Korisnik:RenatoTru/Pojam paradigme. Šta su programske paradigme

Pojam Paradigme

Reč paradigma potiče od grčke reči paradeigma, što znači "model" ili "uzor". U širem smislu, paradigma označava skup osnovnih pretpostavki, principa ili obrazaca koji definišu određeni način razmišljanja, razumevanja i rešavanja problema. U filozofiji, nauci i društvenim naukama, pojam paradigme često se koristi da označi osnovnu teorijsku strukturu koja oblikuje način na koji se razmišlja o određenom fenomenu.

Kada govorimo o programiranju i softverskom inženjeringu, pojam "paradigma" se koristi za označavanje različitih pristupa razvoju softverskih sistema. Programske paradigme definišu stilove, tehnike i metodologije u razvoju softverskih rešenja, kao i način na koji programer razmišlja o problemu koji rešava.

Programske Paradigme

Programske paradigme su različiti stilovi programiranja, odnosno osnovni pristupi koji definišu kako programeri strukturiraju i organizuju kod. Svaka paradigma nudi svoj način razmišljanja o rešenju problema, upravljanju podacima, tokovima izvršenja i interakciji sa računarom.

Programske paradigme obuhvataju:

1. Imperativno programiranje

U imperativnom programiranju, programer piše niz instrukcija koje računaru govore kako da izvrši određene zadatke. Program je niz komandi koje menjaju stanje programa. Imperativne paradigme se zasnivaju na ideji da računar izvršava komande koje se direktno odnose na promene stanja sistema.

Primeri jezika: C, C++, Java, Python (u imperativnom stilu)

Osnovni principi: Promena stanja, sekvencijalno izvršavanje, petlje, grananje

2. Deklarativno programiranje

U deklarativnom programiranju, programer opisuje šta treba da se uradi, a ne kako to da se uradi. U ovom pristupu, programer se fokusira na opisivanje rezultata, a ne na tačne korake za postizanje tog rezultata. Računar je odgovoran za odlučivanje o načinu implementacije rešenja.

Primeri jezika: SQL (za rad sa bazama podataka), HTML (za opisivanje strukture web stranica)

Osnovni principi: Opisivanje ciljeva, apstrakcija od implementacije

3. Objektno-orijentisano programiranje (OOP)

Objektno-orijentisano programiranje temelji se na organizaciji koda u oblike poznate kao objekti. Objekti su entiteti koji sadrže podatke i funkcionalnosti koje se odnose na te podatke. OOP se fokusira na kreiranje objekata koji komuniciraju putem metoda i interakcija.

Primeri jezika: Java, C++, Python (u OOP stilu)

Osnovni principi: Enkapsulacija, apstrakcija , polimorfizam, nasleđivanje

4. Funkcionalno programiranje

Funkcionalno programiranje (FP) je paradigma u kojoj su funkcije osnovni građevinski blokovi programa. Funkcije su nepromenljive (ne menjaju stanje sistema), a programiranje je zasnovano na aplikaciji funkcija na podatke. U FP, funkcije se mogu tretirati kao građevinski blokovi i mogu se koristiti kao argumenti drugih funkcija ili kao povratne vrednosti.

Primeri jezika: Haskell, Lisp, Scala (u FP stilu), Elixir

Osnovni principi: Ne-promene stanja, visoka apstrakcija, funkcije kao objekti prve klase

5. Logičko programiranje

U logičkom programiranju, programi se izražavaju u formi logičkih iskaza. Računar koristi pravila logike (obično u formi predikata) kako bi razveo zaključke iz definisanih činjenica i pravila. Logičko programiranje je zasnovano na matematičkoj logici, gde programeri definišu činjenice i pravila, a računar izvodi zaključke.

Primeri jezika: Prolog

Osnovni principi: Koristi logiku, rešavanje problema kroz pretragu

6. Reaktivno programiranje

Reaktivno programiranje je paradigma koja se koristi za stvaranje aplikacija koje reaguju na promene u spoljnim podacima ili događajima u realnom vremenu. U ovoj paradigmi, tok podataka i zavisnosti između objekata se modeluju kao tokovi podataka ili reakcije na promene.

Primeri jezika: RxJava, JavaScript (uz biblioteke kao što je RxJS)

Osnovni principi: Reakcija na promene podataka, asinhrono programiranje