LaTeX/Formatiranje paragrafa

Menjanje oblika paragrafa je retko potrebno u akademskom pisanju. Prvenstveno se koristi za formatiranje teksta u raznim dokumentima.

Poravnanje paragrafa

Paragrafi u LaTeX-u su obično u potpunosti poravnati, to jest poravnati i sa leve i sa desne margine. Iz bilo kog razloga, ukoliko želite da promenite poravnanje pasusa, postoje tri vrste okruženja koja se mogu koristiti uz pomoć ovih LaTeX komandi.

Poravnanje	Okruženje	Komanda
Levo poravnanje	flushleft	\raggedright
Desno poravnanje	flushright	\raggedleft
Centrirano	center	\centering

Čitav tekst koji se nalazi između \begin i \end će biti na odgovarajući način poravnat. Navedene komande su za upotrebu u okviru drugih okruženja. Na primer, p (pasus) kolone u tabular.

Međutim, ako zaista želite da onemogućite jednu od gore navedenih komandi lokalno (na primer, ako morate da koristite neki nepotpun paket), možete koristiti komandu \justifying iz paketa ragged2e.

Uvlačenje pasusa i razmaci

Po podrazumevanim opcijama, prvi pasus posle naslova je po Anglo-Američkim izdavačima, bez uvlačenja. Veličina narednog pasusa je određena takozvanim parametrom \parindent. Standardna dužina ove konstante je postavljena u zavisnosti od vrste dokumenta koju koristite. Moguće je promeniti parametar uz pomoć \setlength komande. Ovim se može postaviti uvlačenje pasusa do 1cm:

\setlength{\parindent}{1cm} % Уобичајено је 15pt.

Razmak u LaTeX-u se takođe može napraviti fleksibilnim (to Lamport naziva "gumenom" dužinom). Primer je dodatni vertikalni prostor koji je ubačen pre pasusa \parskip , može da ima podrazumevanu dimenziju kao i razliku kad je u pitanju širenje i kontrakcija teksta. Ovo je korisno na stranicama u složenim dokumentima, u kojima ne može svaka strana da ima tačan broj linija visine, pa su neke promene korisne. Vi određujete ovo uz \setlength komandu kao što je ovde:

\setlength{\parskip}{1cm плус 4mm минус 3mm}

ako želite da uvučete paragraf koji nije uvučen, možete upotrebiti

\indent

na početku paragrafa. Očigledno, ovo će imati efekat samo kada \parindent nije postavljen na nulu. Ako želite da uvučete početak svake sekcije, možete iskoristiti indentfirst paket: jednom se učita, i početak bilo kog poglavlja/sekcije će biti uvučen.

Da napravite pasus bez uvlačenja, upotrebite

\noindent

kao prvu komandu pasusa. Ovo može biti korisno kada počnete dokument sa tekstom a ne sa komandom uvlačenja.

Budite pažljivi, ako odlučite da postavite uvlanjenje na nulu, onda će vam biti potreban vertikalan prostor između pasusa kako bi izgledalo jasnije. Razmak između pasusa se određuje sa \parskip, koja bi mogao biti izmenjen na sličan način kao što je u prethodonm slučaju urađeno. Međutim, ovaj parametar se koristi na drugim mestima, kao što su liste, što znači da rizikujete izradu delova vašeg dokumenta koji mogu da izgledaju vrlo neuredno promenom ove postavke. Ako želite da koristite stil koji nema uvlačenje prostora između pasusa, koristite parskip paket, koja to radi za vas, dok prilagođava rastojanje listi i drugih objekata koji koriste razmak pasusa, tako da se ne pojave previše udaljeno. Ako želite i uvlačenje i razmak pasusa, koristite

\usepackage{parskip} \setlength{\parindent}{15pt}

Da uvučete naredne redove paragrafa, koristite TeX komandu \hangindent. (Iako je podrazumevano ponašanje primena uvlačenja nakon prve linije, to može da se promeni sa \hangafter komandom.) Primer sledi.

\hangindent=0.7cm Овај пасус има додатно увлачење на лево.

TeX komande \leftskip i \rightskip daju dodatni prostor sa leve i desne strane svakog reda, dozvoljavajući formatiranje da se naredni paragrafi razlikuju od ostalih margina dokumenta. Ovaj prostor je kao dodatak uvlačenja ubačen od strane \parindent i \hangindent.

