Викишколарац:Европа/Бугарска

Бугарска је држава у југоисточној Европи, у североисточном делу Балканског полуострва и на Црном мору, која повезује исток и запад. Граничи се са пет земаља Балкана- Румунијом, Србијом, Северном Македонијом, Грчком и Турском. Простире се на територији од 110.994км квадратних. Главни град је Софија. Званични језик је бугарски. Валута је бугарски лев.

Историја

Бугарска на мапи

Историја Бугарске почиње у 7. веку када су у првој половини 681. године полуномадски Протобугари прешли Дунав и започели насељавање крајева између реке и планине Балкан. Током 8. и у првој половини 9. века Византија је морала да води сталне борбе са Бугарима и то је стабилизовно након 864. године када су натерали бугарског кнеза Бориса Првог Михаила да прими хришћанство. Његов син Симеон Велики 913.год. узима титулу цара. Њега наслеђује Самуило и његово царство траје до 976.год. Друго Бугарско царсто настаје 1185. године. Бугарска постаје кнежевина 19. фебруара 1878. године. Независност од Османског царства добија 22. септембра 1908. године. Бугарска постаје чланица ЕУ 1. јануара 2007. године.

Географија

Бугарска се граничи са Румунијом, Турском, Грчком, Северном Македонијом и Србијом. Површина Бугарске је 110.994 км квадратних. Налази се на важном прометном правцу јер се долином реке Марице повезује средња Европа са Малом Азијом и Блиским истоком. Такође река Дунав која се налази на граници има значајно прометно значење. Рељеф Бугарске је разнолик. У јужном делу Бугарске налази се венац Родопских планина са масивима Рила и Пирин, у средишњем делу је Тракијска низија, према северу прелази у Стару планину и Дунавску плочу. Унутрашњост Бугарске има умерено континеталну климу, јужни и источни део субмедитеранску, а виши предели планинску климу. Најдуже реке реке су Искар, Марица, Струма и Места. На северу Бугарске природна вегетација су степе, а планинске области су под мешовитом шумом. Најгушће насељене области су Софијска котлина и Тракијска низија а најређе Родопи.

Станновништво

Према попису становништва из 2011. године Бугарска је имала 7,3 милиона становника а 2021. 6,5 милиона. Број становника је мањи због ниске стопе наталитета и због одласка младих за бољим послом и образовањем. По вероисповести већина становника је православне вере. У већим градовима ради највећи број бугарског становништва. То су Пловдив на Марици, Русе на Дунаву, Варна на црноморској обали. Софија је смештена на прометном правцу који из средње Европе води ка Блиском истоку.

Знаменитости

Седам Рилских језера - налазе се у северозападном делу истоименог планинског ланца. До њих се може доћи лифтом.
Тврђава и стене Белоградчика – на овом комаду земље радили су и људи и природа. Прве одбрамбене тврђаве су се овде градиле за време Римског царсва.
Трачка гробница у Казанлаку – сачуване су само фреске и ова гробница је уврштена у UNESCO-ов попис светске баштине
Планински венац Витоша – планинска падина прекривена четинарским шумама.
Тврђава Царевац – некада резиденција бугарских краљева
Тврђава Баба Вида – тврђава, музеј на обали Дунава
Црква Бојана – уврштена је у UNESCO–ов попис културне баштине. У њој је сачувана јединствена средњовековна слика из 1259.год.
Стари град Созопол – древни градић са доста архитектонских споменика и античких храмова.
Храм-споменик Александра Невског – катедрала Светог Александра Невског је друга највећа православна црква у Бугарској.
Град музеј Мелник – овде су некад живели и радили многи познати уметници бигарске ренесансе.
Перперикон - археолошки комлекс средњег века. Према легенди овде се налази Орфејев гроб.