Knez Ivo od Semberije (libreto)

Ovaj članak ili jedan njegov deo kandidat je za premeštanje na Vikizvornik.

Molimo Vas, pomozite i prebacite ovaj članak u Viki izvore.

Libreti opera

Opera u jednom činu Isidora Bajića, srpskog kompozitora, prema istoimenoj drami Branislava Nušića. Opera je praizvedena 19./6. januara 1911. godine u Beogradu u Narodnom pozorištu.

Likovi

Knez Ivo	bariton
Kulin-beg	tenor
Majka kneza Ive	mecosopran
Turski glasnik	bariton
Mujezin	tenor
Sveštenik	bas

robinja Stanka – Sluga kneza Ive – Stari frulaš – narod – roblje – janjičari – Kulin-begova pratnja

Mesto i vreme

Radnja se odigrava u selu Popovo u Bijeljinskoj nahiji kneževine Semberije na Ivandan (7. jul) 1806. godine.

Libreto

Scena: I – II – III – IV – V – VI – VII – VIII

Scena I

Romantični krajolik sa rasutim kućama. Sa desne strane je ulaz u crkvu, a sa leve su konaci kneza Ive. U daljini se vidi glasnik koji žurno dolazi. Narod i Ivo su u crkvi na službi. Iz crkve se čuje pojanje.

Narod (iz crkve)
Amin. Amin.

(Glasnik stigne do konaka iz kojih izađe sluga)

Glasnik (slugi)
(govori)
Idi u crkvu i zovi mi kneza Ivu. Poslanik Kulinov ga traži.

Sluga
[govori]
Razumem, gospodaru!
(ode u crkvu)

Narod (iz crkve)
Amin.
Hvalite.
Amin.

Glasnik
Nerado slušam zvuke te.

Narod (iz crkve)
Amin.

Glasnik
Strašni su zvuci ti.

Mujezin (iza scene)
/ Alah! Alah! I-la-i-le-lah!
| Glasnik [govori]
\ Kako je moćan ovaj glas!

Narod (iz crkve)
/ Tebe pojem...
| Mujezin (iza scene)
| Alah!
| Glasnik [govori]
\ Dve se vere ovde bore!

Mujezin (iza scene)
/ Alah!
| Narod (iz crkve)
\ ...Tebe blagoslovim, Gospodi!

Glasnik
/ Alah je silan!
| Narod (iz crkve)
\ Amin!

Glasnik
Alah je silan!

(Ivo izlazi iz crkve)

Ivo (glasniku)
Zvao si me ti?

Glasnik
Proklet nek' je svak'
ko u veru sumnja Alaha!

Mujezin (iza scene)
Alah! Alah! I-la-i-le-lah!

(čuju se zvona koja obeležavaju kraj službe)

Ivo (glasniku)
Uđi u moj dom.

Glasnik
Službi već je kraj,
hajdemo, Kneže!
(Uđu u Ivine konake)

Narod (iz crkve)
Budi imja Gospodnje
blagosloveno ot ninje i do vjeka.
Amin.

Scena II

(Narod izlazi iz crkve. Igra i peva.)

Narod
Aj, sad je kraj, sad je kraj,
službi božijoj kraj.
Aj!
Ko voli svetu veru znaj,
srećan je taj,
tom je život uvek raj.

(Sveštenik izlazi iz crkve)

Evo i sveštenik stiže međ' nas.
Sveti oče, blagoslovi nas.

Sveštenik
Blagosloveni da ste svi.
Otslužismo liturgiju svetu.
Haj'te složno svi.

Narod
Šta to?

Sveštenik
Danas je Ivov dan.

Narod
Ivov dan?

Sveštenik
Pa u slavu toga dana pevajte!

Narod
Pevajmo složno svi u glas! Da!

(Svi postepeno sedaju na zemlju.)

Jedan seljak (frulašu)
Hajde, stari, zasviraj!

(Frulaš izvadi frulu iz pojasa i zasvira.)

Narod
Pevajmo složno svi!
Ej, ko ti kupi?
Ej, ko ti kupi to fustanče,
ej, ko ti kupi fustanče?
Kupio mi krivorečki
komšijata moj.
Oj, oj, komšijata moj, oj.

Ej, ko ti kupi to jeleče,
ej, ko ti kupi jeleče?
Kupio mi krivorečki
komšijata moj.
Oj, oj, komšijata moj, oj.
Ej, ko ti kupi?

U kolo haj, u kolo haj,
u kolo vito, haj!

