Кавказ је планински венац и истоимена регија, који се налази на граници Европе и Азије. Назив Кавказ је латинизовани облик речи Каукасос, коју су користили старогрчки географи и историчари. Сматра се да је ова реч изведена од Каз-каз, хетитског имена за народ који живи на јужној обали Црног мора. Ова древна номенклатура одражава историјску важност ове регије.
Географски положај
Кавказ је смештен између Црног мора на западу и Каспијског језера на истоку и обухвата територије, Грузије, Азербејџана и Јерменије. Чине га Северни (Велики) и Јужни (Мали) Кавказ. Површина Северног Кавказа износи 250.000 km², док површина Јужног износи 190.000 km². Не постоји јасан консензус (договор) о томе да ли су планине Кавказа део Европе или Азије.
Настанак
Кавкаске планине настале су пре око 25 милиона година као резултат судара тектонских плоча - Арапске плоче и Евроазијске плоче. Померања тектонских плоча се одвијају и даље што доводи до честих земљотреса у овој области. Планине Малог Кавказа су углавном вулканског порекла. Вулканска висораван Јавахети у Грузији и околни вулкански ланци су неке од најмлађих и најнестабилнијих геолошких структура читавог региона.
Врх
Највиши врх Кавказа је Елбрус. Висок је 5.462 m и сматра се и највишим врхом Европе. Поред Елбруса, изнад 5000 m имају и врхови Дикх-Тау - 5.205m , Схкхара - 5.193m, Коцхтан-Тау - 5.152m, Пушкинов врх - 5.100m, Мисхирги - 5.047m и Казабек - 5.034m.
Биљни и животињски свет
На Кавказу расте око 6.400 биљних врста и постоји 17 ендемичних родова биљака. Флора Кавказа обухвата многе древне врсте, а неке од њих су још увек доминантне у биљним заједницама. Смештене на раскрсници путева, врсте из северне Африке, централне Азије и Блиског Истока се мешају овде и нигде другде се не могу наћи.
Фауна Кавказа укључује ендемичне врсте: западнокавкавску и дагестанску планинску козу – тура, кавкаског тетреба и кавкаску планиниску ћурку која се другачије назива урал. Остали сисари који насељавају Кавказ су медвед, дивокоза, лисица, јелен и рис. На Кавказу има скоро 90 врста гмизаваца од којих је 20 ендемичних. Неке од ових врста су партеногене, што значи да немају мужјака и да се женке саме размножавају.
Туризам
Људи са Кавказа су познати као веома гостољубиви и и изузетно поносни на своју културу и традицију. Најпознатија дестинација на Кавказу је врх Елбрус, међутим читав регион око Кавказа као ни сама планина нису посебно изложени масовном туризму. Ипак, посетиоци који одлуче да посете ову планину могу да уживају у пешачким турама, планинарењу и скијању. Елбрус сваке године посети на хиљаде страних туриста и већином су то људи којима је сан да освоје највиши Европски врх.
Занимљивости
Кавказ се помиње још у митовима старих Грка. Сматрали су да је Зевс на Кавкаским планинама оковао Прометеја јер је украо ватру од богова и дао је људима.
Западни Кавказ, који је део Великог Кавказа, UNESCO je прогласио светском баштином због његове геолошке разноликости и разноликости екосистема и биљних и животињских врста. Наведено је да је то ,,једино велико планинско подручје у Европи које није искусило значајан људски утицај, које садржи обимне делове нетакнутих планинских шума јединствених у европским размерама.
У области Кавказа налазе се велика налазишта нафте и гранита као и бројна налазишта природног гаса.
Назив Елбрус потиче из 2 века пре наше ере и значи две главе. На нешто нижи источни врх Елбруса први је стигао 1829. године черкески ловац Килар Хаширов, као члан руске експедиције. Западни врх Елбруса прво је освојила 1874. британска експедиција коју је предводио Балкар Акихија Сотајев.
