Јужноафричка Републука је држава на југу Африке. Има повољан географски положај јер излази на Атлански и Индијски океан. Држава се граничи са: Намибијом, Боцваном, Зимбабвеом, Мозамбиком, Лесотом, Свазилендом.
Историја
уредиПрви европски досељеници били су Холанђани, а затим и Енглези. До почетка 20. века Јужноафричка Република била је британска колонија, а затим се осамосталила и постала једна од првих независних држава у Африци. Почетком 20. века у држави је уведен апартхејд који означава раздвајање становништва по расном пореклу. Црнцима је одређено да живе у резерватима. Расистички закони укинути су 1994. године.
Географија
уредиЈужноафричка Република је изразито планинска држава и припада Високој Африци. Надморска висина је углавном изнад 100 метара. У рељефу доминира Јужноафричка висораван. Највиши део државе јесу Дракенске планине на истоку. Оне се стрмим одсеком (тзв. Велики одсек) спуштају према Инијском океану. Поред обале се пружа узана приобална низија. Источни део државе прима већу количину падавина него западни, где доминирају суве степе полупустиње и пустиње. Већина река извире у Дракенским планинама. Најдужа река Орање (гранична река са Намибијом) се улива у Атлански океан. Друга значајна река јесте Лимпопо (гранична река са Боцваном и Зимбабвеом). Реке нису повољне за пловидбу јер водостај варира током године.
Мала држава Лесото је у потпуности обухваћена јужноафричком територијом. Површина Јужне Африке износи 1.221.000 km2. По површини Јужноафричка Република је 25. држава у свету, а 9. на континенту. Главни градови Јужноафричке Републике су Преторија (2,3 милиона становника) ˗ седиште владе, Блумфонтејн (370.000 становника) ˗ врховни суд и Кејптаун (3,5 милиона становника) ˗ седиште парламента, док је највећи град Јоханезбург (6,2 милиона становника).
Становништво
уредиПрема процени из јула 2015. Јужноафричка Република има 54.960.000 становника. Већину становништва чине Банту црнци, међу којима су најбројнији припадници племена Зулу. Белаца има око 9%. Република има 11 званичних језика, од којих су 2 европског порекла: енглески и африканс (којим говоре белци холандског порекла), а остали афричког.
Знаменитости
уредиБивши рудник дијаманата зове се Биг Хол код Кимберлија, сматра се најдубљом рупом на земљи која је ископана људском руком. Рудник који је отворен у другој половини 19. века до 1914. године био је дубок 1097 метара. Данас је отвор рудника испуњен водом и претворен у језеро.
На реци Тугела у Дракенским планинама налази се истоимени водопад. Са висином од 948 метара највиши је у Африци и други у свету.