Јордан, пуним именом Хашемитска Краљевина Јордан је азијска арапска држава на Блиском истоку. Јордан се на југу и истоку граничи са Саудијском Арабијом, на западу су Израел и Палестинска западна држава, на северној граници налази се Сирија, док је на истоку Ирак. Источни Јордан се одликује пустињским тереном. Западна планинска област је погоднија за пољопривреду и има медитеранску климу и зимзелене шуме.
Јордан се налази на тромеђи Азије, Африке и Европе. Главни град Јордана је Аман. Аман важи за културни, економски и политички центар земље.
Јордан је већ деценијама једна од стабилнијих земаља у региону, са много више слободе и демократије него што их има у суседним државама. Главни град Аман је препун нових хотела и зграда у којима су смештена представништва свих водећих светских компанија и банака. Путеви су лепо уређени и туризам је добро организован.
Историја
уредиАрхеолошки докази показују да су људи живели у данашњем Јордану најмање 90.000 година. Овај доказ укључује разне палеолитске алате као што су ножеви, кремени стругачи..
Јордан је део плодног полумесеца где је била развијена пољопривреда која је највероватније настала у неолитском периоду (8,500 - 4,500 ПНЕ). Људи на том подручју су узгајали житарице, грашак, сочиво, козе, а касније мачке како би заштитили храну од глодара.
Писана историја Јордана започиње у библијским временима, са краљевствима Амона, Моаба и Едома, које се помињу у Старом завету. Након што је пророк Мухамед умро, прва муслиманска династија створила је Умаyадско царство (661.-750.), што укључује данашњу територију Јордана. Аман је постао главни покрајински град у Умаyадском региону који се звао Ал-Урдун или данашњи "Јордан". Римско царство је освојило велики део онога што је сада Јордан. У 103. години живело је моћно трговачко краљевство Набатејаца, чији је главни град био уклесани град Петра.
Када је Абасидско царство (750 - 1258) пребацило свој главни град далеко од Дамаска до Багдада, да би био ближи средишту своје шире империје, Јордан је постао запостављен. Јордан се сматра делом колевке човечанства.
Географија
уредиЈордан има укупну површину од 89.342 квадратних километара и 84 % земље је сушно и неплодно. Плодни делови су на западу, у долини реке Јордана. Јордан излази и на залив Акабу и Мртво море. Укупна дужина граница Јордана је 1619 km. Дужина обале Мртвог мора износи 26 km. Источни Јордан се одликује пустињским тереном и украшеним оазама. Западна планинска област је погоднија за пољопривреду и има медитеранску климу и зимзелене шуме. Највиша тачка у Јордану је Јабал Умм ал Дами, на 1.854 м надморске висине, а најнижа је Мртво море, на -408 метара.
У Јордану су присутне климатске промене које се крећу од запада према истоку односно од Медитерана до пустиње. На северозападу има више падавина, просечно око 500 мм годишње, док на истоку просек износи свега 120 мм. Већина падавина је између новембра и априла. Такође на вишим надморским висинама може бити и снежних падавина. Највећа забележена температура у Аману је 41,7 степени Целзијуса, а најмања -5 степени Целзијуса.
Становништво
уредиСтановништво Јордана је процењено на 10 милиона становника. Као стабилан део иначе нестабилног региона, Јордан је домаћин огромном броју избеглица. Готово 2,1 милион палестинских избеглица живи у Јордану, а више од 300000 њих живи у избегличким камповима. Такође у Јордану је присутно и 1,4 милиона сиријских избеглица. Око 98% становништва Јордана су Арапи. Преосталих 2% чини популација Јермена и Курда. Око 83% становништва живи у урбаним срединама
Најзначајнији градови су престоница Аман на северозападу, Ирбид и Аз Зарка на северу.
Знаменитости
уредиЈордан многи сматрају правим драгуљем Блиског истока, а његови најважнији призори укључују Петру, чувени град уклесан у стенама који је веома популарна туристичка дестинација. Друго значајно туристичко место је Батаниа која је на хришћанској мапи света означена као место Исусовог крштења. Ту је и обала Мртвог мора где је могуће пливање и размазивање лековитим блатом.
_(special_marker).svg)
