Bruno Brun

Bruno Brun (Hrastnik, 14. 8. 1910. — Beograd, 27. 2. 1978.) bio je istaknuti umetnik na klarinetu, redovni profesor na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu.

BRUNO BRUN(Crtež - Radivoj Lazić)

---

Datum rođenja: 14. avgust 1910.
Mesto rođenja: Hrastnik (Austrougarska)
Dan smrti: 27. februar 1978.
Mesto smrti: Beograd (SFRJ)

Biografija

Rodom Slovenac – rođen je 14. avgusta 1910. u Hrastniku – Bruno Brun je najpre završio vojnu muzičku školu u Vršcu, a zatim studirao na tek osnovanoj beogradskoj Muzičkoj akademiji kod profesora Franje Partlića, diplomiravši 1945. godine; nešto kasnije je proveo izvesno vreme na usavršavanju u Parizu.

Time je započela njegova dugogodišnja i plodna umetnička delatnost: nastupao je bezbroj puta kao solista na koncertnim podijumima Beograda i drugih naših gradova, na radio-stanicama, a takođe, u želji da muzičku umetnost približi najširim slojevima slušalaca – i u školama, domovima kulture i na drugim priredbama. Sem toga, posvećivao se i suptilnom kamernom muziciranju u sastavu Beogradskog duvačkog kvinteta, a dao je svoj veliki doprinos razvoju našeg orkestarskog muziciranja kao istaknuti solista Beogradske filharmonije, orkestra Beogradske opere i Simfonojskog orkestra Radio-televizije Beograd.

Drugi o Brunovom sviranju

„Topli, plemeniti i bogato diferencirani ton njegovog klarineta, briljantna tehnika, izuzetna muzikalnost i prefinjena stilska kultura ostaće trajno urezani u sećanju svih onih koji su imali sreću da u živom zvuku budu sudeonici vruhunskih umetničkih doživljaja kakve su predstavljale interpretacije Bruna Bruna.“

Vlastimir Peričić

Pedagoška delatnost

Upravo je neprocenjiv značaj Bruna Bruna kao pedagoga. Za tri decenije svoje delatnosti na Muzičkoj akademiji, odnosno Fakultetu muzičke umetnosti, on je u svojoj pedagoškoj laboratoriji obrazovao preko pedeset klarinetista, skoro odreda vrhunskih umetnika koji danas zauzimaju istaknuta mesta u muzičkom životu Srbije (i bivše Jugoslavije). Pomenimo samo neke:

• Milenko Stefanović
• Ernest Ačkun
• Anton Eberst
• Mihajlo Kelbli
• Mihailo Živanović
• Božidar Milošević
• Đuka Tonči
• Ante Grgin
• Nikola Srdić
• Vladimir Žikić
• Vasil Gelev

To su samo nekolicina klarinetista mlađe i najmlađe generacije koji su svoje znanje stekli u klasi Bruna Bruna.

S pravom se može tvrditi da je Bruno Brun rodonačelnik beogradske klarinetske škole, čiji je renome prevazišao granice naše zemlje – što svedoči i činjenica da je njen osnivač bio u mnogo navrata pozivan za člana žirija u najpoznatijim međunarodnim konkursima muzičkih umetnika.

Ostale aktivnosti

Veliki oduševljenik i zaljubljenik svog umetničkog i pedagoškog poziva, Bruno Brun je – s neiscrpnom energijom koja se čudesno krila u krhkom telu – nalazio vremena i snage da se posveti i organizacionim problemima muzičkog i uopšte umetničkog školstva. Bio je „školski čovek“ u najboljem i najpotpunijem smislu reči. Njegov rad u toj oblasti pružao se od Odseka za duvačke instrumente na Fakultetu muzičke umetnosti, odseka kojem je postavio čvrste organizacione temelje i kroz dugi niz godina stajao mu na čelu kao šef odseka odnosno šef katedre, pa do dužnosti prorektora i zatim – tokom četiri godine – rektora Umetničke akademije, današnjeg Univerziteta umetnosti, u kojem se svojstvu svesrdno zalagao za priznanje odgovarajućeg ranga visokim umetničkim školama i za poboljšanje njihovih uslova rada kroz izgradnju odgovarajućeg školskog prostora.

Nagrade i priznanja

Za svoj plodni rad Buno Brun je odlikovan:

• Ordenom rada sa crvenom zastavom (1996),
• Sedmojulskom nagradom za životno delo (1969) i
• nagradom Dositej Obradović (1976),
• dobitnik je mnogih povelja i plaketa različitih umetničkih i kulturnih ustanova i organizacija,
• Plaketom grada Beograda.

Bio je neumorni pregalac koji je sagoreo na svom stvaralačkom radu, ujedinjujući skladno u svojoj ličnosti vokaciju slobodnog umetnika, delatnost izvanrednog pedagoga i aktivnost angažovanog društvenog radnika.

Njegovo delo ostaje ugrađeno u temelje srpske i jugoslovenske muzičke kulture.

Škole za klarinet

Kako je već rečeno, rad Bruna Bruna je od neprocenjivog značaja za muzičko-izvođačku umetnost i za pedagogiju.

Bruno Brun je napisao tri vredna udžbenika (škole) za klarinet:

• Škola za klarinet I (izdanje Prosveta – Beograd, 1956.).
• Škola za klarinet II (Prosveta – Beograd, 1956.).
• Škola za klarinet III (Udruženje muzičkih pedagoga SR Srbije – Beograd 1975.).

Ovi udžbenici su planom i programom i danas u upotrebi u nastavi klarineta.

Notna izdanja

Naša skromna klarinetska literatura obogaćena je transkripcijama malih komada čuvenih kompozitora, koje je Bruno Brun obradio i objavio pod nazivom

• Izbor malih komada za klarinet i klavir (Prosveta – Beograd).

Za koncertantno izvođenje, Bruno Brun je napisao prekrasne

• 4 minijature za klarinet i klavir (Beograd, 1971.).

Na 42. Međunarodnom takmičenju Muzičke omladine Junesses Musicales 2012. u Beogradu, u disciplini klarinet, 4 minijature za klarinet i klavir bile su obavezni komad u Drugoj etapi.

Literatura

• Anton Eberst: Klarinet i klarinetisti, Forum, Novi Sad, 1963.
• Radivoj Lazić: Učim klarinet I - IV, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1998.
• 40 godina Fakulteta muzičke umetnosti (Muzičke akademije) 1937-1977, Univerzitet umetnosti u Beogradu, Beograd, 1977.
• Pedeset godina Fakulteta muzičke umetnosti (Muzičke akademije) 1937-1987, Univerzitet umetnosti u Beogradu, Beograd, 1988.
• Vlastimir Peričić: Muzički stvaraoci u Srbiji, Prosveta, Beograd, [1969.]
• Jugoslovenski savremenici, Biblioteka leksikon, Ko je ko u Jugoslaviji 1970, Beograd, Hronometar, 1970.
• Leksikon jugoslavenske muzike, Zagreb, 1984, sv. I, 113.

Vidi još

• Sve o klarinetu
• Klarinet/Delovi
• Klarinetista
• Klarinetisti u Srbiji
• Klarinetska literatura u Srbiji
• Prstoredi tonova na klarinetu
• Nega i čuvanje klarineta
• Trska za klarinet
• Klarinetska scena

   

Vikimedija ostava ima još multimedijalnih fajlova vezanih za:

Bruno Brun