Развој друштвеног живота

Садржај

---

Географски смештај и рељеф

Босански географски рељеф и смештај од главних природних путева, одржали су до данас знатне трагове натуралног господарства, и то у оном облику у коме је промет добара ограничен на минимум, јер већину потреба свако господарство подмирује из властите економије. Природна је последица тога: недовољно комуницирање становника између себе, и недовољно развијен појам да човек тешко живи сам. Као и свугде, град је створио посебан менталитет, ради свог нарочитог живота. У нашем случају коначно одлепљивање градскога друштва од сеоске етичке и етничке подлоге извршило се баш за потоњих 50 година, и то у толикој мери, да су се у неким случајевима погубиле све везе, што, на пример, у Србији никако није случај. За последњих 50 година град се, од властелинског гнезда и еснафске чаршије претворио у центар новог капиталистичког поретка и врло брзо постао сличан у друштвеним односима ма којој парвенијској капиталистичкој средини.
Код Босанца је, ради помањкања ширег друштвеног контакта, слабо развијена подлога за ширу друштвеност, слабије него и код једног Словена, и ако су баш ради некомуницирања све друге карактеристичне словенске особине одлично сачуване. Њега није сунце и лагодан живот учинило на онај начин друштвеним какав је Италијан и Првансалац, нити су га елементарне и историјске невоље збиле у заједницу племенску или класну, како је код ратника у у Црној Гори и поморца у Приморју, него је друштвена веза дуго била само спиритуалне, готово сентименталне, природе. Он није организован ни племенски ни класно, па ни сама црква нема карактер једне друштвене организације. Једина чврста друштвена организација босанског села јесте породична задруга. У огромном делу Босне чак не постоје ни села него усамљена мајурска насеља без нарочитог међусобног саобраћаја.
Право власништва је принцип који се најстроже поштује (на другоме се месту упоређењем статистике крађа у Босни и у Аустрији то јасно види.). Њиве су ограђене и забележене макар не биле веће од гувна. Колективни посед је готово увек у назатку, запуштен и обрушен, па макар власници били блиски сродници. У граду се за рушевно имање вели да је: као мирашчијско.
Исто се тако поштује принцип праведности, па се по поимању Босанаца сврха државе поклапа са платоновом: »Држава је зато да оствари праведност«.

Мистика економске кооперативе

Економска кооператива ипак по стоји, али је њена основа више морална него утилатарна, па је постала готово ритуална. Мобе инокосних, на орање, косидбу или жетву исто су добро посећене, мада се од инокосних не очекује враћање зајма. На мобе се иде у празничном оделу, особито на жетвене, и ради уз песму и неминовно провођење свих формалности, које су уобичајене у једном таквом послу. Нећемо тврдити да је моба само свечаност жетве; али морамо опазити, да се за све друштвене чине тражи етички повод, па и за оне код којих је циљ стварна корист, макар то било на штету самога циља. Морални су разлози увек јачи од утилитарних, зато се последњи увек и подупиру првим.
Босанац поштује туђу личност, туђи понос и права, јер чува свој образ и своје право. Баш ту он изједначује себе са ма којим човеком, јер дочекује једнако предусретљиво и церемонијално путника намерника, коме ни имена незна, као и свога спахију. За време дуге туђинске владавине био је тешко тлачен и понижаван, али је увек остајао морално слободан, ништа није могло угушити његову националну, религијозну и човечанску савест. Живео је интензивније нематеријалним животом, зато је, био богумил, песник и филозоф, зато се повукао у нематеријални живот где га у слободи није могао нико да скучи. За њега се може рећи да се приволео царству небескоме.