Oj, Srpkinjo bud' orna,
kao što si uzorna,
kaži nek' se razglasi,
šta te tako krasi?
Belo grlo i lice,
čarne oči, milice,
il' ružice usana,
ili kosa vrana?
Kaži nam naš krine,
da nam želja baš mine,
kaži nam sad odmah,
kaži nek' se zna.
Šta ti znam odgovorit', brale,
kad me sram tvoje dične hvale.
Hvalite onaj cvet
što ga ima ceo svet,
dična sam samo ja
jer sam Srpkinja.
Srpkinja sam ja!

Scena III

(Ivo i glasnik izlaze iz konaka. Narod pozdravlja Ivu.)

Narod
Slava ti Ivo!

Ivo
Hvala vam, braćo,
na pozdravu tom.

Narod
Srećni smo s tobom svi.

Ivo
Duša mi je puna milja zbog tog,
što vesele vidim vas

Narod
Srećni smo s tobom svi.

Ivo
O, kamo lepe sreće,
da i ja s vama mogu biti radostan.

Narod
Srećni smo s tobom svi.

Ivo
Al' vest tužnu nosim vam ja.

Narod
Tužnu vest? Kakvu tužnu vest?

Ivo
E, pa čujte sad.
Danas nam stiže glas
da je Kulin porobio
Podrinje i Jadar.
Pregazio njive,
livade, doline,
odveo je silno roblje,
popalio sve.
O, čujte me braćo,
o, čujte me sestre,
o, čujte me vi!
To roblje, ti bednici,
dal' znate ko su to?
Braća sve su to,
sestre naše sve su to!
Da, braća, sestre sve.

Narod
Ne govori tako, srce boli nas!

Ivo
E, pa čujte šta sve kaže
glasonoša kleti:
da Kulin vodi trista roba
ovud' pored nas.
I za koji čas, jadno roblje to
stići će amo.
Kroz Semberiju,
kraj mojih konaka,
proći će roblje,
zar ja da gledam to?
Zar podnosi, braćo,
svetli obraz vaš,
narod naš da prođe,
kao roblje tu?
Ne, ne, ne dajte roblje to!

Narod
Kroz Semberiju,
kraj naših konaka,
proći će roblje,
da, jadno roblje to!
Pošten obraz svetli
zar da podnosi to?
Zar da gledamo braću
kao roblje tu?
Ne, ne, ne damo roblje mi!

Ivo
Poveo je Kulin
sve mlado i zdravo,
prodaće ih krvnik skupo
sve u dalek' svet.
Našu će prodati krv,
braću i sestre naše,
prodaće ih,
gurnuti u bedu narod naš.

Narod
Ne, to ne damo mi,
spašćemo ih mi!
Otkupićemo roblje to
i spašćemo njih!

Ivo
Divni narode moj,
roblju ćeš znati ti
da doneseš spas.

Narod
Spašćemo ih mi,
otkupićemo ih mi,
ta neće Kulin
prodat' roblje to?

Ivo
A sad čujte
šta sve traži Kulin!

Glasnik [govori]
Kulin ište tri hiljade rušpija za tri stotine i tri roba!

Narod
Šta, zar tol'ko
traži nam Kulin?
Da damo i poslednju paru?
Ne može se sastaviti otkup taj!

Glasnik[govori]
Šta, ne može?

Ivo
Šta, zar o poslednjoj
pari da razmišljamo?
Ja ištem više neg'
poslednju paru.
Oci su nam za rod
i život rado dali,
a mi o poslednjoj
pari da razmišljamo?
Ne tako, braćo!
Mi ih spasti moramo!

Narod
Čuj nas Ivo, čuj naš glas,
golemo je naše braće zlo.
Jadni smo i mi, o, jadni.
Ako tražiš ti,
tad daćemo ti sve.
Šta ćemo postići
tom žrtvom mi?
Spasli smo jadno roblje,
a zarobili sebe, znaj.

Ivo
Ne, ja neću da zaboravim na vas,
već hoću da vas spasem sramote i stida.
Haj'te, braćo, setite se Boga,
On vas nikad zaboravit' neće.
Dajte, dajte, milosrdno dajte,
da spasemo bedno roblje mi.

Roblje (iza scene)
Vapaj duše naše razdire sad.

Ivo
Čujete li vapaj braće,
dajte šta ko može.

Roblje (iza scene)
/ Slobodu sad,
| dajte nama vi.
| Narod
| Šta ko može,
| rado će dati.
\ Bedni smo mi.

Roblje (iza scene)
Slobodu sad,
dajte nama vi.

Ivo
Čujete li?
Skoro će stići tu.
Zar nema nikog,
veći da prilog dâ.
To sve je malo.
Spasti to ne može njih.

