== ZNACAJNI OPERATIVNI SISTEMI ==
• Системи који су обелезили развој рацунарства:
• Мултицс
• УНИX
• Линуx
• ДОС и Wиндоwс
MULTICS
• Оперативни систем Мултицс (“Мултиплеxед Информатион анд Цомпутинг Сервице”) је био заједницки покусај највецих компанија и универзитета у то време (од 1964. године), попут МИТ да направе оперативни систем у који би била имплементирана сва најбоља до тада позната ресења.
• Идеја уцесника у пројекту је била да креирају оперативни систем који це бити у стању да ради са великим бројем терминала.
• Они су будуцност рацунарства видели тако да у сваком граду постоји моћни централни рацунар, да корисници у својим домовима поседују терминале помоцу којих приступају главном рацунару.
MULTICS
• На развој овог система били су ангазовани најбољи стручњаци и велики тимови програмера, поцетак развоја је 1964. година. • У Мултицс су имплементирани најбољи познати алгоритми, резултат је био да је систем радио поприлино лосе јер је пуно процесорског времена тросио на доносење одлука а мало оставијао за кориснике. Односно тадасњи хардвер је био превисе слаб за овакав оперативни систем.
OPERATIVNI SISTEMI UNIX FAMILIJE
• Крајем сездесетих и поцетком седамдесетих година двадесетог века, програмери из Бел лабораторије који су медју последњим напустили рад на систему Мултицс, са својим колегама су одлуцили да напису оперативни систем за мали рацунар ПДП-7.
• Овај систем је био упросцена варијанта Мултицс-а и из њега се развио оперативни систем УНИX.
• Кен Томпсон је креирао програмски језик Б на основу којег је Денис Рици осмислио програмски језик C како би на њему био испрограмиран део оперативног система.
• Критични делови система су били испрограмирани на асемблеру а остатак на програмском језику C.
OPERATIVNI SISTEMI UNIX FAMILIJE
• У другој генерацији комплетан УНИX је написан на C-у сто је зацајно допринело његовој преносивости на разлиците системе.
• Посто је компанија Бел имала монопол над телефонијом из тог разлога није смела да се бави рацунарством и настави рад на УНИX-у, донета је одлука да се комплетан код уступи универзитетима и другим компанијама како би се даље развијао.
• Овај корак је вероватно био пресудан како за сам УНИX тако и за развој оперативних система.
• Најпознатије верзије имплементиране су на универзитету Беркли, са ознаком БСД које су дате на корисцење америцким универзитетима ради даљег усаврсавања, У овој верзији је УНИX први пут имао подрску за умрезавање.
GNU/LINUX
• Рицард M. Столман (Рицхард M. Сталлман) је 1983. године покренуо иницијативу која је требало да доведе до стварања слободног оперативног система на основама УНИX-а. Овај пројекат назван је ГНУ сто је скраценица од рекурзивног назива „ГНУ није УНИX” (ГНУ’с Нот УНИX). Пројекат је добро напредовао у свим деловима осим када је у питању било језгро. ГНУ/ХУРД језгро се доста споро развијало а прво јавно тестирање 1996. године показало је доста недостатака овог језгра.
• Фински програмер Линус Торвалдс је 1991. године запоцео рад на изради оперативног система за рацунаре који користе процесор Интел 80386. Прво је написао једноставан емулатор за терминале који је користио за повезивање са УНИX системом на факултету, а онда је наставио да га развија и побољшава. Линус је био инспирисан оперативним системом Миниx који је пар година раније за потребе својих курсева развио Ендру Таненбаум (Андреw Стуарт ,Андy” Таненбаум). За разлику од Миниx-а који је имао микројезгро, прва верзија Линусовог језгра (0.01), која је у септембру 1991. године постала јавно доступна, била је монолитна. Врло брзо, јавно доступна је постала и верзија 0.02 са изворним кодом. Линус Торвалдс је том приликом позвао све програмере да се придрузе пројекту.
• Линусово језгро је добио име Линуx и спајањем Линуx језгра и ГНУ алата комплетиран је оперативни систем ГНУ/Линуx. Данас постоји велики број разлицитих дистрибуција ГНУ/Линуx система, а неке од најпознатијих су: Убунту, Слацкwаре, Дебиан, Федора, СуСЕ и друге. Све верзије оперативног система ГНУ/Линуx одликује стабилност, брзина и висок степен безбедности. У последње време уместо ГНУ/Линуx одомацио се назив Линуx сто производи цесте полемике измедју програмера сиром света. Присталице ГНУ пројекта инсистирају на томе да се назив Линуx мозе користити искљуциво када се говори о језгру, а не и о комплетном оперативном систему.
• Језгро Линуx оперативног система је софтвер отвореног кода са лиценцом ГНУ ГПЛ (Генерал Публиц Лиценце, верзија 2.0), сто знаци да су корисници слободни да преузимају изворни код и праве измене, али и да су у обавези да корисницима дају иста права која су и сами користили уколико зеле даље да дистрибутирају измењени систем.
OPERATIVNI SISTEMI KOMPANIJE MICROSOFT
• Оперативни систем ЦП/M, фирме Дигитал Ресеарцх, који је средином седамдесетих година двадесетог века развио Гери Килдал (Гарy Килдалл) био је намењен осмобитним рацунарима који су имали микропроцесоре Интел 8080 и Зилог З80. Овај систем је имао висеслојну архитектуру сто је био први слуцај да код оперативних система постоји ниво апстракције која га дели у независне целине.
• Компанија Интел је 1981. године произвела микропроцесор 8088 са 16-битном архитектуром. Из тог разлога компанији ИБМ је био потребан нови оперативни систем који би је подрзао.