Развој друштвеног живота — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 54:
Дуго и мучно рађење Просвете одлично илуструје босанско градско друштво и велике потешкоће и запреке, које су се имале отклонити прије него се могло прећи на стварни рад. (Подробније о осивању Просвете у чланку г. Б. Кебељића, Календар Просвета за 1928.) Брзо после оснивања др. Ђокић се болешћу присиљен повлачи из акције и умире.<br>
Упоредо са радом на револуционисању маса, чиме се највише бави штампа и социјалистичке организације, креће се организација конструктивног рада. Просвета брзо после свога оснивања проширује своју делатност и на организацију економног правца. Тенденција се друштава, која се после године 1905. оснивају, мења из темеља: године 1904. Срби у Б. и X. имају 43 друштва од тих: 21 певачко, 6 читаоница, 9 Одбора Просвете, 4 добротворна и по једно занатско, трезвењачко и гимнастичко дрштво. Осам година касније број је дрштава 337, од чега су 76 Одбори Просвете; 47 соколских друштава 11); 46 трезвењачких и 87 земљорадничких задруга. До оснивања Просвете сва су друштва локалног карактера: певачка, добротворна и читаонице, без чвршће везе и централне организације. Године 1912. већ 256 (72%) друштава има своје централе, преко којих су индиректно повезана и остала — певачка, добротворна и гимнастичка — друштва 12).
== Босанске жене у своме друштву ==
Просвета се првих година бави највише помагањем високошколаца. Бригу о средношколцима води у Сарајеву Добротворна Задруга Српкиња У ђачкој трпези задругиној храни се велика већина Срба средњошколаца из провинције. Ради се са највећим пожртвовањем. Госпође из одбора саме кувају и деле јело ђацима. За Сарајевом су се повела и друга места, па пред Рат у Босни , готово није било места без Задруге Српкиња. Њихов је рад у ствари био више реалан а мање политички. Оне су храниле саромашне ђаке, и сиротињу; за време Балканског рата шиле рубље за рањенике и помагале својим суделовањем сва остала друштва.<br>
За време Рата ако је уопште било неке друштвене акције водиле су је жене. (Помоћ гладним и колонизација деце из гладних крајева у богате.) Са истим се еланом спроводи концентрација националног капитала у штедионицама и банкама. Само у месецу јуну 1905. године оснивају се четири српска новчана завода у Босни: у Фочи, Босанској Градишки, Гацку и Невесињу. »Српска Ријеч«, чији је први уредник Васиљ Грђић, форсира и коментарише овај рад. У јануару 1905. штампа Млад. Ђ. {вероватно псеудоним) велики чланак о привредној организацији, а у јуну Шћепан Грђић студију; »Земљорадничке задруге«. Оба покрета, задругарски и штедионички имају чврст ослонац у сличним организацијама Срба из прека, чији је центар тада био Загреб (Српска Банка, Земљ. Задр.).
== Породични живот ==
Форма затвореног породичног живота била је, поред верских, велика запрека широј друштвеносхи. Затворен кроз генерације у уске кругове махалске, еснафске и породичне друштвени је живот тињао. Добра страна ове затворености је висок породични и сексуални морал. Како је основ свакога друштвеног морала породични и овај је био висок. Са слабљењем породичних веза мења се доста брзо и породични и друштвени устав према новим приликама. Стари је морал на умору а нови још није формиран па се већ сада догађају монструозни преступци, који су карактеристични за ово време преласка. На пример било се проширило као морална норма мишљење да се у политици и у односима са материјалном језгром не треба држати никаква морала.
== Босанац као капиталиста ==
Са малим капиталима, који у другој средини не би значили ништа, класа капиталиста босанског градског друштва, није у стању да као новчана аристократија других земаља, подигне својим учешћем у оној мери продукцију и уопште друштвену делатност, како је то у другим народима случај. Стара капиталистичка класа, особито после послератних реформа уступа лагано послове, по способностима и менталитету, новим људима. Аграрна је реформа ослободила знатан део везаних капитала градској привреди и учинила да се смањи број нерадника. У овој групи, поред страног капитала, који је у великим предузећима остао до данас доминантан, игра важну улогу жидовска конфесијска група. Урбанизирани већ хиљаде година, Жидови су често свемогући у економијама многих градова, јер код њкх није никада било господских традиција, ради чега је готованство и нерадиност код њих ретка појава. Жидови држе у Босни знатан део градских капитала у својим рукама и пласирајући их рентабилно у послове тако донекле дају сатисфакцију радноме народу, који је те капитале створио. Две велике мане, са становишта социјалног, ортодоксност и верска ексклузивност, онемогућују овој конфесијској групи да дође у крвну и етничку везу са језгром народа — са радником и сељаком. Њихово је присуство и поред тога од користи босанској градској средини, јер су у стању да формирају најмање рђаву капиталистичку класу.
| |||