LaTeX/Prezentacije
LaTeX se može koristiti za pravljenje prezentacija. Postoji nekoliko paketa za ovaj zadatak, uključujući i beamer paket.
Beamer paket
urediBeamer paket je obezbeđen sa većinom LaTeX distribucija, ali je takođe dostupan na CTAN. Ako koristite MikTeX, sve što treba da uradite je da uključite beamer paket i pustite LaTeX da preuzme sve željene pakete automatski. documentation objašnjava karakteristike veoma detaljno. Takođe možete pogledati PracTex članak Beamer na primeru.[1]
Beamer paket takođe učitava mnogo korisnih paketa uključujući hyperref.
Uvodni primer
urediBeamer paket se učitava pozivom beamer klase:
\documentclass{beamer}
Obična informacija u zaglavlju se onda može odrediti. Imajte na umu da ako sastavljate sa XeTeX onda bi trebalo da koristite
\documentclass[xetex,mathserif,serif]{beamer}
Unutar document okruženja, više frame okruženja navode sadržaj koji će se staviti na svakom slajdu. Frametitle komanda označava naslov za svaki slajd (pogledajte sliku):
\begin{document}
\begin{frame}
\frametitle{This is the first slide}
%Овде иде садржај
\end{frame}
\begin{frame}
\frametitle{This is the second slide}
\framesubtitle{A bit more information about this}
%Још садржаја иде овде
\end{frame}
% итд.
\end{document}
Uobičajena okruženja (itemize, enumerate, equation, itd.) mogu da se koriste.
Unutar okvira, možete koristiti okruženja poput block, theorem, proof, ... Takođe, \maketitle je u stanju da stvori naslovnu stranu, ako su title i author podešeni.
Trik: Umesto korišćenja \begin{frame}...\end{frame}
, možete da koristite \frame{...}
.
Za stvaran razgovor, ako ga možete kompajlirati sa pdflatex onda možete koristiti pdf čitač sa režimom celog ekrana, kao što je Okular, Evince ili Adobe Reader. Ako želite da upravljate u vašoj prezentaciji, možete da koristite gotovo nevidljive veze u donjem desnom uglu bez napuštanja režima celog ekrana.
Struktura dokumenta
urediNaslovna strana i informacije
urediVi dajete informacije o autorima, naslovima i datumima u preambuli.
\title[Crisis] % (опционо, само за дугачке наслове)
{The Economics of Financial Crisis}
\subtitle{Evidence from India}
\author[Author, Anders] % (опционо, за више аутора)
{F.~Author\inst{1} \and S.~Anders\inst{2}}
\institute[Universities Here and There] % (опционо)
{
\inst{1}%
Institute of Computer Science\\
University Here
\and
\inst{2}%
Institute of Theoretical Philosophy\\
University There
}
\date[KPT 2004] % (опционо)
{Conference on Presentation Techniques, 2004}
\subject{Computer Science}
U dokumentu, vi dodate naslovnu stranu :
\frame{\titlepage}
Pregled sadržaja
urediPregled sadržaja, sa označenim trenutnim odeljkom, se prikazuje ovako:
\begin{frame}
\frametitle{Преглед садржаја}
\tableofcontents[currentsection]
\end{frame}
Ovo se može uraditi automatski na početku svakog poglavlja koristeći sledeći kod u preambuli:
\AtBeginSection[]
{
\begin{frame}
\frametitle{Преглед садржаја}
\tableofcontents[currentsection]
\end{frame}
}
Ili za podpoglavlja:
\AtBeginSubsection[]
{
\begin{frame}
\frametitle{Преглед садржаја}
\tableofcontents[currentsection,currentsubsection]
\end{frame}
}
Poglavlja i podpoglavlja
urediKao i u svim drugim LaTeX datotekama, moguće je struktuirati dokument upotrebom
\section[Section]{Моја секција}
,
\subsection[Subsection]{Моја подсекција}
i
\subsubsection[Subsubsection]{Моја подподсекција}
Ove komande treba da se stave pre i između okvira. One će izmeniti pregled sadržaja sa opcionim argumentom. ARgument u zagradama će biti napisan na slajdu, u zavisnosti od iskorišćene teme.