Narod
Bedni smo mi.

Ivo
Uzmite natrag novac taj!

Narod
Nećemo mi!

Ivo
Al' to ne može
bednom roblju da donese spas.
Evo natrag novac taj,
jadni narode moj.
Vidim da hoćeš, al' uzaman!

Narod
Spašćemo ih mi,
otkupićemo ih mi,
ta neće Kulin
prodat' roblje to?

Ivo
Povorka roblja stiže.

Scena IV

(Povorka roblja prolazi zadnjim delom scene.)

Roblje
Vapaj duše naše razdire sad.

Narod
Kakav strašan jad.

Roblje
Slobodu sad, dajte nama vi.

Narod
/ To ne damo mi.
| O, ne plači tužno roblje ti.
| O, ne plači, spašćemo te mi.
| Roblje
\ Spas'te, braćo, spas'te nas vi.

Ivo
/ O, ne plači jadno roblje ti.
| Spašćemo te mi.
| Roblje
\Slobodu sad, dajte nama vi.
Vapaj duše naše razdire sad.
Slobodu sad, dajte nama vi.
Spas'te, braćo, spas'te nas vi.

Scena V

(Svečani ulazak Kulin-bega. Kulin ulazi na konju, a narod ga pozdravlja.)

Glasnik [govori]
Pozdravite Kulin-bega za dobrodošlicu!

Narod
Dobro do'šo, slavni beže,
turske zemlje slavo!
Dobro do'šo, slavni beže,
dobro do'šo u naš divni kraj,
turske zemlje slavo!
Dobro do'šo nam!

Scena VI

(nema scena)
(Kulin sjaše, pa pozove jednog srpskog seljaka da mu odvede konja. Ivo ovo ne dozvoli, već pokaže na turskog glasnika da on to uradi. Kulin uz osmeh pristane i dostojanstveno sedne na mesto pripremljeno za njega. Narod se okupi oko njega i divi se njegovoj odeći. Za to vreme mu donesu kafu i čibuk. Kulin popije kafu, pljesne rukama i pozove na igru:)

Kulin [govori]
Igru daj! Čoček!

Glasnik [govori]
Čoček!

Scena VII

(Čočečka igra)

Scena VIII

Ivo
Dosta je, beže!
Zar sad, kad kneževinu moju
suzama kvase braća i sestre moje,
kada tu k'o roblje cvile,
zar tu da gledamo
vesele igre pir?
Kuline, prestani
i zbori šta tražiš
da pustiš jadno roblje.

Narod
Kuline,
zbori šta tražiš
da pustiš jadno roblje.

Glasnik[govori]
Kulin ište tri hiljade rušpija
za tri stotine i tri roba!

Narod
Mnogo išteš,
takvoga blaga nemamo mi.

Kulin
Dvadeset izgubih ljudi,
junaka hrabrih,
sve dičnih boraca mojih,
dvadeset najboljih ljudi,
ubiše Srbi,
pa treba njihova krv
sad da se plati.
Ded' daj i ti, Ivo,
što više možeš,
nek' vidi narod tvoj,
pa pritegni bolje,
pritisni jače,
daće narod više.

Ivo
Ti još sumnjaš, veruj, beže,
poslednju paru, daje narod moj.

(Ivo uđe u konake.)

Narod
Bedni mi smo, beže, čuj.
Bedni smo i jadni,
golotinja smo teška.
Sve što naše beše,
dadosmo ti sve.
Jadni smo ti mi, znaj,
nesrećnici kleti.
Jadni smo, beže, jadni mi.

(Iz konaka izlazi Ivo noseći tri kese zlatnika, vodeći svoju majku.)

Žene
Evo i starice majke.

Majka
Kud' nosiš blago, sine moj?

Ivo
Videćeš, majko.
Evo sve blago,
bogatstvo sve moje,
što babo mi stek'o
sa staricom majkom.
(Baca kese pred Kulina.)
Evo ti prva,
evo ti druga,
evo ti poslednja, beže.
Sve što sam imao, tebi sam dao,
u kući mi ne osta ni pare.
A, osim toga što dade ti narod,
o, jadni narod moj,
jel' ti dosta, beže?

Kulin
Dal' znaš kakvo roblje
sa sobom vodim ja?
Roblje je zdravo i mlado.
Ah, da vidiš Stanku,
robinju divnu,
svaki bi harem,
za nju više dao.
(glasniku)
Idi, dovedi, Stanku,
divnu Stanku.

Ivo
Gle, i poslednju paru dadoh.

