Кнез од Зете (либрето) - I чин

„ Кнез од Зете ”
I чин	II чин ►	III чин ►	IV чин ►

Слика 1. – Слика 2.

Слика 1.

Предигра у Млецима – Уска улица у Венецији. Дан. Радоје Црногорац пролази и обазире се, разгледа улицу, загледајући зачуђено у куће и прозоре. Две кокетне венецијанке, не високог рода, пролазе хитро, смејући се на Радоја. Он мало зинуо на њих, али, како оне брзо нестадоше, он одмахну руком.

Радоје
Тако ти је то, кад се латиш Латина!
Погледај напоље, сама вода:
нигђе поља, нигђе плода...
Погледај унутра, сама ухода,
нигђе цвијећа, нигђе поштена човјека!
Откад сам ван Црне Горе,
не виђех зелена листа, не виђех ведра лица.
Још да није по нека љеполика,
љеполика, љепорјека...

Наилази Млечић

Радоје (за себе)
Боже ме опрости, каква је ово додола!

Млечић га опази и презриво гледа. Радоје скида капи.

Добра ти срећа, јуначе!

Млечић (помало презриво и кроз нос)
Помоз' Бог, господине!

Радоје
Охо! Да сам господин,
ја не бих с тобом ни пристајао!

Млечић
Па ко вам је господин?

Радоје
Мој је господин кнез Србије,
Бан поносне Босне,
Херцег славне Херцеговине,
Господар Захумља и Зете!

Млечић
Зета? Јел' то близу Црне Горе?
Јесте л' и ви оданде?

Радоје
Зета је она земља из које
зетови долазе Дужду млетачком!

Млечић
А ви, ко сте и што сте?

Радоје
Сабља у витешкој руци брђанина,
што проси најљепшу руку у Млетцима...

Млечић
Ви сте у пратњи кнеза од Зете?

Радоје
Јест, баш је тако!

(смије се широко)

Само што сам ја у пратњи онај,
што је увијек напријед!
Ал' не мисли стога да сам магарац!

Млечић
То знате младожењу?

Радоје
Зар кнежевића? Максима?
Знам га ко брата брат!
А зар га ти не знаш?
Па долажаше Максим у Мљетке!

Млечић
Црногораца вас има увек ту.
Ал' не знамо вас по добру!
Нема колико се месец шест пута обрнуо,
А један ваш, с преко мора,
из потаје уби старијег дуждева сина.

Радоје мирно, мало иронично, одмахне руком.

Млечић (у поверењу)
Сукобише се ноћу, близу женине одаје.
Да је по млађем дуждеву сину,
затро би вам се траг,
ал' дужда државне бриге море...

Радоје
А наш кнез Иво проси руку
дуждеве јединице за свога Максима!

Млечић
И то ће бити залог
за савез Венеције и Црне Горе.

Радоје (тише за себе)
Хм!
Не зову магарца у сватове на весеље,
него да воду вуче.

(Млечићу, чудећи се)

Па за не ухватише тога
што уби кнежевића?

Млечић
Не!
Било је у мраку и из потаје
к'о што већ знате ви, грчка вера!
А док се прибрасмо и разабрасмо,
убица је већ био одједрио,
онда баш кретаху источне галије.

(показује руком пут лука и преко мора)

Мора да се на једној
преваром пребацио...

Радоје
Неће то бити наш...

Млечић
Баш ваш!
Кладим се о твоју главу!

Радоје (све у шали)
Ма вриједнија је твоја!
Стављај на коцку оно што више вриједи,
ако ти је стало до игре!

Млечић (тапше Радоја по рамену)
Ти си баш неки домишљан.

(трубе за сценом)

Ал' ево, сад ће господа,
Дужде и сенат,
да приме вашега кнеза!

(одлазе)

Завеса

Слика 2.

Господство – Свечана дворана у Млетачком сенату. Дужде са сенатом; иза Дужда Лоренцо. Иво Црнојевић с дванаест Црногораца, сви у свечаном оделу. Пратња. У средини на столу свећа, крст и Еванђеље.

Дужде