Reference (Beamer)
urediBeamer zvanično ne podržava BibTeX. Umesto toga bibliografske stavke moraće da budu parcijalno postavljene "ručno" (pogledajte beameruserguide.pdf 3.12). Sledeći primer pokazuje slajd referenci koji sadrži dva ulaza:
\begin{frame}[allowframebreaks]
\frametitle<presentation>{Further Reading}
\begin{thebibliography}{10}
\beamertemplatebookbibitems
\bibitem{Autor1990}
A.~Autor.
\newblock {\em Introduction to Giving Presentations}.
\newblock Klein-Verlag, 1990.
\beamertemplatearticlebibitems
\bibitem{Jemand2000}
S.~Jemand.
\newblock On this and that.
\newblock {\em Journal of This and That}, 2(1):50--100, 2000.
\end{thebibliography}
\end{frame}
Kako referentna lista raste, referentni slajd će se podeliti u dva slajde i tako dalje, kroz korišćenje allowframebreaks opcije. Pojedinačne stavke se mogu navesti posle dodavanja 'opcione' oznake na relevantnu bibitem strofu. Poziv za citat je jednostavno \cite
. Beamer takođe podržava ograničeno prilagođavanje načina na koji su predstavljene reference (pogledajte uputstvo). Oni koji žele da koriste natbib, na primer, sa Beamer-om možda će morati da rešavaju i njihovo podešavanje dokumenta i relevantan BibTeX stil datoteke.
Različite vrste referentnog rada su označene sa malim simbolom (npr. knjiga, članak, itd.). Simbol se postavlja sakomandama beamertemplatebookbibitems i beamertemplatearticlebibitems . Takođe je moguće koristiti setbeamertemplate direktno, ovako
\begin{frame}[allowframebreaks]
\frametitle<presentation>{Further Reading}
\begin{thebibliography}{10}
\setbeamertemplate{bibliography item}[book]
\bibitem{Autor1990}
A.~Autor.
\newblock {\em Introduction to Giving Presentations}.
\newblock Klein-Verlag, 1990.
\setbeamertemplate{bibliography item}[article]
\bibitem{Jemand2000}
S.~Jemand.
\newblock On this and that.
\newblock {\em Journal of This and That}, 2(1):50--100, 2000.
\end{thebibliography}
\end{frame}
Drugi mogući tipovi bibliografskih stavki, pored book i article , uključuju npr. online , triangle i text . Takođe je moguće imati korisnički definisane stavke bibliografije uključujući grafik.
Ako neko želi da ima da se sve reference pojavljuju kao fusnote, neka koristi \footfullcite
.
Na primer, moguće je koristiti
\documentclass[10pt,handout,english]{beamer}
\usepackage[english]{babel}
\usepackage[backend=biber,style=numeric-comp,sorting=none]{biblatex}
\addbibresource{biblio.bib}
\begin{frame}
\frametitle{Title}
Рефееренца~\footfullcite{ref_bib}, са ref_bib ставком која припада the .bib датотеци.
\end{frame}
Stil
urediTeme
urediPrvo rešenje je da koristite ugrađene teme, kao što su Warsaw, Berlin, itd. Drugo rešenje je da navedete boje, unutrašnje teme i spoljašnje teme.
Ugrađeno rešenje
urediU preambuli možete dodati sledeći liniju:
\usetheme{Warsaw}
da koristite "Warsaw" temu. Beamer ima nekoliko tema, od kojih su mnoge nazvane po gradu (npr. Frankfurt, Madrid, Berlin, itd.).
Ova tema Matrix sadrži različite kombinacije boja i tema koje su uključene u beamer-u. Za više opcija za prilagođavanje, pogledajte na zvaničnoj dokumentaciji uključene u vašoj distribuciji beamer, posebno deo Change the way it looks.