Da biste promenili uvlačenje u poslednjem redu pasusa, koristite TeX komandu \parfillskip.

\paragraph razmaci između redova

Podrazumevani stil za \paragraph može izgledati čudno u početku, jer piše tekst pored naslova. Ako vam se to ne dopada, koristite neku drugu klasu članka/knjige, ili koristite ConTeXt ili PlainTeX. Hakovanje klase koja je u upotrebi nije način na koji se LaTeX koristi, a može se i naići na mnogo frustrirajućih problema.

Svakako, hajde da analiziramo problem. Ako ručno postavite prored sa \\, LaTeX će izbaciti grešku

There's no line here to end.

Jednostavno dodavanje praznog prostora će to učiniti:

\paragraph{Title}\hspace{0pt} \\ Текст...

Alternativno, možete koristiti kraću, ali ne u potpunosti ekvivalentu sintaksu:

\paragraph{Title} ~\\ Текст...

Prored

Da biste promenili razmak u celom dokumentu koristite komandu \linespread koja je objašnjena u Formatiranju teksta.

Alternativno, možete koristiti \usepackage{setspace} paket, koji je takođe objašnjen Formatiranju teksta. Ovaj paket obezbeđuje komande \doublespacing, \onehalfspacing, \singlespacing i \setstretch{baselinestretch}, koji će odrediti razmak za sve sekcije i pasuse dok se druga komanda ne iskoristi. Osim toga, paket obezbeđuje sledeća okruženja za promenu proreda u dokumentu, koja ne dokumentuju širinu:

• doublespace: redovi su duplo razmaknuti;
• onehalfspace: 1,5 razmak redova;
• singlespace: normalan prored;
• spacing: prilagodljiv prored, na primer \begin{spacing}{\baselinestretch} ... \end{spacing}.

Pogledajte sekciju prilagođavanje liste za informacije o tome kako da promenite prored u listama.

Ručni razmaci

LaTeX brine o formatiranju, uključujući i razmake. Trebalo bi da izbegavate ručnu upotrebu razmaka koliko je to moguće, jer to može dovesti do veoma lošeg formatiranja.

Kontrola razmaka treba da bude rezervisana za makro i paket pisaca. Sledi primer brzog referenciranja.

\newline	Prebacuje u novi red na mestu gde je komanda.
\\	Prebacuje u novi red na mestu gde je komanda; to je kraća verzija prethodne naredbe, ali ga LaTeX ponekad redefiniše za nekoliko okruženja. Ova naredba takođe ima vertikalni prostor kao opcioni parametar.
\\*	Prebacuje u novi red na mestu gde je komanda i dodatno zabranjuje prelom strane nakon prinudne pauze linije. Ova naredba takođe ima vertikalni prostor kao opcioni parametar.
\\[dodatan razmak]	Komanda \\ je opcioni argument koji određuje količinu dodatnog vertikalnog prostora koji se ubacuje ispred sledećeg reda. Ova vrednost može biti negativna.
\linebreak[broj]	Prebacuje u novi red na mestu gde je komanda. Broj koji dajete kao argument predstavlja prioritet komande u rasponu od 0 (što će biti lako ignorisano) do 4 (radi u svakom slučaju). LaTeX će pokušati da napravi najbolji mogući raspored. Ako to ne može, onda će odlučiti da li da uključi linebreak ili ne u skladu sa prioritetima koje ste dali.
\break (TeX)	Prelazi u novi red bez dovršavanja trenutnog. To će dovesti do greške ako vi sami ne dopunite prethodnu liniju, to jest ...\hfill\break .... Ustvari \hfill\break radi isto kao \newline i \\.
\par (TeX)	Počinje novi pasus. To je horizontalni režim komande, tako da ga možete koristiti samo u jednom paragrafu.

O razmacima između strana pogledajte Raspored strane. Više detalja o razmaku između pasusa (kao što je \bigskip) možete videti u Dužinama.

