Гилгамеш (либрето) - II чин

„ Гилгамеш ”
I чин ◄	II чин	III чин ►

8. слика – 9. слика – 10. слика – 11. слика – 12. слика

8. слика

Иштарин храм

Свештеници са бакљама праве шпалир. У пратњи свештеница и играчица долазе Ришат и Девојка.

/ Девојка
| Молимо те за бранитеља, о Шамашу.
| Ришат
\ Чувај ми сина, о моћни Шамашу...

Ришат, Девојка и Хор
О, Шамашу, прими жртву
и све што је зло
са њиховог пута склони.

Процесија се разилази

I Свештеник
Hšajathija vazarka
hšajathijanam.

9. слика

Камени врт пред Кедровом шумом

Мистично-динамичко светло. Ноћ. Наилазе Гилгамеш и Енкиду, наоружани и натоварени

Енкиду
Погледај, друже, погледај!

Гилгамеш
Енкиду, близу смо циља...
Кедрова шума и станови богова
стоје пред нама.

Енкиду
Ово је пут којим пролази Хумбаба...
будимо опрезни,
сурови нас можда вреба...

Гилгамеш
Победићемо, о јаки,
сви краљеви земље
славиће имена наша...

Енкиду
Ноћу у мраку,
Хумбаби лак смо плен,
сачекајмо јутро...

Гилгамеш
Спавајмо у заклону онда...
чекајмо да сунчева барка
заплови водама светла...

Енкиду легне, Гилгамеш чува стражу. Ускоро и он заспи.

Енкидуов сан (cca 40˝). Изнад њих игра светлости. Енкиду нагло устаје и дрма Гилгамеша.

Енкиду
Устани, слушај ме,
сањао сам сан!

Гилгамеш(буди се)
Помислих ја, долази Хумбаба.

Енкиду
Сан, мој сан је био страшан!
Под врхом планине
стајах са тобом ја...
Загрме гром,
планина се сруши...
и један човек под стенама неста...
а ми се обресмо на путу за Урук.

Гилгамеш
Брате мој, твој сан је диван.
Под врхом планине
убићемо Хумбабу!
Сад спавај, одмори тело...
стражу ћу чувати ја,
брате мој, пантеру степе!

Гилгамеш се наслања на стену. Енкиду се покрива. Смири се. Они су осветљени плаво. Енкидуов сан (cca 30˝). Енкиду се тргне и устаје уплашено.

Енкиду
Звао си ме, Гилгамешу?
Да ли је овуда прошао неки Бог?

Гилгамеш
Опет си сањао, Енкиду?

Енкиду
Небо је јечало, а урлала земља.
Увис је огањ сукљао,
а затим је падала смрт као киша...
падала смрт.

Гилгамеш (као јаук)
Енкиду!

Енкиду (као у трансу)
Још једном гром!
И неки човек пепео поста,
пепео и прах, за трен постаде прах.

Гилгамеш
То је добар сан и Шамаша знак.
Ми ћемо ипак убити Хумбабу.

Игра светлости наговештава појаву Хумбабе. Гилгамеш и Енкиду су спремни за борбу. Са висине се спушта Хумбаба.

10. слика

Гилгамеш
Енкиду, напред!
/ Бог Сунца нека нам поклони живот!
| Енкиду
\ Бог Сунца нека нам поклони живот!

Борба са Хумбабом. Пријатељи успевају да Хумбаби одвоје главу од тела. Обезглављен, он умире. Пријатељи натичу главу на копље. Грмљавина, бљескови. Кроз игру светла нестаје камени врт. Мрак.

11. слика

Унутрашњост Иштариног храма

Сцена се полако осветљава. Долазе Гилгамеш и Енкиду и уз помоћ свештеника стављају оружје пред жртвеник. Они их пресвлаче и Гилгамешу стављају на главу тијару.

Свештеници и Свептенице
Гилгамеш, велики краљ,
као Сунце сија му око,
само једна трећина је човек,
а две трећине бог...
Енкиду, пантеру степе,
брат Гилгамеша, у кедровој шуми
погубили су заједно Хумбабу...
Мир нека влада Уруком!

Иштарине свешетнице (балет) најављују долазак богиње Иштар. Мушкарци напуштају сцену, остаје само Гилгамеш и свештенице.

Свештенице
О, Иштар, о, Иштар!
Долази Иштар, богиња месеца,
Иштар долази, богиња плодности,
владарка љубави Иштар,
долази Иштар, долази Иштар,
Иштар, Иштар, Иштар!

Спушта се иштар огрнута плаштом. Плашт остаје да лебди, а нага Иштар долази пред Гилгамеша. Руком показује да жели да остане сама са њим. Одлазе и свештенице.

Иштар
Хајде, Гилгамешу,
буди мој човек,
зрелост твог тела ми поклони,
семе ми своје дај...
уживај у моме телу,
жена ћу ти бити ја.

Гилгамеш
Ја тражим верност,
о богињо лепа!
Верност ја тражим.

Иштар
Златна ти кола нудим
да уђеш у мој дом,
за тело, тело ти нудим
и власт и славу и моћ!
Семе ми своје поклони,
нек' дивна буде ноћ...

