Развој друштвеног живота — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 29:
Босанац мање верује у резултате рада корпорације него рада појединаца. У народној поезији па и у најновијој историји он је сва велика дела приписао заслузи појединаца, окружујући их у својој фантазији ореолом мистичности. Велики људи из народне историје постају временом митска лица. Од анегдота се дугим препричавањем створи митологија идеализованих личности. Заслужено поштовање претвара се у култ преко кога се долази у календар националних светаца. По схватању Босанца: цар Душан, краљ Петар, Никола Пашић, војвода Степа, Стјепан Радић и т. д. су људи који стварају историју, па су само такви људи, људи великих способности и срца, у стању задобити његово пуно поверење. Он је једино у заједници коју води личност његовог поверења и дисциплинован, као социјалиста, и фанатичан борац као индивидуалиста 4).<br>
Зато он тражи да извршиоци власти буду беспрекорни у извршавању дужности и у свом приватном животу. У томе случају је босански сељак идеално лојалан грађанин.
 
== Став према демократији ==
Како се једаред разочарао у западно-европској цивилизацији, чији је носилац била Аустрија, он са скепсом гледа у нову за њега ствар, у демократију. Приступа јој са неповерењем па добивена права доста апатично извршује.
 
== Кооператива ==
И поред слабе вере у вредност удруживања, ако то чине просечни људи, кооперација је постојала. Само што треба разликовати облике економске кооперативе, која од вајкада постоји на босанском селу, од кооперативе у национално-економском смислу. Појам босанске т. з. кућне задруге није ништа друго него израз за ширу породицу. Кућна задруга, које у осталом врло брзо нестаје, само је у толкко кооперативна организалија, колико је то породица уопште. Подлога те кооперације је много виша ментална него економска, па се брзо распада са слабљењем родбинских веза, макар економски разлог и даље постојао. Њеном нестајању је узрок и данашњи већи правни поредак и лична сигурност, па је отпала потреба јаког братства. Даљи је узрок прелазак из натуралног господарства новчаном јер је тиме отпала потреба сабијања у веће скупине ради подмиривања свих потреба.<br>
Главни типови кооперативе у Босни ретко имају колективни циљ, обично је сврха кооперације корист сваког појединца посебице. Рад у замену, моба, није ништа друго него рад за плату у натури, или рад за љубав, или за божију плату. Босански сељаци врло ретко заједнички праве пут кроз свој џемат 5); мост на реци; доводе воду за пиће и натапање; заједнички чувају стоку и т. д. и т. д. Акејенешта учињено за општу ствар то је најчешће дело ду-шевна појединца. Једна обзидана чесма или заса-ђена воћка поред пута није дело кооперативе премда је намењена заједници. (3). У крајевима Босне који обилују брзо текућом водом има скоро свака кућа своју малу дрвену воденицу, премда би једна већа била довољна за читаво село. Читава села прелазе брвни.ма потоке и држе алаше коња, јер се кола не могу употребити ради помањкања добрих путева, али никоме не пада на ум да се задругарски изгради цеста, мост или воденица. Шта више ако и дође иницијатива са стране кога добро намерна појединца о неком задружном послу, наилази на бесконачне запреке, које леже у менталитету босанског сељака (4).
 
== Друштвени рад просвећене омладине ==
Задњих 50 година учињени су огромни напори од стране школоване и свесне млађе генерације, да се идеја модерног задругарства проведе у дело. Резултати постоје и нису малени, али је све тојош врло далеко од онога што се од задругарства очекује. Довољно је само да притисак и потпора организатора за извесно време престане, па да се све врати на старо. Колико је само задруга основано, које данас или не постоје никако, или су само на папиру.
Прва и највећа погрешка и узрок компромитовања идеје задругарства лежала је и лежи баш у горљивости добронамерника око оснивања задруга. Задруге су оснизане често без претходних примера иницијатора и претходног препарирања средине, ради које се задруга оснива. Оне су често настајале преко ноћи готово као певачка друштва. Данас су наравно од стране задружних савеза и просвећених појединаца учињене коректуре и ради се обазривије и стручније иако са мање елана.<br>
У пословима, где је држава задругарску идеју поткрепила својим ауторитетом и присилном организацијом, те ако су користи од кооперативе биле убедљиво очите, било је задругарство прилично афирмисано.<br>
После таквих погрешака и после сметња, којих је било доста, са стране власти, посао данас иде лаганим темпом, са повременим депресијама ипак напред и ићи ће до конца победе идеје задругарства у сељаковом схватању.
 
== Организације државне иницијативе ==
Организације, које нису имале приватан карактер оснивалаје земаљска влада директно преко управних власти или преко поверљивих и оданих лица. Организација пољопривредног кредита т. зв. »Котарске припомоћне закладе« настала је год. 1886. у гатачком срезу после неколике узастопне неродне године. Да би се решила сталнога делења помоћи гладнима, Земаљска влада, вотира те године кредит од 5.000 фор., обећавши кроз пет година давати исту своту и нареди да се исто толико има сакупити од сељака тога среза, Та година, била је родна, котарски предстојник сакупи од сељака 1.000 товара јечма. Из тих је фондова подељиван зајам сељацима уз каматњак од 4—6%. Већ год. 1906. сви босански срезови имају основане ове установе. На више места покушала је тадања управа организовати задруге за мелиорацију земљишта или у другу сврху, али већином без успеха. Разлог је неуспеху на првом месту менталитет босанског човека и савршена неупућеност у корист од кооперативе, као и споменута антипатија према свакој иницијативи тадање власти 6). Сељаци не само што нису хтели помагати те послове него су их често и сметали пасивном резистенцијом или чак и кварењем објеката. Све што је учињено у овоме правцу учињено је силом или сретствима саме управе. Много више је успеха имала управа у сличним организацијама у граду, преко организованих опћина или преко специалних установа; фабрика и радионица. (Организовање кућне индустрије ткања ћилима и беза и индустрије веза). Преко стотину опћина са годишњим буџетом од преко 5 мил. круна, организованих несамоуправно, чинили су оно што наређује Земаљска управа. Сасвим је разумљиво зашто такове општине нису могле створити неку комуналну свест код грађана, него напротив код већине изазвати крајње неинтересовање за опште послове. У свему постоје два фронта: управа и малобројни опортунисти с једне стране и народ с друге стране тога фронта.<br>
Муслимани су били још више нетрпељиви у питањима вере, или бар у стварима које су по њиховом веровању носиле карактер верски. Стара гробља нису се смела дирати 7). У тим је питањима Аустрија била до скрајњих граница попустљива и толерантна, али је, на пример, знала наћи згодан начин да од гробља прави паркове и слично.