Specijalni pasusi

Verbatim tekst

Postoji nekoliko načina da se uvede tekst koji neće biti protumačen od strane kompajlera. Ako koristite verbatim okruženje, sve što je stavljeno između begin i end komandi, biće prikazano kao što je i otkucano. Svi razmaci i novi redovi se reprodukuju kao što je dato i tekst se prikazuje u odgovarajućem fontu iste širine. Bilo koja LaTeX komanda će biti ignorisana i smatra se kao običan tekst. Ovo je idealno za kucanje izvornog koda programa. Evo jednog primera:

\begin{verbatim} Вербатим окружење једноставно репродукује све све симболе које унесете, укључујући и све р а з м а к е! \end{verbatim}

Napomena: u verbatim okruženju, jedina komanda koja će biti priznata je \end{verbatim}. Ostale će biti samo deo teksta. Veličina fonta u verbatim okruženju se može podesiti stavljanjem komande pre \begin{verbatim}. Ako je to problem, možete koristiti alltt paket, pružajući okruženje sa istim imenom:

\begin{alltt} Вербатим има додатну способност да користи нормалне команде. Стога је све, и могуће \emph{нагласити} речи, као што је пример у овом окружењу. \end{alltt}

Setite se da dodate \usepackage{alltt} u vašu preambulu! U okviru alltt okruženja, možete koristiti komadnu \normalfont da biste se vratili na normalan font. Za pisanje jednačina u alltt okruženju, možete koristiti \( i \) za ograđivanje, umesto običnog $.

Kada koristite \textbf{} unutar alltt okruženja, imajte na umu da standardni fonta nema bold TT font. Txtfonts ima boldovan font: samo dodajte \renewcommand{\ttdefault}{txtt} nakon \usepackage{alltt}.

Ako želite samo da uvedete kratku verbatim frazu, ne morate da koristite celo okruženje, ali morate \verb komandu:

\verb+мој текст+

Prvi znak posle \verb je graničnik: ovde smo upotrebili "+", ali vi možete koristiti bilo koji znak, osim *; \verb će doslovno odštampati sav tekst posle toga dok ne nađe sledeći graničnik. Na primer, kod:

\verb;\textbf{Здраво друже!};

će štampati \textbf{Zdravo druže!}, ignorisaće efekat koda \textbf koji je trebao da utiče na tekst.

Za veću kontrolu nad formatiranjem, možete probati fancyvrb paket, koji obezbeđuje Verbatim okruženje (obratite pažnju na veliko slovo) koja vam omogućava da odredite pravilo oko verbatim teksta, promenite veličinu fonta pa čak i tipografske efekte unutar Verbatim okruženja. Može se koristiti zajedno sa fancybox paketom a može dodati i referentne brojeve redova (korisno za delove podataka ili programa), a to čak može uključivati sve spoljne datoteke.

Za upotrebu verbatim-a u beamer-u, okvir treba da se napravi "lomljivim": \begin{frame}[fragile] .

Podešavanje URLa

I paket hyperref i url paket pružaju \url komandu, koja precizno postavlja URL, na primer:

Идите на \url{http://www.uni.edu/~myname/best-website-ever.html} мој веб-сајт.

ovo će prikazati ovaj URL kao što je i otkucan (kao što radi i \verb komanda), ali \url komanda takođe menja velike razmake u znakove interpunkcije (samo u PDFLaTeX, nije sigurno u LaTeX+ dvips). To je dizajnirano za Web URL, tako da razume njihovu sintaksu i nikada ih neće prelomiti na pola kao druge reči, može samo kose crte i tačke. Imajte na umu, da su razmaci zabranjeni u URL-u, tako da korišćenje razmaka u \url argumentima će dovesti do greške, kao i korišćenje drugih URL-nepoželjnih simbola.

Kada koristite ovu komandu u hyperref paketu, URL je "klikljiv" u PDF dokumentu, dok nije povezan sa internetom, i to kada se koristi samo url paket. Takođe, kada se koristi hyperref paket, za uklanjanje ivica postavljenih oko URL-a, ubacite pdfborder = {0 0 0 0} unutar \hypersetup{}. (Alternativno pdfborder = {0 0 0} možda neće raditi jer nisu četiri nule.)

Možete da stavite sledeći kod u preambulu ako želite da promenite stil prikazivanja URL adresa u normalnom fontu:

\urlstyle{same}

Vidite još u Hiperlinkovi

Spisak okruženja

Ovo je takođe proširenje verbatim okruženja obezbeđeno od strane moreverb paketa. Obezbeđuje dodatnu funkcionalnost dodavanja dodatnih brojeva linija duž teksta. Komanda: \begin{listing}[step]{first line}. Obavezni first line argument služi za preciziranje linije od koje počinje numeracija. Izborni step je korak između numerisanih redova (podrazumevani je 1, što znači da će svaka linija biti numerisana).

