Викишколарац:Европа/Азербејџан

Азербејџан је држава средње величине, али највећа држава у региону Закавказја. Већи део државе налази се у Азији, али се северни део сматра европским јер су планине Кавказа деоница између источне Европе и западне Азије. До године 1991. Азербејџан је био део Совјетског савеза (СССР). Главни град Азербејџана је Баку, а граничи се са Русијом, Турском, Јерменијом, Ираном и Грузијом. Држава је чланица Савета Европе, али не и Европске уније. Азербејџан је једна од шест независних туркофоних држава, активни члан Турског савета и светурске културне организације ТЈУРКСОЈ (TÜRKSOY). Азербејџански манат је валута која се користи у држави. Према подацима Међународног монетарног фонда, Азербејџан је једна од најбољих земаља за пословање и најбогатија држава региона јужног Кавказа.

Историја Азербејџана

Подручје данашњег Азербејџана насељено је око 8. века пре нове ере од стране Медија, древног аријевског племена. Постао је део Персијског царства у 6. веку пре нове ере. Између 1. и 3. века нове ере, Римљани су освојили подручје данашњег Азербејџана. Хришћанство је ту почело да се шири у 3. веку. Био је део Сасанидског царства од 252. године до муслиманског освајања Персије, а затим је постао под влашћу Омајада. Омајадски калифат је ширио ислам у региону. Почетком 11. века територију је постепено заузимало мноштво Турака Огуза из централне Азије, који су у то време прихватили туркски етноним. Прва од ових успостављених турских династија било је Селџучко царство, које је ушло у област која је сада позната као Азербејџан до 1067. Злогласна је била династија Ширваншах, остала је у региону све док Сафавиди нису преузели контролу. Године 1501. Азербејџан је остао под иранском до 19. века. Године 1920. Азербејџанци су преузели Совјетски Савез или СССР. Године 1991. Азербејџан је постао независан од Совјетског Савеза. Након што су постали независни, Азербејџан и Јерменија су се борили у рату који се зове Нагорно-Карабашки рат у којем је на обе стране погинуло више од 30.000 људи. Деведесетих година двадесетог века Азербејџан је постао просперитетнији, углавном због великих количина нафте.

Географија Азербејџана

Азербејџан покрива површину од око 86.600 км2 (око 33.400 квадратних миља). Азербејџан граничи са Каспијским морем на истоку, Грузијом и Русијом на северу, Ираном на југу и Јерменијом на југозападу и западу. Главни град Азербејџана је древни град Баку, који има највећу и најбољу луку на Каспијском мору.

Азербејџан се налази и у Европи и у Азији. Највиша планина у земљи је Базардјузју која се налази на 4466 метара надморске висине. Још једна занимљивост Азербејџана су блатни вулкани - половина свих блатних вулкана на свету налази се у Азербејџану.

Становништво Азербејџана

По пописима из 2011. године, број становника у Азербејџану био је 337.700.373. У Азербејџану људи причају азербејџански, руски, лезгински и талишки језик. Национални језик је азербејџански и говори га 93% нације. Азербејџански језик врло је сличан турском, јер су оба језика потекла из племена Огузи. Људи из Азербејџана се зову Азербејџанци. Талиши и Лезгини су највеће националне мањине у Азербејџану, а након њих Јермени ако се узме у обзир Нагорно Карабах. Већина људи у земљи се сматра муслиманима, али постоји и мали број руских православних хришћана. Међутим, Азербејџан је једна од најсекуларнијих земаља западне Азије. Образовање је обавезно првих осам година, али већина деце наставља школовање.

Знаменитости Азербејџана

Азербејџан има две УНЕСКО-ве (UNESCO) светске баштине: Град Баку ограђен зидинама (и Ширваншахову палату и Девојачку кулу) све у главном граду, Баку и Гобустанску стенску уметност - место препуно древне уметности од пре 4.000 до 40.000 година.

Туризам је био изузетно популаран током 1980-их, али су због ратова 1990-их туристи одлазили негде другде. Туризам је тек недавно поново постао важан у Азербејџану. Верски, бањски и здравствени туризам сваке године постаје све популарнији. Замкови, национални паркови, два места баштине, скијање зими и пливање лети су активности у којима туристи могу да уживају у Азербејџану.