Rajko72

увод

Река Дон, једна je од великих река у европском делу Русије. Река Дон извире код града Новомосковск. Одмах поред наведеног града из малe акумулације воде Шат (Шатски резервоар), која се налази уз североисточни део града Новомосковск, на северозападном делу акумулације извире и река Шат. Новомосковск је град и административни центар Новомосковског округа у Тулској области у Русији. Новомосковск се налази јужно од Москве на око 220 км и југоисточно од града Тула.

== Слив, извор, ушће и притоке == 

Река Дон тече према југу укупно 1.870 километара чинећи тако басен величине од око 422.000 квадратних километара, пре него што улази у залив Таганрога у Азовском мору. Лежи између реке Волге на истоку и реке Днепар на западу. Десне притоке су Красиваја Меча, Сосна, Чир и Сјеверни Доњец, а леве Вороњеж, Хопер, Медведица и Западни Манич.

Биљни и животињски свет реке

У целој реци има око 70 врста риба. Мање врсте, као што су смуђ и деверика, све су чешће док велике врсте представљају штука, сом и деверика. Што се тиче водоземаца и гмизаваца, овде можете пронаћи водене жабе, ватрене жабе, тритоне и мочварне корњаче. Данас међу сисарима поред речног тока можемо пронаћи животиње као што су речни дабар, куна, ласица, твор, веверица, велики јербоа, као и слепи мишеви, којих има у изобиљу у сливу реке. Патке, гуске, роде, чапље и ждралови насељавају овај речни ток. Највећи део дивљих биљака остаје у областима поред мочвара поплавних равница, као што су боквица и лепљива јоха. Дуж река расте мочварна петерица, дисалица, мочварна преслица и друго разно биље и дрвеће.

Градови и значајни објекти на реци

На обалама Дона леже градови Лиски, Калач на Дону, Ростов на Дону, Азов, Волгодонск.

Од раних 1950-их река Дон је прошла интензиван економски развој.

У доњем току реке Дон код Цимљанска изграђена је 13 км дуга брана која је формирала акумулацијско језеро дужине 302 км и површине 2700 км² које се протеже до Калача. Са Волгом је Цимљанско језеро повезано 101 км дугим Лењиновим каналом Волга–Дон, између Волгограда и Калача на Дону. Изградњом канала Волга–Дон Дон спојен је и са Балтичким и Белим морем и са Каспијским језером.

Значај

Река Дон има велики значак за економски развој, културу и биодиверзитет подручја кроз који пролази. Цимљанско језеро, на којем је изграђена хидроекектрана, средиште је за натапање подручја између доњега Дона, Манича и Ергенскога хумља (20000 км²). Цимљанско језеро је допринело брзом ширењу наводњавања у сливу реке Дон, које је нарасло са око 50.000 хектара 1950. године на скоро милион хектара до 1980. године а сада сигурно има знатно веће површине које се наводњавају. У горњем басену постоји екстензивна мрежа језера. Ове мреже језера искористили су за узгој рибе.

Занимљивости

Античко име за Дон било је Танаис. Археолошки докази раног насељавања слива реке Дон датирају из горњег палеолита (пре 40.000–13.000 година). Почетком 2. века пре нове ере, племена сточара су заузела долину Дона и тамо развила сточарство и ратарску производњу.

Татари су освојили регион током прве половине 13. века нове ере. Руска држава, која се ширила јужно од Велике Московске кнежевине, укључила је слив реке Дон између средине 15. и 16. века. Чувени донски козаци су изградили и населили независна војна насеља дуж средњег и доњег Дона до 16. века, али су касније дошли под царску контролу. Док је доњи Дон био добро познат античким географима, његов средњи и горњи ток нису били прецизно мапирани пре постепеног освајања тог подручја од стране Руског царства у 16. веку. Река Дон је била витална артерија у руској историји од времена Петра Великог, који је иницирао хидрографско истраживање њеног тока.

Према неким изворима Дон је био дом легендарних Амазонки из грчке митологије.

https://fr.m.wikipedia.org/wiki/Fichier:Don_basin.png

http://tsimlyansk-museum.ru/2022/07/05/70-let-czimlyanskoj-ges/