Викикњиге:Полица са књигама за програмирање — разлика између измена

 

 

Postoji nekoliko „ugradjenih“ tipova podataka u jeziku C medjutim ostavljena je mogucnost da se na vise nacina naprave novi tipovi podataka, njih konstruise programer. Izvedeni tipovi su krajnje korisni ali isto tako i malo kompleksniji za osmisljavanje pa ce mo se za sada zadrzati na nekim osnovnim tipovima podataka.

 

 

 

Verovatno vam je poznat termin „operator“, dakle to je npr. +, -, / itd... Jezik C ima ogroman skup operatora ali to ga uopste ne cini konfuznim, kao sto ce te i videti. Postoji par bitnih stvari : prvenstvo operatora, asocijativnost, znacenje itd...

Operatore poredjenja ovde necemo objasnjavati, to cemo uraditi kasnije, priliko objasnjavanja „grananja koda“.

 

 

Od ovog poglavlja ce mo pisati programe koji se mogu izvrsavati na racunaru. Verovatno se neko zapitao gde je standardni „HelloWorld!“ program, uz malo kasnjenja stize i on. Veci deo prethodnog texta je bio vise-manje teoriski dok ce se od sada veci deo posla svoditi na prakticno pisanje programa.

 

 

 

Funkcije su poprilicno lako „svarljive“ medjutim i nezaobilazne i jako korisne stoga je dosta bitno znati ih.

 

 

 

Objasnicemo neke od funkcija stadardne biblioteke, prevashodno one pomocu kojih ce te prikupljati podatke od korisnika i prikazivati rezultate rada vasih programa. Ono sto ste do sada ucili bilo je vezano iskljucivo za manipulaciju podacima tj. koriscenje naredbi i njihova organizacija da bi ste obavili odredjeno racunanje ili sta vec. Posle ovog poglavlja znacete kako da uzimate podatke -> manipulisete njima -> prikazujete rezultate, te ce te jedan vrlo sirok krug zatvoriti i spoznati poprilican deo sintakse jezika C.