Narod
Ti znaš da mi smo bedni,
da mi smo nesrećni,
al'sve ti svako od nas dao,
baš sve ti dao, sve.

Majka
Pusti me, sine,
i ja ću nešto da dodam.
Ovde mi ostalo
osam niza rušpija zlatnih,
beže, svetinja mi behu,
drage niske te.
Čuvala sam, tu na grud'ma,
strahujuć' kao majka.
Dar sam htela da nevesti dam,
nevesti Ive, sina mog.
Uzmi ih, beže,
zlato sve i rušpije zar vrede,
narod moj kad lanci stežu,
muči udes klet'.

Kulin
Ne, ne!

Majka
Čuvala sam, tu na grud'ma,
strahujuć' kao majka.
Dar sam htela da nevesti dam,
nevesti Ive, sina mog.

(Glasnik dovodi vezanu Stanku.)

Kulin
Pogledaj, Ivo, Stanku, divnu Stanku!

Ivo
Stanko divna, i tebe ću izbaviti ja.
Beže, da l' vidiš ovu kuću
i sve okolo nje?
Stotine su godina,
kako su Kneževići
tu savili gnezdo.
Tu su se dedi moji,
i pradedi rađali.
Izmi ih, beže,
konake uzmi, tvoji su!

Narod
Šta to činiš, Ivo?
Pomisli na majku!
Ti ćeš spasti roblje,
uništićeš sebe!
Kuline, imaj srca,
i pusti roblje!

Kulin
Hajd', puštam sve na slobodu,
zar nisam vama dobar ja?
Sve roblje ti otkupi, Ivo,
al' Stanka osta meni plen.

Narod
Zar nećeš d pustiš Stanku?
Oružjem svetlim
Stanku spašćemo mi!

Ivo Ne, braćo, ne dam Stanku ja!
(Izvadi mač i kuburu iz poajasa, poljubi ih i pruža ih Kulinu.)
Taj mač za junaka
svetinja je slavna,
i njega dajem za braću našu.
Primi sada ovu moju tešku žrtvu,
pusti Stanku divnu iz okova sad ti.
Opet zar ćutiš,
zar ti je malo, malo sve?

Kulin
Malo!

Ivo
Uzmi i ruho vezeno zlatom!

Kulin
Malo!

Narod
Dušman Kulin ne da njih,
uzmimo ih silom.

Ivo
Stanite, čujte moj glas!
Daću nešto još, poslednju žrtvu.

(Utrči u konake. Narod se, uznemiren, hvata oružja, a majka ih smiruje.)

Majka
Stanite, zaboga, čekajte Ivu mog.
Priznaj, beže, dao ti je sve.
Žrtvovao sve što ima, sve.
Ah, šta tražiš, nema više šta.
Kuću, ruho, oružje ti dade,
samo život ne.
Čuj me, beže, srce slomi svoje,
smiluj se, usliši molbu moju!

Narod
Zašto da ga moliš,
dušman je to strašni,
neka umre silnik,
neka umre on!

(Krenu da napadnu Kulina, ali ih majka zaustavi.)

Majka
Ne! Zaboga, braćo!
Dal' još imaš svoju staru majku?
Znaš li šta su suze stare majke?
Ah, i suze materinske dajem,
plačem, molim, preklinjem te,
beže, daj nam divnu Stanku,
daj slobodu njoj!
(Ivo izlazi iz konaka noseći porodičnu ikonu i srebrno kandilo. Kada ga majka vidi, uplašeno i ganuto vikne:)
Šta to radiš, Ivo!?

(Ivo celiva ikonu i kandilo i pruža ih Kulinu.)

Ivo
Uzmi, beže, srebrno kandilo i ikonu zlatom okovanu.

(Majka u krajnjem očajanju vikne:)

Majka
Šta učini, Ivo?!

(i padne mrtva. Narod se brzo okupi oko nje i kaže:)

Narod
Ona je mrtva!

(Ivo klekne kraj majke i okrene se Kulinu.)

I verzija završetka

Ivo[govori]
Beže, dajem ti i svoje najveće blago, život svoje majke, ali želim i tvoj!

(Izvadi nož i ubije Kulina.)

II verzija završetka

Ivo [govori]
Beže, dajem ti i svoje najveće blago, život svoje majke.

Kulin (skrene pogled) [govori]
Vodi je! Stanka je tvoja!

Interviki linkovi

Opera „Knez Ivo od Semberije” na srpskoj Vikipediji

Napomena

Napomena - stihovi uokvireni na sledeći način:
/
|
\
predstavljaju istovremeno pevane deonice