиле организовање пописа становништва. Пописом из 2013. године утврђено је да укупан број становника износи 3,531,159 људи, пад од приближно 20% у односу на 1991.

Босни и Херцеговини живе три етничка „конститутивна народа“, наиме Бошњаци, Срби и Хрвати, плус низ мањих група укључујући Јевреје и Роме. Према подацима из пописа становништва из 2013. године које је објавила Агенција за статистику Босне и Херцеговине, Бошњаци чине 50,1% становништва, Срби 30,8%, Хрвати 15,5% и остали 2,7%, а остали испитаници се не изјашњавају о националној припадности или не одговарају.

Знаменитости

Музика

Типичне босанске песме су традиционална словенска музика за народне игре као што је коло, док је из османског доба најпопуларнија севдалинка. Забавна и рок музика и овде има традицију, а међу познатијим музичарима су Горан Бреговић, Даворин Поповић, Кемал Монтено, Здравко Чолић, , Хари Варешановић, Дино Мерлин, Тифа, Жељко Бебек и др. Многи рок и поп бендови, на пример Бијело дугме, Црвена јабука, Дивље јагоде, Индеки, Плави оркестар, Забрањено пушење, Амбасадори, Дубиоза колектив, који су били међу водећим у бившој Југославији.

У селима, посебно у Херцеговини, Бошњаци, Срби и Хрвати свирају древне гусле. Гусле се углавном користе за рецитовање епских песама у обично драматичном тону.

Вероватно најизразитија и препознатљива "босанска" музика, Севдалинка је врста емотивне, меланхоличне народне песме која често описује тужне теме попут љубави и губитка, смрти драге особе или сломљеног срца. Севдалинке су се традиционално изводиле уз саз, турски гудачки инструмент, који је касније замењен хармоником.

Кухиња

Босанска кухиња је балансирана између западних и источних утицаја. Као резултат отоманске управе скоро 500 година, босанска храна је уско повезана са турском, грчком и другим бившим отоманским и медитеранским кухињама. Међутим, због година аустријске владавине, много је утицаја из средње Европе. Неки локални специјалитети су ћевапи, бурек, долма, сарма, пилав, гулаш, ајвар и читав низ источњачких посластица. Кафетерије, у којима се у џезви служи босанска кафа са ратлуком и коцкицама шећера, бујају Сарајево и сваки град у земљи. Испијање кафе је омиљена босанска забава и дeо културе. Босна и Херцеговина је девета земља у целом свету по потрошњи кафе по глави становника.

Спорт

Најважнији међународни спортски догађај у историји Босне и Херцеговине су 14. Зимске олимпијске игре одржане у Сарајеву од 7. до 19. фебруара 1984. године.