Ceo spisak tema je:
|
|
|
|
|
|
Teme boja, obično sa imenima životinja, mogu se odrediti sa
\usecolortheme{beaver}
Ceo spisak tema boja je:
|
|
|
Uradi sam rešenje
urediPrvo možete da navedete outertheme. Spoljašnja teme definiše gazlavlje i fusnotu svakog slajda.
\useoutertheme{infolines}
Ovde je lista svih raspoloživih spoljnih tema:
- infolines
- miniframes
- shadow
- sidebar
- smoothbars
- smoothtree
- split
- tree
Zatim možete dodati unutrašnju temu:
\useinnertheme{rectangles}
Ovde je lista svih raspoloživih unutrašnjih tema:
- rectangles
- circles
- inmargin
- rounded
Možete da definišete boju svakog elementa:
\setbeamercolor{alerted text}{fg=orange}
\setbeamercolor{background canvas}{bg=white}
\setbeamercolor{block body alerted}{bg=normal text.bg!90!black}
\setbeamercolor{block body}{bg=normal text.bg!90!black}
\setbeamercolor{block body example}{bg=normal text.bg!90!black}
\setbeamercolor{block title alerted}{use={normal text,alerted text},fg=alerted text.fg!75!normal text.fg,bg=normal text.bg!75!black}
\setbeamercolor{block title}{bg=blue}
\setbeamercolor{block title example}{use={normal text,example text},fg=example text.fg!75!normal text.fg,bg=normal text.bg!75!black}
\setbeamercolor{fine separation line}{}
\setbeamercolor{frametitle}{fg=brown}
\setbeamercolor{item projected}{fg=black}
\setbeamercolor{normal text}{bg=black,fg=yellow}
\setbeamercolor{palette sidebar primary}{use=normal text,fg=normal text.fg}
\setbeamercolor{palette sidebar quaternary}{use=structure,fg=structure.fg}
\setbeamercolor{palette sidebar secondary}{use=structure,fg=structure.fg}
\setbeamercolor{palette sidebar tertiary}{use=normal text,fg=normal text.fg}
\setbeamercolor{section in sidebar}{fg=brown}
\setbeamercolor{section in sidebar shaded}{fg=grey}
\setbeamercolor{separation line}{}
\setbeamercolor{sidebar}{bg=red}
\setbeamercolor{sidebar}{parent=palette primary}
\setbeamercolor{structure}{bg=black, fg=green}
\setbeamercolor{subsection in sidebar}{fg=brown}
\setbeamercolor{subsection in sidebar shaded}{fg=grey}
\setbeamercolor{title}{fg=brown}
\setbeamercolor{titlelike}{fg=brown}
Boje se mogu definisati kao i obično:
\definecolor{chocolate}{RGB}{33,33,33}
Stilovi blokiranja se takođe mogu definisati:
\setbeamertemplate{blocks}[rounded][shadow=true]
\setbeamertemplate{background canvas}[vertical shading][bottom=white,top=structure.fg!25]
\setbeamertemplate{sidebar canvas left}[horizontal shading][left=white!40!black,right=black]
Takođe možete potisnuti navigacioni bar:
\beamertemplatenavigationsymbolsempty
Slova
urediTakođe možete promeniti slova za određene elemente. Ako ste želeli se naziv prezentacije kao što je donesen od strane \frame{\titlepage}
pojavi u seriš slovima umesto uobičajenog sens serifa, koji vi bi koristili:
\setbeamerfont{title}{family=\rm}
Ovo bi mogli pokrenutu korak dalje ako koristite OpenType slova sa Xe(La)TeX i odredite serif slova sa povećano veličinom i proporcionalni alternativni glifovi alternativnog broja:
\setbeamerfont{title}{family=\rm\addfontfeatures{Scale=1.18, Numbers={Lining, Proportional}}}
Matematička slova
urediStandardne postavke za beamer drugačiji skup matematičkih fontova nego što se očekuje od kreiranja jednostavnog matematičkog članka. Jedna brza ispravka za ovo je da koristite opciju sa početka datoteke mathserif
\documentclass[mathserif]{beamer}
Neki su predlagali da se koristi komanda
\usefonttheme[onlymath]{serif}
ali nije jasno da li ovo radi za ausolutno svaki matematički znak.
