Korisnik:Ognjenzivanovic/Preneks normalna forma

Formula predikatskog računa je u preneks[1] normalnoj formi (PNF) ako je napisana kao niz kvantifikatora i vezanih promenljivih, koji se naziva prefiks, a zatim sledi deo bez kvantifikatora, koji se zove matrica[2]. Zajedno sa normalnim oblicima u iskaznom računu (npr. disjunktivni normalni oblik ili konjunktivni normalni oblik), on obezbeđuje kanonsku normalnu formu korisnu u automatskom dokazivanju teorema.

Svaka formula u klasičnoj logici je logički ekvivalentna formuli u preneks normalnom obliku.[3] Na primer, ako su , , i formule bez kvantifikatora sa slobodnim promenljivim prikazanim tada je:

u preneks normalnom obliku sa matricom , dok je

logički ekvivalentan, ali ne u preneks normalnom obliku.

Konverzija u preneks formu

uredi

Svaka formula prvog reda je logički ekvivalentna (u klasičnoj logici) nekoj formuli u preneks normalnom obliku. Postoji nekoliko pravila konverzije koja se mogu rekurzivno primeniti za pretvaranje formule u preneks normalni oblik. Pravila zavise od toga koji se logički operatori pojavljuju u formuli.

Konjunkcija i disjunkcija

uredi

Pravila za konjunkciju i disjunkciju kažu da je:

  ekvivalentno sa   pod (blagim) dodatnim uslovom  , ili, ekvivalentno,   (što znači da postoji najmanje jedan),
  ekvivalentno sa  ;

i

  ekvivalentno sa  ,
  ekvivalentno sa   pod dodatnim uslovom  .

Ekvivalencije su važeće kada se   ne pojavljuje kao slobodna promenljiva od  ; ako se   pojavljuje kao slobodan u  , može se preimenovati vezano   u   i dobiti ekvivalent  .

Na primer, u jeziku algebarskih prstenova,

  je ekvivalentno sa  ,

ali

  nije ekvivalentno sa  

jer je formula sa leve strane tačna u bilo kom prstenu kada je slobodna promenljiva y jednaka 0, dok formula sa desne strane nema slobodnih promenljivih i netačna je u bilo kom netrivijalnom prstenu. Što znači da će   prvo biti napisano kao   i onda prebačeno u preneks normalnu formu  .

Negacija

uredi

Pravila za negaciju kažu da je:

  ekvivalentno sa  

i

  ekvivalentno sa  .

Implikacija

uredi

Postoje četiri pravila za implikacije: dva koja uklanjaju kvantifikatore iz uzroka i dva koja uklanjaju kvantifikatore iz konsekventa. Ova pravila se mogu izvesti prepisivanjem implikacije   kao   i primenjivanjem gore navedenih pravila za disjunkciju i negaciju. Kao i kod pravila za disjunkciju, ova pravila zahtevaju da se promenljiva kvantifikovana u jednoj podformuli ne pojavljuje slobodno u drugoj podformuli.

Pravila za uklanjanje kvantifikatora iz uzroka su (obratite pažnju na promenu kvantifikatora):

  je ekvivalentno sa   (pod pretpostavkom da  ),
  je ekvivalentno sa  .

Pravila za uklanjanje kvantifikatora iz konsekventa su:

  je ekvivalentno sa   (pod pretpostavkom da  ),
  je ekvivalentno sa  .

Na primer, kada je opseg kvantifikacije nenegativan prirodni broj (tj.  ), iskaz

 

je logički ekvivalentan iskazu

 

Prva izjava kaže da je za bilo koji prirodan broj n, ako je x manje od n, onda je x manje od nule. Druga izjava kaže da ako postoji neki prirodan broj n takav da je x manje od n, onda je x manje od nule. Obe izjave su netačne. Prva izjava ne važi za n=2, jer je x=1 manje od n, ali ne manje od nule. Druga izjava ne važi za x=1, jer prirodan broj n=2 zadovoljava x<n, ali x=1 nije manje od nule.

Primer

uredi

Pretpostavimo da su  ,  , i   formule bez kvantifikatora i nijedna od ovih formula ne deli nijednu slobodnu promenljivu. Razmotrimo formulu

 .

Rekurzivnom primenom pravila počevši od najdubljih podformula, može se dobiti sledeći niz logički ekvivalentnih formula:

 .
 ,
 ,
 ,
 ,
 ,
 ,
 .

Ovo nije jedina preneks forma koja je ekvivalentna originalnoj formuli. Na primer, baveći se konsekventom pre uzroka u primeru iznad, preneks forma

 

se može dobiti

 
 ,
 ,
 .

Redosled dva univerzalna kvantifikatora sa istim opsegom ne menja značenje/istinitost iskaza.

Upotreba preneks formi

uredi

Neki dokazni računi će se baviti samo teorijom čije su formule napisane u preneks normalnoj formi. Koncept je od suštinskog značaja za razvoj aritmetičke hijerarhije i analitičke hijerarhije.

Gedelov dokaz njegove teoreme kompletnosti za logiku prvog reda pretpostavlja da su sve formule prevedene u preneks normalnu formu.

Tarskijevi aksiomi za geometriju su logički sistem čije se rečenice sve mogu napisati u univerzalno-egzistencijalnoj formi, posebnom slučaju preneks normalne forme kod koje je svaki univerzalni kvantifikator prethodi bilo kom egzistencijalnom kvantifikatoru, tako da se sve rečenice mogu prepisati u obliku             gde je   rečenica koja ne sadrži nikakav kvantifikator. Ova činjenica je omogućila Tarskom da dokaže da je euklidska geometrija odlučiva.

Napomene

uredi
  1. [1] (archived as of May 27, 2011 at [2])
  2. Hinman, P. (2005), p. 110
  3. Hinman, P. (2005), p. 111

Reference

uredi