Викикњиге

Borci s teritorije Opštine Ivanjica pali u Srpsko-turskim ratovima (1876-1878)

Borci s teritorije Opštine Ivanjice pali u Srpsko-turskim ratovima (1876-1878)

Sastav Ibarske vojske koja se borila u Prvom (poznatom i kao „Javorski”) (1876-1877) i Drugom Srpsko-turskom ratu (1877-1878), činile su Čačanska, Rudnička, Užička i Šabačka brigada i Dobrovoljački kor. Vojnici su regrutovani iz naroda, bez posebne obuke, prema starosti razvrstani u I, II i III klasu.[1]

Ibarska vojska borila se na dva ratišta: javorskom i južnomoravskom. Javorsko se protezalo od Sokolovice kod Novog Pazara do Šargana na Tari. Epitafi vojnicima palim na južnomoravskom ratištu najčešće pominju Adrovac, Samokovo, Šiljegovac, Šumatovac, Kreveti, Suvi rt, Prokuplje, Vranje, Zlatokop, Niš, Borje, Veliki izvor i Radeški vis.[1] Prema epitafima, prve su žrtve pale 24. juna 1876. na Javoru, Kladnici i Pazaru, a poslednje 22. januara 1878. godine na Samokovu kod Kuršumlije.[1]

Natpisi uklesani na nadgrobnike i krajputaše predstavljaju dragocena istorijska svedočenja:

Erčege

uredi

Spomenik Antoniju Jeliću (†1876) (Rokci – Palibrčki grob)

Ovaj biljeg pokazuje ANTONIJA JELIĆA iz Erčega bivši podnarednika pešačkog koji je 3. godine u Beogradu Knjaza i otečestvo svoje usrdno i verio odslužijo zatim postavljenog za vodnika treće čete bataliona Moravičkog Užičke brigade prve kl[a]se koji u 25. god. života u najlepšem cvetu mladosti svoje za Slavu i slobodu i nezavisnost Srbije junački boreći se protiv Turaka pogibe u borbi na Kalipolju 24. junia 1876. god. Bog da mu dušu prosti. Ovaj vječni spomenik podigoše mu braća njegova Filip i Radoš.[2]


Spomenik Milanu Spasoviću (†1879) (Rokci – Palibrčki grob)

Priđi bliže putniče ne zažali truda malo što ćeš stati i čitati. Slova ova pokazuju vrednog Srba ovog MILANA SPASOVIĆA iz sela Erčega bivš. kaplara i pisara 1. poljske baterije koji se u ratu 1876. i 1877. g. za vlade Knjaza Milana Obreno. protiv Turaka hrabro borijo i u 22. godini života u najlepšem cvetu mladosti svoje umro u mestu rođenja svog 1. januara 1879. god. Bog da mu dušu prosti. Ovaj spomen podiže mu otac Marko i stric Kosta. Pisa i reza Mile Popović Sveštice.[2]

Lisa

uredi

Spomenik Ranku Boroviću (†1878) (Lisa – Vratonje)

Ovaj biljeg pokazuje telo počiv RANKA BOROVIĆA iz Sela Lise kojie u 21-oj god Života svog hrabro borećise u ratu poginuo na sokolovini od turaka 1 Januara 1878. g. Bog damu dušu prosti Svom jedinom nezaboravljenom sinu znak ovaj podigoše ožalošćeni roditelji Spasoe i Stojka.[3][4]

Spomenik Jovanu Komadini (†1878) (Sveštica)

Ovaj spomen pokazuje hrabrog srbskog vojnika JOVANA sina Marka Komadine iz sela Lise sr. dragačevskog okr. čačans. Biv. artiljeriskog narednika koi je u srbsko-turskom ratu god. 1876. u klancima javorski pozicija na opšte zadovoljstvo junački se borijo i 1878. g. u bivšoj Staroj a sada Novoj Srbiji takođe za oslobođenje i nezavisnost mile svoje imovine Srbije u zvanom mestu Prokuplju 14. januara 1878. god. u 28oj god. života u najlepšem cvetu svoje mladosti na veliku tugu i žalost familije, osobito starog mu oca Marka dragoceni mu život u ratu okončo.[1]

Spomenik Dobrosavu V. Milićeviću (†1883) (Lisa – Milićevići)

