Киргистан

Киргистан се налази у централној Азији. Киргистан се може звати Киргиска Република и некада је припадала УССР- Совјетски Савез.

Географија Киргистана

уреди
 
Киргиска Република

Њихова укупна површина је 199.951 км, налази се у централној Азији. Граничи се са Узбекистаном, Таџикистаном, Казахстаном и Кином. У Киргистану има доста планина као: Кан Тенгри, Јенгиш Чокусу, Ленин Пик, Пик Корона и највиши врх је Зениш чоксу који је висок 7439 метара. Језера у Киргистану су Сонг Кул, Сари Челек, Чатир Кол и Мерзбачер Језеро. Киргистан има 5.776.570 милиона становника. Најважнија река је Кара Дарја која тече кроз Ферганску долину у Узбекистан и главни град је Бишкек.

Историја Киргистана

уреди

Били су номадски народ који су живели у простору степа средње Азије од реке Јенисеј преко Алтаја до Бајкалског језера.Руси су окупирали Канат Коканд и тада су Киргизи постали део Руске империја. Победили су државу Ујгура и основали своју властиту државу у простору Алтаја и Тјен Шана. У том простору живела су разна туркијска племена. Победили су Монголе 1207.године те су били под утицајем Кинеза , Монгола и муслимана. У склопу Руске Совјетске Социјалистичке Републике 1936. проглашена је Киргиска Совјетска Социјалистицка Република. Киргиска Совјетска Социјалистичка Република те године 1941. Креће да пише ћирилицом. Главни град Фрунзе прелази у Бишкек.

Становништво Киргистана:

уреди
 
Кол Су

Киргизи чине 70% становништва, Узбеци 14.5%,Руси 9%. Киргистан је подељен на девет области: Бишкек, Баткенска, Чујска, Наринска, Таласка, Ошка, Ишик-Кулска и Џалал-Абадска. Већина људи у планинским котлинама и пограничним пределима. Службени језик киргиски, руски.

Знаменитости

уреди

Најзначајније знаменитости Киргистана су: Национални парк Ала-Арча, Торањ Бурана, Стоне Рабат, Ала-Кул језеро, Сулејманова планина, Ош Базар, Трг Ала Тоо, Енгличек Глечер, Панфилов Парк.

  •  
    Ала Арча
    Таш Рабат Његов назив на домородачком језику је Таш Рабат. То је добро очуван, стари, камени ресторан поред пута у који су трговци, са својим караванима на Путу свиле, долазили да се одморе или да преноће пре него што наставе своје путовање. Направљен од тешког камена и по изгледу подсећа на замак или храм.
  • Кула Бурана изграђена је у 11. веку. Некада се налазила у развијеном граду, на Путу свиле, који се звао Баласагун. Баласагун је био главни град Кара - Канид империје у 9. веку. Првобитно, кула је била висока 45 м, али је земљотрес у 15. веку уништио горњу половину и она је сада висока 24 метра. Кула се помало нагиње на једну страну као многе монументалне конструкције од цигле из овог доба. Кула је први пут обновљена почетком 20. века, а затим још једном, 1970. године, након што су мештани скинули неке од цигала ради личних грађевинских потреба.