Opcije okvira
urediPlain opcija. Ponekad morate da uključite veliku figuru ili veliku tabelu i i ne želite da imate donji i gornji kraj slajdova. U ovom slučaju, koristite običnu opciju:
\frame[plain]{
% ...
}
Ako želite da uključite puno teksta na slajdu, koristite shrink opciju.
\frame[shrink]{
% ...
}
allowframebreaks opcija će automatski stvoriti nove okvire ako ima previše sadržaja koji će biti prikazani unutar jednog.
\frame[allowframebreaks]{
% ...
}
Pre upotrebe bilo kog verbatim okruženja (kao listings), trebalo bi da prosledite opciju fragile na frame
okruženje, pošto verbatim okruženja trebaju da budu različito tipsko podešena. Obično, je forma fragile=singleslide upotrebljiva (za detalje videti uputstvo). Imajte na umu da fragile opcija možda neće da se koristi sa \frame
komandama jer očekuje da će se naći sa \end{frame}
, koja bi trebalo da bude sama na jednoj liniji.
\begin{frame}[fragile]
\frametitle{Изворни код}
\begin{lstlisting}[наслов=Први C пример]
int main()
{
printf("Здраво плането!");
return 0;
}
\end{lstlisting}
\end{frame}
Hiperlink navigacija
urediInterne i eksterne hiperveze se mogu koristiti u beamer da pomognu navigaciji. Takođe mogu biti dadati dugmad koji izgledaju čisto.
Po normali beamer klasa dodaje dugmad za navigaciju u donjem desnom uglu. Da ih ukloni neko može da stavi
\beamertemplatenavigationsymbolsempty
u preambuli.
Animacije
urediSledeće je samo uvod o mogućnostima u beamer-u. Poglavlje 8 beamer-ovog uputstva pruža mnogo više detalja, o mnogo više funkcija.
Činiti da se stavke pojavljuju na slajdovima moguće je ejdnostavno izvesti \pause
izjavom:
\begin{frame}
\frametitle{Some background}
Почећемо нашу дискусију са неким концептима.
\pause
Први концепт који уводимо потиче са Erd\H os.
\end{frame}
Tekstovi ili figure koje će \pause
prikazati nakon jednog od sledećih događaja (koji mogu da variraju među PDF čitačima): nedostatka mesta, povratak ili strana niže na tastaturi, ili pomoću miša za stuštanje ili klika na dugme za sledeći slajd. Pauza može da se koristi u \itemize
itd.
Animcije teksta
urediZa nimacije teksta, na primer u okruženju itemize, moguće je precizirati pojavu i nestanak teksta upotrebom <a-b>
gde su a i b brojevi mesta za koja će se stavka prikazivati (uključivati). Na primer:
\begin{itemize}
\item Ова ставка се увек приказује
\item<1-> Први пут (т.ј. чим се слајд учита)
\item<2-> Други пут
\item<1-> Такође први пут
\only<1-1> {Ова се приказује првога пута, али ће се брзо сакрити (следећег пута када се слајд учита).}
\end{itemize}
Prostiji pristup za otkrivanje jedne stavke po kliku je da koristite \begin{itemize}[<+->]
.
\begin{frame}
\frametitle{`Hidden higher-order concepts?'}
\begin{itemize}[<+->]
\item Аритмтичке тачности које су независне од ПА у неком
смислу саме `{садрже} у суштини {\color{blue}{hidden higher-order}},
or infinitary, concepts'???
\item `Тачности у аритиметичком језику које \ldots
\item Које сугеришу на бољу верзију Исакове тезе.
\end{itemize}
\end{frame}
U svim ovim slučajevima, pritisak na strana nagore, skrolalje nagore, ili pritisak na dugme za prethodan slajd u traci za navigaciju će se vraćati istim putem kroz slajd.