Da biste koristili ovo okruženje, ne zaboravite da dodate \usepackage{moreverb} u preambulu dokumenta.

Višelinijski komentari

Kao što smo videli, jedini način kojim vam LaTeX omogućava da dodate komentare je pomoću posebnog simbola %, koji će komentarisati se sve ostale linije posle sam. Ovaj pristup zaista štedi dosta vremena ako želite da ubacite duge komentare ili samo komentarišete deo vašeg dokumenta koji želite kasnije da ispravite, osim ako ne koristite editor koji automatski obavlja ovaj proces. Alternativno, možete koristiti verbatim paket, koji se kao i obično ubacuje u preambulu:

\usepackage{verbatim}

(takođe možete koristiti i comment paket) možete da koristite okruženje pod nazivom comment koji će komentarisati sve samo. Evo primera:

Ово је још један \begin{comment} мало глуп, али користан \end{comment} пример за уградњу коментара у документ.

Ovo je još jedan primer za ugradnju komentara u dokument.

Imajte na umu da ovo neće raditi u složenim okruženjima, kao što je math na primer. Možda se pitate, zašto bih učitao paket pod nazivom verbatim da bi imao mogućnost da dodam komentare? Odgovor je jednostavan: komentarisan tekst kompajler tumači baš kao i verbatim tekst, jedina razlika je u tome što se verbatim tekst uvodi u dokument, dok je komentar samo ubačen.

Alternativno, možete definisati \comment{} komandu, dodavanjem sledećeg u preambulu tog dokumenta:

\newcommand{\comment}[1]{}

Zatim, da komentarišete tekst, jednostavno uradite nešto ovako:

\comment{Ово је дуг коментар и може бити дугачак више линија, итд} Али, се неће појавити.

Ali, se neće pojaviti.

Ovaj pristup međutim može, da napravi neželjene razmake u dokumentu, tako da je možda bolje koristiti

\newcommand{\comment}[2]{#2}

Onda ako snabdevate samo jedan argument \comment{}, to ima željeni efekat bez dodavanja dodatnog razmaka.

Drugi nedostatak je da se sadržaj još uvek analizira i može eventualno biti proširen, tako da ne možete staviti sve što želite u njega (kao što su LaTeX komande).

Preskakanje delova izvora

Bolji način za korišćenje TeX sistema za preskakanje nekog dela izvora je korišćenje TeX \iffalse-kondicionala. Tipičan primer korišćenja

Ово ми желимо да задржимо \iffalse % ----- ПОЧЕТАК ПРЕСКАКАЊА --------- Али овај део $$\int_{-\infty}^\infty\mathrm{d}x\,x^{-2}$$ ми желимо да прескочимо \fi % ---------- КРАЈ ПРЕСКАКАЊА ----------- Ево опет почиње

Ovo mi želimo da zadržimo Evo opet počinje

\iffalse-kondicional je uvek "false".

Citiranje teksta

LaTeX obezbeđuje nekoliko okruženja za citiranje teksta; imaju male razlike između njih i imaju za cilj različite vrste citata. Svi su oni uvučeni u bilo koju marginu, a vi ćete morati da dodate svoje navodnike ako ih želite. Okruženja su sledeća:

quote

za kratak citat, ili niz malih citata, odvojenih praznim linijama.

quotation

za upotrebu dužih citata, više od jednog pasusa, jer uvlači prvu liniju svakog pasusa.

verse

je za citate gde su redovi bitni, kao što je u poeziji. Nove strofe se prave sa novim redom, a novi redovi unutar strofe su označeni pomoću komande za novi red, \\. Ako red zauzima više od jedne linije na strani, a zatim idu svi ostali redovi, onda su oni uvučeni sve dok ne budu eksplicitno odvojeni \\.

Predgovor

U naučnim publikacijama je običaj da se počne sa nekim sažetkom ili predgovorom koji daje čitaocu brz pregled onoga šta može da očekuje. Pogledajte Strukturu dokumenta.