Језик C
C (чита се це) је структуирани (императивни, процедурални) програмски језик опште намене развијан од стране његовог аутора Дениса Ричија између 1969. године и 1973. године у AT&T Bell лабораторијама. Структуирано програмирање је данас застарело (обично су виши језици објектно-оријентисани) али ни њима нису непознате структуре. Развој C језика је почео у жељи да се направи програмски језик у ком ће бити писан Јуникс оперативни систем. У то време су оперативни системи писани у асемблеру што је била честа пракса тог времена. Проблем са асемблерским језицима јесте
- лоша читљивост кода
- један асемблер за један процесор (код писан у асемблеру за једну процесорску архитектуру неће бити компатибилан са осталим проц. архитектурама)
Сем што је помогао у развоју Јуникс оперативних система он је стекао огромну популарност тако да га данас користе многи програмери, доста језика је покупило његове особине укључујући:
- C#
- D
- Go
- Rust
- Java
- JavaScript
- Limbo
- LPC
- Perl
- PHP
- Python
- C++
- ...
Верује се да његово време тек долази и да ће имати масовну примену и у роботици као програмски језик за рад са микроконтролерима што ће у огромној мери смањити коришћење асемблера за такве послове.
Покретање C кода
уредиПокретање C изворног кода се може вршити помоћу
- mingw32 компајлера
- gcc компајлера
Компајлер преводи изворни код написан у неком вишем програмском језику у машински код који је разумљив рачунару. Процес превођења у машински код назива се компајлирање.
То би значило да код можете написати у Бележници или неком другом уређивачу текста ког имате на рачунару и из Командне табле или Терминала покренути тај код ако имате инсталиран компајлер. Ово може бити врло мукотрпан процес па се зато писање кода олакшава увођењем IDE (eng. Integrated Development Environment - Интегрисано развојно окружење) које уочава грешке, омогућава писање изворног кода и његово превођење директно у неколико кликова мишем. Након што код буде преведен он се може покренути ако не постоје грешке у коду.
Структура C језика
уредиНа почетку сам напоменуо да је C програмски језик структуиран. Сада ћете на примеру видети како изгледа код писан у овом програмском језику. Код који ће бити приказан у примеру се може покретати без проблема на већини модерних компајлера, али постоје и одступања (C89 и C99).
#include<stdio.h> // говоримо програму да ћемо користити библиотеку stdio.h
main() // main метода је она коју програм прву извршава и она мора постојати у изворном коду
{
/*
Витичасте заграде ( {} ) користимо да дефинишемо простор методе
// - иза ове две црте се налазе коментар у једној линији. Њега програм не обрађује
*/
printf("Zdravo svete!"); // функцијом printf говоримо да желимо да програм испише нешто на екрану. То 'нешто' у овом случају је текст.
}
Типови података у C програмском језику
уредиТип податка | Дужина (број битова) | Опсег | |
---|---|---|---|
1 | int | 16 | -32768 до 32767 |
2 | float | 32 | -3.4·10-38 до 3.4·1038 |
3 | double | 64 | -1.7·10-308 до 1.7·10308 |
4 | char | 8 | 0 до 255 |
5 | void | 0 | без вредности |
На таблици видимо да постоји више типова података. То су:
- int (integer) - целобројни податак
- float - реални податак (реални број)
- double - реални податак двоструке тачности
- char (character) - карактер, једно слово, број , знак
- void - податак који не задржава вредност
Покушајмо сада преко кода видети како то функционише.
#include<stdio.h>
main()
{
int prviBroj = 1;
printf("Prvi broj je ");
printf(prviBroj);
}
#include<stdio.h>
main()
{
double drugiBroj = 5.3;
printf("Drugi broj je ");
printf(drugiBroj);
}