Papaja

(Carica papaya)

Papaja je poreklom je iz tropskih krajeve Amerike. Prvi put je kultivisana u Meksiku, a danas se uzgaja u većini tropskih zemalja i

Sjedinjenim Američkim Državama. Papaja se još naziva i tropska dinja, jer po ukusu podseća na dinju. Stablo papaje slično je palmi, a

plodovi mogu da budu teški i do 10kg. Kora zrelog ploda je žute ili narandžaste boje, sa braonkastim mrljama. Plod je ovalnog oblika, a

mesnati deo je narančast, mekan i sladak. Unutrašnjost je ispunjena crnim, naboranim semenkama.

Meso njenih plodova boje je marelice, vrlo je ukusno i izrazito osvezavajuce. Zrela papaja se konzumira sveža, dok je zelenu papaju

potrebno kuvati i takva se dodaje salatama ili slanim jelima. Zrela papaja se koristi za pripremu voćnih salata i sokova, ali se kora

mora ukloniti, jer sadrži štetne sastojke. Zeleni plodovi kuvaju se kao povrće. Kada se priprema za jelo, papaju treba preseći uzduž, na

dve polovine, kašikom izvaditi semenke, kao kod dinje, i oljuštiti koru. Ovo voće je idealno za pravljenje salata, ali je ukusno i kada se

posluži isečeno na kriške i preliveno limunovim sokom. Na sobnoj temperaturi papaja može da opstane 3-5 dana, a u frižideru i do nedelju

dana.

Papaja je bogata vitaminom C i beta kristalima koji su preporučljivi za održavanje zdravog tela. Bogata je i likopenom i mineralima važnima

za zdravlje tela i jačanje imuniteta. Što je zrelija, veća je koncentracija hranjivih materija. Papaja je bogata enzimom papainom, proteazom

koja je korisna u razgradnji mesa i drugih proteina.