За почетнике

Рачунари за почетнике

Увод у рачунаре
Шта је рачунар?
Генерације рачунара
Како рачунар функционише
Упознавање са Виндоус оперативним системом
Рад са простијим процесима
Контролисање рада

Коме је овај текст намењен?

Овај текст је намењен свим почетницима који се први пут сусрећу са рачунаром или који знају само површно о сваком рачунарском елементу.

Шта је рачунар?

Рачунар (енг. computer) је добио име по томе што су се први машински стројеви слични данашњим рачунарима користили за рачунање. Исто то значи и реч computer коју смо преузели из енглеског језика. Рачунар је дакле, електронски и машински строј, повезан тако да одрађује операције које му корисник зада коришћењем бинарног кода или језика рачунара (скуп јединица и нула). Рачунаре можемо поделити у шест генерација, према њиховом развоју. Пратећи схему развоја рачунара, уочићете да су, како су се развијали, рачунари почели користити другачије електронске компоненте од својих претходника и тако загарантовали;

мању потрошњу енергије
бржи рад
већу количину добијених и обрађених података (меморија)

Генерације рачунара

Прва генерација (1951-1958) рачунари су користили електронске (вакумске) цеви. Цеви су биле велике, трошиле много енергије и ослобађале доста топлоте. Међу првима је то био ENIAC који је био тежак 30 тона и трошио је око 174 kWh. За складиштење програма и података користиле су се различите меморије (магнетне траке и добоши). За писање програма користио се машински језик.
Друга генерација (1959-1963) катодне цеви су заменили транзистори. Ови компјутери су били доста јефтинији и трошили су мање енергије. Најпознатији рачунари ове генерације били су Philco Transac S-2000и IBM 1401. Поред унапређења хардвера, развили су се први програмски језици; Cobol, Fortran, Algol и Lisp.
Трећа генерација (1964-1970) створена су електронска кола која су коришћена унутар компјутера. Потрошња је била много мања, поузданост огромна, те је ово отворило могућност за развитак првих мини рачунара. За операције и управљање су се развили први оперативни системи, а за писање програма користили су се унапређени језици , али исти као и на компјутерима друге генерације.
Четврта генерација (1971-1987) ови рачунари су знатно брже обављали податке него претходници. Развила се периферна меморија, а уз то, оперативни системи су били у свом јеку, значајно је повећана продаја рачунара, а нови програмски језици донели су могућност за стварање првих већих апликација које ће се даље користити и утицати на само друштво.
Пета генерација (од 1990 ) карактерише је паралелна архитектура која омогућава повезивање више компјутера (базе података).
Шеста генерација принцип неурона људског мозга (обрађивање података коришћењем на хиљаде процесора).

Како рачунар функционише

Данашњи рачунари функционишу по Фон Нојмановој архитектури. То значи да би се сваки податак добивен од стране корисника могао искористити помоћу централне процесорске јединице која обрађује податке и преноси их у другом облику. Рачунари са овом архитектуром нису више били фиксни као раније.

Пример фиксног рачунара је столни калкулатор који може одрађивати просте математичке функције , али их не може складишитити и измењивати по потреби. Развитком рачунара са Фон Нојмановом архитектуром, било је могуће писати низ функција које би рачунар извршавао и те функције по потреби мењати. Рачунар би тако могао да лако мења програм који извршава.

Бинарни систем

Бинарни систем је бројчани систем у коме се запис састоји само од цифара 0 и 1. Ово је позициони бројчани систем, са основом 2. Сваки број се може представити као збир експонената двојке. Због једноставности примене у електронским колима, бинарни систем користе практично сви модерни рачунари.

Концепт бинарног система омогућен је тек са увођењем концепта нуле у систему арапских цифара.

Пример бинарног записа: 101₂ = 1·2² + 0·2¹ + 1·2⁰, 101 у бинарном систему је еквивалент броју 5 у декадном систему.

Цифре бианрног система (1 и 0) су се користиле јако давно за израду програма на тадашњим рачунарима. Писање ових програма је било врло комплексно те су створени први програмски језици - асемблери.

Пример кода у Асемблеру

.model tiny

CSEG segment para public use16 'CODE' org 100h ; DOS tako ucitava .com aplikacije (na ofset 100h) start:

   mov dx, offset Zdravo
   mov ah, 9
   int 21h

exit_to_dos:

   mov ax, 4c00h
   int 21h

Zdravo:

   db 10, 13, 'Zdravo...', 10, 13, '$'  ; kako koristimo DOS servis rutinu 
   ; za ispis teksta, moramo da stavimo znak '$' koji kaze DOS-u da se
   ; tekst tu zavrsava

CSEG ends end start

Као што видите, писање асемблерског кода је доста тешко и напорно, те је зато било потребно створити неке програмске језике који би олакшали писање кода. Ти програмски језици се називају виши програмски језици и користе се и данас од стране програмера широм света.