Beli pirinač (na japanski način)

Rezime

Ima mnogo načina na koji se pirinač sprema za upotrebu u okvriru složenijih recepata. Međutim, u daleko-istočnim zemljama, pirinač se često uzima bez ikakvih dodataka kao prilog uz ostala jela, na sličan način na koji se razna peciva konzumiraju u zapadnim kulturama. Kao jedan od načina pripreme pirinča za konzumaciju kao prilog jelima, ovde ćemo ukratko izložiti način na koji Japanci pripremaju pirinač.

Glavna razlika između zapadnog i istočnog načina kuvanja pirinča jeste u vremenu kuvanja. U zapadnim kulturama se pirinač najčešće kuva tokom celokupnog toka pripreme. U istočnim kulturama toplota se dodaje do prvog ključa (do onog momenta kada voda provri), nakon čega se kuva u sopstvenoj pari bez dodavanja toplote.

U Japanu postoje dva naziva za pirinač. Kome (??? ideogram) označava sirovi pirinač, i pirinač kao biljnu vrstu. Meshi (??? ideogram) označava pirinač kao pripremljen prilog, a ista reč ujedno ima značenje „jelo“.

Namirnice

(ovde treba napisati i ponešto o vrstama pirinča koji se koristi u Japanu i na Istoku uopšte, kao i o vrstama pirinča u raznim krajevima sveta.)

Nutritivne vrednosti

(ovde treba navesti činjenice o nutritivnim vrednostima pirinča, a po mogućnosti i poređenje nutritivnih vrednosti pri različitim načinima pripreme.)

Priprema

Gazirani pririnač se prvo dobro ispere pod mlazom vode. Pirinač se pere u mreži (zaru) ili u posudi u kojoj će se kuvati (kama). U zapadnim zemljama mogu se koristiti cediljke, odnosno šerpe. Kada se dobro ocedi, pirinač se stavlja u kamu (šerpu), i u istu posudu se sipa ista zapremina vode. U zavisnosti od izvora toplote (električni rešo, otvoreni plamen, i sl.) količina vode može varirati. Pravilo je da jači izvor toplote zahteva više vode.

Posuda sa pirinčem se stavlja na izvor toplote i zagreva dok voda ne proključa. Čim voda proključa, izvor toplote se gasi i posuda se ostavlja da bi se pirinač kuvao u sopstvenoj pari. U zavisnosti od izvora toplote, izvor toplote se ne mora gasiti odmah nakon što pirinač provri. Pravilo je da je toplotni kapacitet izvora toplote (koji je, na primer, veći kod grejača koji akumuliraju toplotu u metalnim ili keramičkim pločama, a manji kod otvorenog plamena, koji prestaje da emituje toplotu onog trenutka kada mu se prekine dovod goriva) obrnuto srazmeran vremenu tokom koga se dopušta da voda vri. Značajno je da posuda mora ostati poklopljena tokom kuvanja u pari. Vreme kuvanja u pari je između 25 i 35 minuta, a najčešće oko 30 minuta.

Za razliku od zapadnog načina pripremanja, pri kome se pirinač raskuva i smekša, i pri kome gotov pirinač ima veću vlažnost, istočnjački metod daje pirinač koji deluje suvo na dodir i zadržava veći nivo čvrstine i integriteta zrna.