Викикњиге

Klarinet/Istorijat

Po svom poreklu, klarinet (fr. clarinette, eng. clarinet, it. clarinetto, nem. Klarinette)[1] je najmlađi drveni duvački instrument. Još u antičko doba i u srednjem veku postojali su različiti tipovi duvačkih instrumenata. Najbliži preteča je srednjovekovni drveni duvački instrument koji se u Nemačkoj zvao šalmaj (Scalmei), a u Francuskoj šalimó (chalumeau). Oba naziva potiču od latinske reči kalamus (calamus), što znači trska.

Preteča klarineta: klarinet sa 4 dirke

Prvi klarinet je načinio nemački graditelj flauta Johan Kristof Dener (Johann Christoph Denner) iz Nirnberga, između 1690. i 1700. godine. On je preradio jednu vrstu šalmaja, povećavajući mu zvučni obim dodavanjem broja rupica i dve dirke.

Klarinet je dobio ime po visokim baroknim trubama svetlog zvuka zvanim klarinama (clarino), čiju je ulogu u orkestru kasnije i preuzeo.

Dalje usavršavanje klarineta je vezano za brojna imena graditelja i sviranja na njemu, koji su mu tokom vremena dodavali pojedine dirke. Sigurno najrevolucionarniji napredak klarineta predstavlja primena Bemovog (Böhm) mehanizma, oko 1840. godine.

U prošlosti su građeni klarineti u raznim veličinama i štimovima: A, B, C, Es, As itd. Danas se najviše koriste B i A klarineti, ređe Es, kao i bas-klarinet.

Među prvima u orkestru klarinet koriste francuski kompozitor Ramo (Rameau) i predstavnici manhajmske škole (K. Štamic – K. Stamitz i drugi). Naročito ga je cenio i upotrebljavao Mocart (Mozart). Od njegovog vremena, klarinet se redovno nalazi u simfonijskom orkestru, a koristi se i kao solo instrument.[2]

Literatura uredi

Reference uredi

  1. ↑ Vlastimir Peričić, Višejezični rečnik muzičkih termina
  2. ↑ Radivoj Lazić, škola: Učim klarinet I

Vidi još uredi

Vikimedija ostava ima još multimedijalnih fajlova vezanih za:
Preuzeto iz „https://sr.wikibooks.org/w/index.php?title=Kларинет/Историјат&oldid=22130”