Režim besplatnog poklaljalja
urediU beamer kalsi, podrazumevani režim je prezentacija koji pravi slajdove. Međutim, možete da radite u različitom režimu koji se zove handout postavljanjem ove opcije kada pozivate klasu:
\documentclass[12pt,handout]{beamer}
Ovaj režim je koristan da vidite svaki slajd samo jednom sa svim njegovim stvarina na njemu, čineći bilo koja \itemize[<+->]
okruženja vidljiva odjednom (na primer, štampana verzija). Ipak, ovo pravi problem kada radite sa only
komandaom, zato što je njena svrha da ima samo neki tekst ili figure u jednom trenutku a ne njih sve zajedno istovremeno.
Ako želite da rešite pbaj problem, možete da dodate izjavu da precizno navedete ponašanje kada se nosite sa only
komndama u handout režimu. Recimo da imate ovakav kod
\only<1>{\includegraphics{pic1.eps}}
\only<2>{\includegraphics{pic2.eps}}
Ove slike su skroz različite, želite oh obe u handout, ali one ne mogu biti zajedno na istom slajdu zato što su velike. Rešenje je da dodate handout izjavu da sadrži sledeće:
\only<1| handout:1>{\includegraphics{pic1.eps}}
\only<2| handout:2>{\includegraphics{pic2.eps}}
Ovo će osigurati da će handout napraviti slajd za svaku sliku.
Sada zamislite da idalje imate vaše dve slike samo sa izjavama, ali se druga vidi u prvoj zajedno sa još nekim graficima i i nije vam potrebno da se prva pojavi u handout. Zato možete uputiti handout režim da ne uključi neke jedinstvene komande tako što ćete:
\only<1| handout:0>{\includegraphics{pic1.eps}}
\only<2>{\includegraphics{pic2.eps}}
Ova komanda se takođe može koristiti za skrivanje okvira, npr.
\begin{frame}<handout:0>
ili za, ako ste napisali okvir koji više ne želite ali koji će vam možda biti potreban kasnije, možete da napišete
\begin{frame}<0| handout:0>
i ovo će sakriti vaš slajd u oba režima. (Redosled je bitan. Nemojte da stavite handout:0|beamer:0 jer tada neće raditi.)
Poslednja stavka o handout režimu je o beleškama. U stvari, cela sintaksa za okvir je
\begin{frame}
...
\end{frame}
\note{...}
\note{...}
...
i možete da napišete vaše belepke o okvirima u polju note (za mnoge od njih samo ako su potrebni). Koristeći ovo, možete da date opciju pozivanju klase, ili sa
\documentclass[12pt,handout,notes=only]{beamer}
ili sa
\documentclass[12pt,handout,notes=show]{beamer}
Prva opcija je korisna kada napravite prezentaciju koja će sadžavati samo beleške koje su vama potrebne, dok se druga može dati onima koji su pratili vašu prezentaciju ili onima koji je nisu videli, da bi mogli da ide oba slajda sa svim informacijama koje ste rekli.
Imajte na umu da 'handout' opcija u \documentclass linije potiskuje sve animacije.
Važno: notes=only režim se bukvalno bavi samo sa beleškama. Ovo znači da neće postojati izlazna datoteka već samo DVI. Zbog toga mu je potrenbo da ste već pokretali kompilaciju u drugom režimu ranije. Ako koristite odvojene datoteke za bolje razlikovanje među režimima, možda ćete morati da kopirate .aux datoteku iz handout kompilacije sa slajdovima (bez beleški).
Kolone i blokovi
urediPostoje dva korisna okruženja za konstrukciju slajda: "blocks", koja dele slajd (horizontalno) u delove sa zaglavljima, i "columns" koje deli slajd (vertikalno) u kolone. Blokovi i kolone se mogu koristiti unutar jedni drugima.
