Развој друштвеног живота — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 12:
Економска кооператива ипак по стоји, али је њена основа више морална него утилатарна, па је постала готово ритуална. Мобе инокосних, на орање, косидбу или жетву исто су добро посећене, мада се од инокосних не очекује враћање зајма. На мобе се иде у празничном оделу, особито на жетвене, и ради уз песму и неминовно провођење свих формалности, које су уобичајене у једном таквом послу. Нећемо тврдити да је моба само свечаност жетве; али морамо опазити, да се за све друштвене чине тражи етички повод, па и за оне код којих је циљ стварна корист, макар то било на штету самога циља. Морални су разлози увек јачи од утилитарних, зато се последњи увек и подупиру првим.<br>
Босанац поштује туђу личност, туђи понос и права, јер чува свој образ и своје право. Баш ту он изједначује себе са ма којим човеком, јер дочекује једнако предусретљиво и церемонијално путника намерника, коме ни имена незна, као и свога спахију. За време дуге туђинске владавине био је тешко тлачен и понижаван, али је увек остајао морално слободан, ништа није могло угушити његову националну, религијозну и човечанску савест. Живео је интензивније нематеријалним животом, зато је, био богумил, песник и филозоф, зато се повукао у нематеријални живот где га у слободи није могао нико да скучи. За њега се може рећи да се приволео царству небескоме.
== Менталитет грађанске слободе ==
Само скучавање материјалне слободе под Турцима је било доста ограничено. Њихова егзекутива није далеко ишла преко граница градова. У села је допирала већ знатно разводњена, јер је Босна била пуна шума, кланаца и пећина, а ове су биле пуне хајдука и ускока. Тек се у граду развијао прави неслободни тип, премда су његови становници по средњовековном схватању слободни људи. Данас је једино град дао ребела, ослобођена роба, и поред градских слободњачких или чак аристократских традиција. Овом трдњом, да босански сељак није имао ропску ћуд, не жели се умањити значај националног и класног ослобођења, напротив у томе стању је ропство било много несносније, а ипак, оно што је гонило босанског сељака да се диже, није била побуда гладна и истучена кмета.<br>
Не сме се изгубити из вида, да босански средњи век није престао у 15. столећу, него тек некидан, да му још и данас на сваком кораку сретамо живе трагове, па ћемо тако разумети зашто леност, која се приписује босанском сељаку није ништа друго до средњевјековна инерција и конзервативност, јер је права леност слабост, помањкање енергије, живолазности, а то нико не вели за босанског сељака. Шта више сви веле да је пун скривене животне енергије и да га само треба натерати да је изда. Апсурдност тврдње о лености је очита, јер нема ни физиолошке ни историјске подлоге, пошто су сви лени народи у ствари физички слаби.<br>
Повод ове крилатице о лености је дојучерашњи нездрави економски одношај између продуктивног села и непродуктивног града. Град, који је живео од села, настојао је увек да што више добара од села узме. За њега је сељак био и лопов, када је настојао да што јефтиније прође, и лен, када није био у стању да подмири велике прохтеве града. Сељак, међутим, још и данас, када је и град постао у знатној мери продуктиван, види у граду експлоататора и нерадника. Његово неповерење према граду је само страх човека који се једанпут на ватри опржио. Предострожност је поседица тога а нипошто лукавост, како се у литератури акцептовало, или чак лоповлук, како је то чаршија превела.<br>
== Однос села и града ==
Амбис, који је и пре постојао између града и села, задњих 50 година је цивилизацијом и културом града још већма продубљен. Јер док град живи, мање више, животом западноевропским, село се још није успело потпуно решити средњег века. Свој урођени антагонизам према граду сељак подгрејава на западноевропским установама града; на свему томе, што је у граду израз једне парвенијске надрипросвећености, неособене и сељаку бескрајно далеке и несхватљиве.
Сељак у град долази само послом. Град за њега нема посебне привлачности. Град није жариште просвете, па је и његова сеоска пераферија исто толико неписмена колико и далека позадина. Ни велики просветни и цивилизациони вакуум, који се око града простире, није у стаљу да ишта добро посрче из града. Оно што град, а нарочито наши индустријски центри који више исцрпљују народ него му користе, пружа својој најближој околини толико је изопачено, да у њему не можете препознати просвећеност и цивилизацију. Пристизавањем просвећене омладине са високих школа ствара се почетком 20-века једна нова градска средина, која запажа зле стране ових односа и настоји их отклонити организацијом приватне иницијативе.
== Схвашање државе ==
Схватање је државе како смо пре рекли платонско, идеалистичко. Основ је тога схватања и у Босни немањићка државна мисао, донекле прилагођена особеном менталитету Босанца. Њу су донели немањићки досељеници после пропасти Српске државе, па је прожела Босну тек у доба ропства и страдања. Босанска је историја осим ретких изузетака заборављена. У сенци старих градова босанских краљева сачувале су се чак до детаља традиције једне друге, далеко народскије и херојскије, државе. Када је Аустрија хтела ускрснути босанство као националну и државну мисао, наишла је на такав отпор да се морала брзо повући и допустити иредентистичко србохрватство.<br>
Као држављанин и поданик, Босанац је био у ропству исправан у границама свога социјалног схватања. Све жрте што држава тражи ради извршавања свога циља подноси Босанац доста лако и без протеста. Он не избегава служење у војсци 1), плаћање пореза и извршење наредаба које се не косе са његовим укорењеним схватањем. Према статистичким податцима Аустоугарске, од свих њених земаља у Босни је било релативно најмање преступа и злочина против права власништва, убиства с предумишљајем, разбојства, преваре, док Босна једино предњачи у обичним убиствима и телесним повредама у свађи и пијаном стању 2). У неким се крајевима потрза нож за ситницу, која на другом месту неби изазвала на свађу. (Високо, Фојница, Крешево и Бијељина). Док су међутим прекршаји шумских, полицијских, ветеринарских и сличних прописа доста чести, јер по мишљењу босанског сељака немају етичког основа 3). Када на пример код државног шумског господарења он даномице види; како се пустоше од великих експлоатационих предузећа читави комплекси шума и како се без милосрђа оголе читаве планине пред очима власти, зашто онда да се и сељак устручава усећи у шуми, коју је доскора сматрао божијом и својом, нове рогове за кућу или лисник за прехрану стоке? Исти је случај и са прекршајима осталих прописа.
== Култ личности ==
Босанац мање верује у резултате рада корпорације него рада појединаца. У народној поезији па и у најновијој историји он је сва велика дела приписао заслузи појединаца, окружујући их у својој фантазији ореолом мистичности. Велики људи из народне историје постају временом митска лица. Од анегдота се дугим препричавањем створи митологија идеализованих личности. Заслужено поштовање претвара се у култ преко кога се долази у календар националних светаца. По схватању Босанца: цар Душан, краљ Петар, Никола Пашић, војвода Степа, Стјепан Радић и т. д. су људи који стварају историју, па су само такви људи, људи великих способности и срца, у стању задобити његово пуно поверење. Он је једино у заједници коју води личност његовог поверења и дисциплинован, као социјалиста, и фанатичан борац као индивидуалиста 4).<br>
Зато он тражи да извршиоци власти буду беспрекорни у извршавању дужности и у свом приватном животу. У томе случају је босански сељак идеално лојалан грађанин.
| |||