Бруно Брун

Бруно Брун (Храстник, 14. 8. 1910. — Београд, 27. 2. 1978.) био је истакнути уметник на кларинету, редовни професор на Факултету музичке уметности у Београду.

БРУНО БРУН(Цртеж - Радивој Лазић)

---

Датум рођења: 14. август 1910.
Место рођења: Храстник (Аустроугарска)
Дан смрти: 27. februar 1978.
Место смрти: Београд (СФРЈ)

Биографија

Родом Словенац – рођен је 14. августа 1910. у Храстнику – Бруно Брун је најпре завршио војну музичку школу у Вршцу, а затим студирао на тек основаној београдској Музичкој академији код професора Фрање Партлића, дипломиравши 1945. године; нешто касније је провео извесно време на усавршавању у Паризу.

Тиме је започела његова дугогодишња и плодна уметничка делатност: наступао је безброј пута као солиста на концертним подијумима Београда и других наших градова, на радио-станицама, а такође, у жељи да музичку уметност приближи најширим слојевима слушалаца – и у школама, домовима културе и на другим приредбама. Сем тога, посвећивао се и суптилном камерном музицирању у саставу Београдског дувачког квинтета, а дао је свој велики допринос развоју нашег оркестарског музицирања као истакнути солиста Београдске филхармоније, оркестра Београдске опере и Симфонојског оркестра Радио-телевизије Београд.

Други о Бруновом свирању

„Топли, племенити и богато диференцирани тон његовог кларинета, бриљантна техника, изузетна музикалност и префињена стилска култура остаће трајно урезани у сећању свих оних који су имали срећу да у живом звуку буду судеоници врухунских уметничких доживљаја какве су представљале интерпретације Бруна Бруна.“

Властимир Перичић

Педагошка делатност

Управо је непроцењив значај Бруна Бруна као педагога. За три деценије своје делатности на Музичкој академији, односно Факултету музичке уметности, он је у својој педагошкој лабораторији образовао преко педесет кларинетиста, скоро одреда врхунских уметника који данас заузимају истакнута места у музичком животу Србије (и бивше Југославије). Поменимо само неке:

• Миленко Стефановић
• Ернест Ачкун
• Антон Еберст
• Михајло Келбли
• Михаило Живановић
• Божидар Милошевић
• Ђука Тончи
• Анте Гргин
• Никола Срдић
• Владимир Жикић
• Васил Гелев

То су само неколицина кларинетиста млађе и најмлађе генерације који су своје знање стекли у класи Бруна Бруна.

С правом се може тврдити да је Бруно Брун родоначелник београдске кларинетске школе, чији је реноме превазишао границе наше земље – што сведочи и чињеница да је њен оснивач био у много наврата позиван за члана жирија у најпознатијим међународним конкурсима музичких уметника.

Остале активности

Велики одушевљеник и заљубљеник свог уметничког и педагошког позива, Бруно Брун је – с неисцрпном енергијом која се чудесно крила у крхком телу – налазио времена и снаге да се посвети и организационим проблемима музичког и уопште уметничког школства. Био је „школски човек“ у најбољем и најпотпунијем смислу речи. Његов рад у тој области пружао се од Одсека за дувачке инструменте на Факултету музичке уметности, одсека којем је поставио чврсте организационе темеље и кроз дуги низ година стајао му на челу као шеф одсека односно шеф катедре, па до дужности проректора и затим – током четири године – ректора Уметничке академије, данашњег Универзитета уметности, у којем се својству свесрдно залагао за признање одговарајућег ранга високим уметничким школама и за побољшање њихових услова рада кроз изградњу одговарајућег школског простора.

Награде и признања

За свој плодни рад Буно Брун је одликован:

• Орденом рада са црвеном заставом (1996),
• Седмојулском наградом за животно дело (1969) и
• наградом Доситеј Обрадовић (1976),
• добитник је многих повеља и плакета различитих уметничких и културних установа и организација,
• Плакетом града Београда.

Био је неуморни прегалац који је сагорео на свом стваралачком раду, уједињујући складно у својој личности вокацију слободног уметника, делатност изванредног педагога и активност ангажованог друштвеног радника.

Његово дело остаје уграђено у темеље српске и југословенске музичке културе.

Школе за кларинет

Како је већ речено, рад Бруна Бруна је од непроцењивог значаја за музичко-извођачку уметност и за педагогију.

Бруно Брун је написао три вредна уџбеника (школе) за кларинет:

• Школа за кларинет I (издање Просвета – Београд, 1956.).
• Школа за кларинет II (Просвета – Београд, 1956.).
• Школа за кларинет III (Удружење музичких педагога СР Србије – Београд 1975.).

Ови уџбеници су планом и програмом и данас у употреби у настави кларинета.

Нотна издања

Наша скромна кларинетска литература обогаћена је транскрипцијама малих комада чувених композитора, које је Бруно Брун обрадио и објавио под називом

• Избор малих комада за кларинет и клавир (Просвета – Београд).

За концертантно извођење, Бруно Брун је написао прекрасне

• 4 минијатуре за кларинет и клавир (Београд, 1971.).

На 42. Међународном такмичењу Музичке омладине Junesses Musicales 2012. у Београду, у дисциплини кларинет, 4 минијатуре за кларинет и клавир биле су обавезни комад у Другој етапи.

Литература

• Антон Еберст: Кларинет и кларинетисти, Форум, Нови Сад, 1963.
• Радивој Лазић: Учим кларинет I - IV, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1998.
• 40 година Факултета музичке уметности (Музичке академије) 1937-1977, Универзитет уметности у Београду, Београд, 1977.
• Педесет година Факултета музичке уметности (Музичке академије) 1937-1987, Универзитет уметности у Београду, Београд, 1988.
• Властимир Перичић: Музички ствараоци у Србији, Просвета, Београд, [1969.]
• Југословенски савременици, Библиотека лексикон, Ко је ко у Југославији 1970, Београд, Хронометар, 1970.
• Лексикон југославенске музике, Загреб, 1984, св. И, 113.

Види још

• Све о кларинету
• Kларинет/Делови
• Кларинетиста
• Кларинетисти у Србији
• Кларинетска литература у Србији
• Прстореди тонова на кларинету
• Нега и чување кларинета
• Трска за кларинет
• Кларинетска сцена

   

Викимедија остава има још мултимедијалних фајлова везаних за:

Бруно Брун