Викишколарац:Европа/Румунија

Румунија је највећа држава југоисточне Европе. Њен главни град је Букурешт. Површина Румуније износи 238 391км². Назив Румуније („Romania”) долази од имена града Рима (Roma) чија је у прошлости била колонија. Химна Републике Румуније је „Пробудите се Румуни”, а застава је тробојна: плава, жута, црвена. Румунија се истиче са богатим изворима нафте, земног гаса, карпатским шумама, парковима, авенијама и другим знаменитостима.

Химна Републике Румунија

Историја

Најстарији трагови људи у Европи су нађени у Пећини са костима која се налази на територији данашње Румуније. Ти остаци су стари око 42 000 година и сматра се да су остаци првих људи који су се населили у Европу. Први писани извор о људима насељеним на простору Румуније се налази у књизи 4. Херодотове историје у којој прича о народу Гети. Гети су били племена насељена на простору данашње Румуније и Бугарске. Прво насеље на простору Румуније је била Дакија, у којој су живели Дачани (део трачанских племена). Дачанско краљевство је доживело врхунац за време владавине Буребиста, између 82. и 44. године п. н. е. Убрзо су постали окупација Римског царства. Краљевство се распало после убиства Буребисте на неколико мањих држава. Дачански ратови су трајали од 87. до 106. године нове ере и завршени су победом Римског царства. Дотадашње Дачанско краљевство постаје Римска Дакија, римска провинција. Римско царство је колонизовало Римску Дакију због чега је дошло до мењања римског, односно латинског језика. Тако је настао први румунски језик. Средином 3. века нове ере се Дакија изгубила, а Римско царство се повукло из ње. Тиме је Дакија била прва провинција коју је Римско царство напустило. Територију Дакије су у средњем веку заузимали Готи, Хуни, Гепиди, Печењези, Кумани, Авари и Бугари. У то време су се Словени насељавали на ту територију. Румуни су живели у три провинције: Влашкој, Молдавији и Трансилванији. У том периоду је Трансилванија била под влашћу Мађарске, па Османског царства. У првој половини 14. века су се све три Румунске провинције супротставиле Мађарској, Пољској и Османском царству и покушале да се изборе за независност. Током 1600. године су Влашка, Молдавија и Трансилванија биле под управом Влашког кнеза Михаја Храброг бана од Олтеније, ипак, то није потрајало дуго. После годину дана, војници Хабзбуршке монархије су убили Михаја. Његова владавина се сматра првим покушајем спајања ове три провинције. Током владавине Аустроугарске, Румунија је била зависна од ње. Коначно, после око 5 векова, је Румунија добила независност Берлинским уговором 1878. године. Током прве две године Првог светског рата Румунија је била независна, али је све време била у приправности и спремна за могућ напад. Укупан број жртава из Румуније током Првог светског рата је 748 000 војника и цивила. У периоду између два светска рата Румунија се звала Романија Маре и била је највећа држава Европе са површином од 300 000км². Румунија је 1941. ушла у рат са Совјетским Савезом. Румунија је 1947. године постала република, под притиском комуниста. Совјетски Савез је окупирао Румунију све до 1950. Због сукоба око уређења Румуније дошло је до Румунске револуције 1989. После револуције је било доста протеста из истог разлога, што ни до данас није у потпуности решено.

Географија

Румунија је највећа држава у југоисточној Европи са површином од 238 391км², и дванаеста у целој Европи. Граничи се са 5 држава: Мађарском, Србијом, Бугарском, Украином и Молдавијом. Подједнако доминирају и низије и планине. Од укупне површине воде заузимају 3%, док низије око 30%, а узвишења 67%. Земља је богата нафтом и земног гаса због чега је Румунија била поклекла разним борбама. Карпати, планински венац највећи је у средњој Европи. Највиши врх Карпата, Молдоеван је висок 2 544 метара надморске висине. Румунија је богата са пространим карпатским планинама и пећинама. Већи део границе Румуније са Србијом и Бугарском чини река Дунав, у који се улива река Прут код границе са Молдавијом. У Румунији је друга највећа делта у Европи, место где се Дунав улива у Црно море. Та делта представља резерват биосфере и део је Светске баштине. Румунија је подељена на неколико климатских зона.

Становништво

Румунија има, по попису из 2020. године 19,29 милиона становника. Што значи да на једном километру квадратном има око 80,92 становника. Природни прираштај из 2020. године износи -0,4%. У граду живи 55% Румунског становништва. У главном граду, Букурешту има 2 121 794 становника. Од укупног броја становника, Румуна је 89,48%, Мађара 6, 60%, Рома 2,47%, Украјинаца 0,28% као и Немаца, Руса и Турака 0,20%, а Срба и Татара 0,10%. Највећи број становника су Православци, а има и Католика, Протестаната и Муслимана.

Знаменитости

Букурешт се истиче Палатoм парламента Румуније, највећим политичким здањем на свету после Пентагона у Америци. На изградњи је радило око 700 архитеката и 20 000 радника. Има 12 спратова и преко 1 100 соба. Испод земље се налазе још 4 спрата као и нуклеарни бункер. У Букурешту је и Кућа слободне штампе изграђена 1956. године. Тријумфална капија, грађена по узору на Париску је подигнута у част свима који су се борили у Првом светском рату. Првобитно је била од дрвета, а 1936. је реконструисана у граниту. На северу Румуније у селу Сапанта се налази најрадосније гробље на свету. Стан Ион Патрас, уметник из Румуније направио је 1935. године први дрвени крст са веселим украсима. Сада на том гробљу има преко 800 радосних гробница. Темишвар, град у Румунији у Банату је први у Европи добио трамваје као и уличну расвету. Темишвар је 2021. године добио титулу Европске престонице културе. У Румунији се налази и рудник соли. По легенди у Трансилванији, делу Румуније је живео гроф Дракула, прави дракула. Његово право име је било Влад Цепеш и рођен је у Сегешвару. Због ове легенде се у жаргону често каже Трансилванија као дом за дракуле и остала чудовишта. Отуда и име за филм “Хотел Трансилванијa”.