Развој друштвеног живота — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 46:
Организације, које нису имале приватан карактер оснивалаје земаљска влада директно преко управних власти или преко поверљивих и оданих лица. Организација пољопривредног кредита т. зв. »Котарске припомоћне закладе« настала је год. 1886. у гатачком срезу после неколике узастопне неродне године. Да би се решила сталнога делења помоћи гладнима, Земаљска влада, вотира те године кредит од 5.000 фор., обећавши кроз пет година давати исту своту и нареди да се исто толико има сакупити од сељака тога среза, Та година, била је родна, котарски предстојник сакупи од сељака 1.000 товара јечма. Из тих је фондова подељиван зајам сељацима уз каматњак од 4—6%. Већ год. 1906. сви босански срезови имају основане ове установе. На више места покушала је тадања управа организовати задруге за мелиорацију земљишта или у другу сврху, али већином без успеха. Разлог је неуспеху на првом месту менталитет босанског човека и савршена неупућеност у корист од кооперативе, као и споменута антипатија према свакој иницијативи тадање власти 6). Сељаци не само што нису хтели помагати те послове него су их често и сметали пасивном резистенцијом или чак и кварењем објеката. Све што је учињено у овоме правцу учињено је силом или сретствима саме управе. Много више је успеха имала управа у сличним организацијама у граду, преко организованих опћина или преко специалних установа; фабрика и радионица. (Организовање кућне индустрије ткања ћилима и беза и индустрије веза). Преко стотину опћина са годишњим буџетом од преко 5 мил. круна, организованих несамоуправно, чинили су оно што наређује Земаљска управа. Сасвим је разумљиво зашто такове општине нису могле створити неку комуналну свест код грађана, него напротив код већине изазвати крајње неинтересовање за опште послове. У свему постоје два фронта: управа и малобројни опортунисти с једне стране и народ с друге стране тога фронта.<br>
Муслимани су били још више нетрпељиви у питањима вере, или бар у стварима које су по њиховом веровању носиле карактер верски. Стара гробља нису се смела дирати 7). У тим је питањима Аустрија била до скрајњих граница попустљива и толерантна, али је, на пример, знала наћи згодан начин да од гробља прави паркове и слично.
 
== Национално-просветна и хумана коорпатива ==
До почетка акције просвећене омладине год. 1900., мали човек у борбама за народну ствар није имао скоро никакве улоге. Карактеристика нове борбене епохе, у којој се брзо развија друштвеност, јесте демократско схватање и подела рада. Сасвим неовисно од система владавине образује се преко разноврсних удужења демократска и парламентарна организација народних снага. Тај нови систем борбе, заведен од младе генерације, значио је мобилизацију читавога народа:са ратним планом; са генералним штабом; комором и музиком 8). Преко »Просвете» се вршило оснивање српсккх новчаних завода; земљорадничких, занатских и кредитних задруга; читаоница, књижница и певачких друштава; соколских и трезвењачких. Преко ње се вршила организација Народне Одбране и ништа се пије догађало у друштвеном животу српскога дела народа без њезинога суделовања. Она подиже кадар просвећених радника и за непуну десетину година свога рада показује огромне резултате.
 
Из забелешки и кореспонденције пок. др. Ђорђа Ђокића може се реконструнсати историја постанка Просвете. Почетком априла год. 1899. др. Ђокић, намеравајући издати своју књигу »Историја умног развића«, пише из Бања Луке, где се тада налазио, писмо своме пријатељу медецинару Лазару Димитријевићу у Беч. Др. Ђокић се тада бавио мишљу да створи организацију, која ће издавањем књига, попут Матице Српске, културно деловати. План за ту организацију био је готов, али одговор другова из Беча преко Димитријевића, склони Ђокића да привремено забаци мисао о оснивању издавачког друштва. Довољно је цитирати неке ставове из тих писама, да се види како се из мисли о оснивању издавачког друштва створила мисао о друштву за помагање Срба ђака. У писму од 21. априла 1899. стоји: »Идеја којом се ти бавиш, врло ми се свиђа и нико јој паметан не може приговорити«; али у другом писму већ: »Оно је наше стало сада мало друкчије. Ми имамо пред очима само сврху: Ми хоћемо да учинимо оно што ће бити од користи народу у Б. и X. — Наша је намера, да буде што више школованих Срба, правообразованих у сваком погледу. Што више и што прије... И то све да буде одгојено у националноме духу, у борби за националне идеале истрајно и безобзирно«. Уверивши се и сам да је свака културна акција без већег броја интелектуалаца немогућа, др. Ђокић напушта мисао о издавачком друштву. Почетком маја т. г. пише г. Шћепану Грђићу у Мостар и тужи се да код Сарајлија не наилази на разумевање, јер они мисле да треба форсирати главну ствар, т.ј. аутономну борбу 9). Исте године пише студент Танасије Дакић из Граца дру. Ђокићу о бедном стању Босанаца студената у Грацу. Из тога времена (мај 1899.) је Ђокићева редакција првога прогласа који је требао бити упућен српском народу ради оснивања друштва за помоћ ђака 10). Тада се у Загребу припремала педесетгодишњица Змајева књижевног рада, па су се са свих страна Српства припремали дарови песнику. У томе се прогласу међу осталим вели: »Браћо Босанци и Херцеговци! Ми бисмо могли Змају, још за живота му, подићи најлепши споменик оснивањем друштва за помагање Срба ђака из Босне и Херцеговине а у славу његове педесетгодишњице... итд». Међутим овај проглас није публикован иако је у препису био познат студентима у Бечу и Грацу. Из почетка је све ишло путем преписке дра Ђокића и пријатеља а први је састанак одржан у лето 1899. у Сарајеву, у кући оца дра Ђокића у Магуди улици. Тек три године после тога састанка Просвета је почела јавно да живи. Те је године био штрајк у владином дому студената Босанаца у Бечу после кога су многи истерани, што је свакако убрзало рад око оснивања друштва.
 
Дуго и мучно рађење Просвете одлично илуструје босанско градско друштво и велике потешкоће и запреке, које су се имале отклонити прије него се могло прећи на стварни рад. (Подробније о осивању Просвете у чланку г. Б. Кебељића, Календар Просвета за 1928.) Брзо после оснивања др. Ђокић се болешћу присиљен повлачи из акције и умире.<br>
Упоредо са радом на револуционисању маса, чиме се највише бави штампа и социјалистичке организације, креће се организација конструктивног рада. Просвета брзо после свога оснивања проширује своју делатност и на организацију економног правца. Тенденција се друштава, која се после године 1905. оснивају, мења из темеља: године 1904. Срби у Б. и X. имају 43 друштва од тих: 21 певачко, 6 читаоница, 9 Одбора Просвете, 4 добротворна и по једно занатско, трезвењачко и гимнастичко дрштво. Осам година касније број је дрштава 337, од чега су 76 Одбори Просвете; 47 соколских друштава 11); 46 трезвењачких и 87 земљорадничких задруга. До оснивања Просвете сва су друштва локалног карактера: певачка, добротворна и читаонице, без чвршће везе и централне организације. Године 1912. већ 256 (72%) друштава има своје централе, преко којих су индиректно повезана и остала — певачка, добротворна и гимнастичка — друштва 12).