Biljeg ovaj pokazuje Ovdi Saranjeno Tjelo počivš. DOBROSAVA, V MILIĆEVIĆA iz ovog Sela Lise. Biv Hrabrog vojnika I kl Batalijona Dragačevskog koi je u 30 god. Svojoj Boreći se protiv Turaka u ratu na Radeškovu visu ranjen 17 septembra 1876 g. On je u 9 bolnica lečen pa bi uzalud. Familija njegova i izvesno misleći da je poginuo dali su mu za života tri podušne Daće. Poznije nađen je u bolnici Kragujevačkoj i trudbom svoje braće i porodice donešen je kući svojoj gdi je posle 7 godina živijo a ljutu ranu i olovo u sebi nosio i od iste umro 26. aprila 1883. G. Bog da mu dušu prosti. Ovaj spomen podigoše mu brat rade i Maloletni sinčić Radomir.[3]

Luke

uredi

Spomenik Dobrici Kodžopelji (†1876) (Luke – Lazovići)

Spomenik DOBRICE KODžOPELjE iz Sela Luka biv hrabrog vojnika prve klase batalijona Dragačevskog Koji je u 32 god. života svog za otadžbinu slavu i slobodu Braće svoje Srba boreći se protiv turaka poginuo u bitci na Šiljegovcu okrug Aleksinački 15. Sep. 1876. g. Ovaj znak podižemu ožalošćena mati Pauna Napiso Mijailo Popović iz Sveštice pod upravljanjem staraoca Ego Andrije Kodžopelje.[3]


Spomenik Luki Lazoviću (†1876) (Lazovića brdo – kraj puta)

To est čelovek. Ovai znak pokazue ime LUKA LAZOVIĆ bivšeg voinika II čete I klase dragačevsk. Bataliona koi poživi 22. g a pogibe na šiljegovcima oktobr. 1876-g boreći se s turcima za veru i otečestvo Srbsko (...) Ovai spomen podižemu brat jovica i majka nerandža.[3]


Spomenik Petru Zučkoviću (†1878) (Ivanjica – kraj Veterinarske stanice)

Ovaj spomen pokazuje tjelo PETRA ZUČKOVIĆA iz sela Luka biv. hrabrog vojnika druge klase bataliona Dragačevskog koji je u 40-toj god. Života poginuo za slavu i slobodu Srba. Junački boreći se protivu Turaka poginuo u ratu na Sokolovici 1. januara 1878. god. Bog da mu dušu prosti. Znak ovaj podigoše mu brat Sreten i sinovi Kosta, Bogosav i Milovan. Pisao Mi[jailo] Popović iz Svještice.[3]

Osonica

uredi

Spomenik Aćimu Milutinoviću (†1878) (Ivanjica – kraj Veterinarske stanice)

Ovaj biljeg pokazuje vječnu uspomenu počivš. AĆIMA MILUTINOVIĆA iz sela Osonice, bivšeg hrabrog vojnika druge kl. Bataliona Dragačevskog konj. U 45. godin. života svog junački boreći se protiv Turaka za slavu i slobodu svoje braće Srba, poginuo u bitki kod Pazara 1. januara 1878. god. Bog da mu dušu prosti. Ovaj spomen podigoše sinovi Vladimir i Nikola sa mlađom braćom.[3]

Reference

uredi
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Ибарска војска у српско-турским ратовима од 1876. до 1878. године : научни скуп поводом обележавања 120-годишњице Јаворског рата. Чачак: Народни музеј. 1997.. 
  2. ↑ 2,0 2,1 Крајпуташи код Палибрчког гроба у Рокцима. XV. Чачак: Народни музеј. 1985. 
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено ed.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  4. ↑ Радивојевић, Драгутин М. (1995). Камена казивања ратника: моравички крајпуташи. Чачак: Литопапир. 

Literatura

uredi
  • Крајпуташи код Палибрчког гроба у Рокцима. XV. Чачак: Народни музеј. 1985. 
  • Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. 
  • Радивојевић, Драгутин М. (1995). Камена казивања ратника: моравички крајпуташи. Чачак: Литопапир. 
  • Ибарска војска у српско-турским ратовима од 1876. до 1878. године : научни скуп поводом обележавања 120-годишњице Јаворског рата. Чачак: Народни музеј. 1997.. 
  • Николић, Радојко (1998). Николић Радојко, Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир. 
  • Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено ed.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  • Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (2. допуњено ed.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2. 
Preuzeto iz „https://sr.wikibooks.org/w/index.php?title=Борци_с_територије_Општине_Ивањица_пали_у_Српско-турским_ратовима_(1876-1878)&oldid=22894”