Kolone
urediPrimer
\begin{frame}{Пример за колоне 1}
\begin{columns}[c] % "c" оција одређује централно вертикално поравнање
\column{.5\textwidth} % колона дизајнирана командом
Садржаји прве колоне
\column{.5\textwidth}
Садржај подељен \\ у два реда
\end{columns}
\end{frame}
\begin{frame}{Example of columns 2}
\begin{columns}[T] % садржај је на врху вертикално поравнат
\begin{column}[T]{5cm} % свака колона може бити сама своје окружење
Contents of first column \\ split into two lines
\end{column}
\begin{column}[T]{5cm} % алтернативно поравнање на врху које је боље за графике
\includegraphics[height=3cm]{graphic.png}
\end{column}
\end{columns}
\end{frame}
Blokovi
urediZaključavanje teksta u block okruženje kreira izdvojen, blok teskta sa zaglavljem (prazno zaglavlje se može korititi). Ovo dozvoljava da se vizuelno razlikuju delovi slajdova sa lakoćom. Postoje tre bazične vrste blokova. Njihovo formatiranje zavisi od teme koja se koristi.
Prosta
\begin{frame}
\begin{block}{This is a Block}
This is important information
\end{block}
\begin{alertblock}{This is an Alert block}
This is an important alert
\end{alertblock}
\begin{exampleblock}{This is an Example block}
This is an example
\end{exampleblock}
\end{frame}
PDF opcije
urediMožete odrediti uobičajene opcije vašeg PDF.[2]
\hypersetup{pdfstartview={Fit}} % уклопи презентацију у прозор када се први пут приказује
Numerisanje slajdova
urediMoguće je numerisati saljdove upotrebom ovog fragmenta:
\insertframenumber/\inserttotalframenumber
Međutim, ovo pravi dva problema za neke autore prezentacija: slajd sa naslovom se numeriše kao prvi, i dodatni ili često nazivan "backup" (takođe poznat pod imenom apendiks, rezerva) slajdovi su uključeni u totalnom brojanju iako oni nisu uvučeni i javni dok "teško" pitanje nije bilo upitano.[3] Ovde dve funkcije dolaze do izražaja:
- Sposobnost za resetovanje brojača okvira na bilo kom slajdu. Na primer, ovo može biti uneto na slajdu naslova da bi se izbeglo njegovo brojanje:
\addtocounter{framenumber}{-1}
Ili alternativno ovako:
\setcounter{framenumber}{0} or \setcounter{framenumber}{1}
- Prvi od primera iznad primenjuje podeljenost delova da bi se izbeglo njihovo brojanje.
- Ove dve stavke rade oko problema brojanja pomoćnih saljdova:
% (Хвала, Давиде Глеч!)
% Сви ваши регуларни слајдови
% После вашег последњег нумерисаног слајда
\appendix
\newcounter{finalframe}
\setcounter{finalframe}{\value{framenumber}}
% Резервни оквири
\setcounter{framenumber}{\value{finalframe}}
\end{document}
Powerdot paket
urediPowerdot je alternativa za beamer. Ovo je dostupno iz CTAN. documentation objašnjava ovu funkciju poprilično detaljno.
Powerdot paket se učitava pozivom powerdot klase:
\documentclass{powerdot}
Uobičajene informacije u zaglavlju se tada mogu odrediti.
Unutar standardnog document okruženja, više slide okruženja preciziraju sadržaj koji će se staviti na svakom slajdu.
\begin{document}
\begin{slide}{This is the first slide}
%Овде иде садржај
\end{slide}
\begin{slide}{This is the second slide}
%Још садржаја иде овде
\end{slide}
% итд
\end{document}
Reference
uredi- ↑ Andru Merc i Viliam Slau, Beamer po Primerima
- ↑ Druge moguće vrednosti su definisane u hyperref pripučniku
- ↑ Appendix Slides in Beamer: Controlling frame numbers
Veze
uredi- Wikipedia:Beamer (LaTeX)
- Beamer korisnički priručnik (pdf) iz CTAN
- Powerdot klasa (pdf) iz CTAN
- Tutorijal za pravljenje prezentacije korišćenjem beamer-a