Језик C

C (чита се це) је структуирани (императивни, процедурални) програмски језик опште намене развијан од стране његовог аутора Дениса Ричија између 1969. године и 1973. године у AT&T Bell лабораторијама. Структуирано програмирање је данас застарело (обично су виши језици објектно-оријентисани) али ни њима нису непознате структуре. Развој C језика је почео у жељи да се направи програмски језик у ком ће бити писан Јуникс оперативни систем. У то време су оперативни системи писани у асемблеру што је била честа пракса тог времена. Проблем са асемблерским језицима јесте

лоша читљивост кода
један асемблер за један процесор (код писан у асемблеру за једну процесорску архитектуру неће бити компатибилан са осталим проц. архитектурама)

Сем што је помогао у развоју Јуникс оперативних система он је стекао огромну популарност тако да га данас користе многи програмери, доста језика је покупило његове особине укључујући:

C#
D
Go
Rust
Java
JavaScript
Limbo
LPC
Perl
PHP
Python
C++
...

Верује се да његово време тек долази и да ће имати масовну примену и у роботици као програмски језик за рад са микроконтролерима што ће у огромној мери смањити коришћење асемблера за такве послове.

Покретање C кода

Покретање C изворног кода се може вршити помоћу

mingw32 компајлера
gcc компајлера

Компајлер преводи изворни код написан у неком вишем програмском језику у машински код који је разумљив рачунару. Процес превођења у машински код назива се компајлирање.

То би значило да код можете написати у Бележници или неком другом уређивачу текста ког имате на рачунару и из Командне табле или Терминала покренути тај код ако имате инсталиран компајлер. Ово може бити врло мукотрпан процес па се зато писање кода олакшава увођењем IDE (eng. Integrated Development Environment - Интегрисано развојно окружење) које уочава грешке, омогућава писање изворног кода и његово превођење директно у неколико кликова мишем. Након што код буде преведен он се може покренути ако не постоје грешке у коду.

Структура C језика

На почетку сам напоменуо да је C програмски језик структуиран. Сада ћете на примеру видети како изгледа код писан у овом програмском језику. Код који ће бити приказан у примеру се може покретати без проблема на већини модерних компајлера, али постоје и одступања (C89 и C99).

#include<stdio.h> // говоримо програму да ћемо користити библиотеку stdio.h 

main() // main метода је она коју програм прву извршава и она мора постојати у изворном коду
{ 
/*

Витичасте заграде ( {} ) користимо да дефинишемо простор методе
// - иза ове две црте се налазе коментар у једној линији. Њега програм не обрађује

*/
   printf("Zdravo svete!"); // функцијом printf говоримо да желимо да програм испише нешто на екрану. То 'нешто' у овом случају је текст.
}

Типови података у C програмском језику

	Тип податка	Дужина (број битова)	Опсег
1	int	16	-32768 до 32767
2	float	32	-3.4·10^-38 до 3.4·10³⁸
3	double	64	-1.7·10^-308 до 1.7·10³⁰⁸
4	char	8	0 до 255
5	void	0	без вредности

На таблици видимо да постоји више типова података. То су:

int (integer) - целобројни податак
float - реални податак (реални број)
double - реални податак двоструке тачности
char (character) - карактер, једно слово, број , знак
void - податак који не задржава вредност

Покушајмо сада преко кода видети како то функционише.

#include<stdio.h>

main()
{
   int prviBroj = 1;
   printf("Prvi broj je ");
   printf(prviBroj);
}

#include<stdio.h>

main()
{
   double drugiBroj = 5.3;
   printf("Drugi broj je ");
   printf(drugiBroj);
}