Гилгамеш
Ја тражим верност,
о богињо лепа!
Верност ја тражим.

Иштар
Смем ми своје дај!

Гилгамеш (презриво)
Задржи своје чари,
бестидно заводљиво тело,
бестидна ватро, са срцем од леда.
Коме си ти била верна,
кога вечито волиш?

Иштар
Семе ми поклони своје,
схваташ ли то,
богиња те моли...

Гилгамеш
Ја љубав и вреност тражим,
иди, богињо, иди...

Иштар постаје зелена. Плашт се спушта до ње. Диже поглед и руке у вис.

Иштар
Оче на Небу,
носиоче скиптра, прстена и пала,
јахачу великих олуја,
створи ми чаробног бика,
небески оче!
Створи га, оче, да убије Гилгамеша!
Нека страва и ужас обузму Гилгамеша!
Ужас и страва!
/ Твоја је реч Ану, о Ану!
| Свештенице
| Страва и ужас!
\ Страва и ужас, о Ану!

На сцену утрче Енкиду и ратници. Улази и народ.

Енкиду
Пријатељу, страшан бик јури преко усева...
његов дах убија људе Урука.

Ратници [Тенори и Баси]
Небески бик пустоши поља
пред зидовима града,
страшан бик, Гилгамешу,
чујеш ли, пустоши поља!

Гилагемш
Палу, палу овамо!

Енкиду му пружа мач и њих двојица одлазе... иза сцене пиротехника (димна атомска печурка). Народ посматра борбу. Експлозија. Иштар је бесна.

Иштар
Јао теби, Гилгамешу,
смрт и порпаст теби,
јер си убио небеског бика!
Смрт и пропаст теби!
/ Смрт и пропаст Гилгамешу и Енкидуу,
| пропаст и смрт! Смрт! Пропаст!
| Свештенице
| Смрт и пропаст теби!
| Смрт и порпаст теби! Смрт!
\ Гилгамешу и Енкидуу смрт! Пропаст!

Иштар одлази

12. слика

Гилгамеш и Енкиду се враћају у пратњи Девојке и народа. Доносе рогове огромног бика.

Гилгамеш
Ко је леп муђу мужевима?
Ко је диван међу ратницима?

Народ га изводи са сцене. Остају Девојка и Енкиду.

Девојка
Гилгамеш је леп међу мужевима...
Енкиду је диван међу ратницима!
Топло ти је чело, Енкиду...

(Енкиду се затетура)

зато сад бајем да разбајем,
да отворим, да растурим,
а воду и земљу да оставим,
Енкидуа да избавим.
Бежи ватро љута, бежи бољко,
побегла у брзи Еуфрат,
у пустињу далеку, у дубоку ноћ.
Бежи, бежи, бежи.
Сту! Сту! Сту!
Нек остане око чисто
као сребро и к`о небо ведро
сјајног Сунца зрак,
Енкиду нек` буде опет леп и здрав!
Јер он од мене богињу једном створи
те осетих срећу што сам жена ја,
што жена сад сам ја!
О, Енкиду, топло ти је чело још.

Енкиду се ослони на Девојку

Енкиду
Чудан је био сан
који сам видео прошле ноћи...
зграбио ме орао бакарним канџама
и понео горе у висину.
Земља је била као брег,
а море као мала вода.
Опет је летео горе у висину...
земља је била као врт,
а море као речица што га натапа
и опет ме носио у висину...
земља је била као каша од брашна,
а море као в алов за воду...
онда ме је пустио да падам,
а ја сам падао, падао...
ужаснут, пробудио сам се...
видевши на копљу
отсечену главу Хумбабе
заборавио сам на сан...
сад сам га се сетио...

Енкиду се спусти на тле. Враћа се Гилгамеш и народ.

Гилгамеш
О, Енкиду, где ти је снага,
јак си ти као лав.

Девојка милује стопало Енкидуа.

Девојка
А лепе жене Урука воле те!
Ви сте убили чудесног бика који је дахтао...

Енкиду
Можда ме погодио
његов отровни дах.

(Девојка му милује косу)

Часови живота у ништа пролазе,
време врлину неумитно гази,
љубави моја;
сад схрван и уништен ја сам,
љубави моја;
зашто у мени ти пробуди жудњу?
Зашто ми одузе степу
и песму птица и лептира лет,
најдража жено?
Зашто, о, зашто?
Зато проклета била, о чудесна жено,
нека судбина страшна те стигне,
небило краја животу твом,
улица дуга нек ти је дом,
и ноге пуне рана и умора.
Протуве нек пљују ти у лице,
о проклета.....
О зашто? Зашто?
Зашто ми украде небо пуно звезда?
Зашто ме с мог поља одведе у град?
Буди проклета...

Енкиду падне. Сви му се приближе.

Гилгамеш
Устани, устани Енкиду.
Тако си мрачан и не чујеш ме више...
Устани, устани!

Девојка
Устани, Енкиду!
/ Устани, устани...
| Хор
| Устани, Енкиду!
\ Устани, устани...

Гилгамеш покрива Енкидуа, а онда изненада поцепа кошуљу. Тишина.

Гилгамеш (животињски урлик)
Ах!

„ Гилгамеш ”
I чин ◄	II чин	III чин ►