Kларинет/Издржавање дугих тонова

У одељку Техника дувања, објашњена је техника дугог даха за свирање на дувачком инструменту, у нашем случају, на кларинету.

Важност издржавања дугих тонова уреди

Издржавање дугих тонова на један дах омогућава свесно контролисање потрошње и штедње ваздуха, тј. даха, а у исто време и контролисање уједначеног квалитета тона. Исто тако, издржавањем дугих тонова јачају се околоусни мишићи и стиче контрола над њима.

При томе се рефлексно схвата у којој мери њихова активност утиче на квалитет тона и на њихову издржљивост при дужем свирању. Начин постављања усана на усник и активност свих околоусних мишића зове се амбажура (од француског embouchure, чита се амбушир).^[1]

После извесног периода активног вежбања поменути мишићи постају издржљивији, па се каже да је свирач у доброј кондицији и да му је ”добра амбажура”.

Две корисне вежбе уреди

Приликом свакодневног вежбања издржавању дугих тонова на један дах треба посветити 10 минута.^[2]

За почетника довољно је да увежбава свирање дугих тонова у следеће две динамичке нијансе:

1) Andante

2) Andante

Литература уреди

Бруно Брун: Школа за кларинет 1. и 2. свеска, Просвета, Београд, 1956.
Антон Еберст: Кларинет и кларинетисти, Форум, Нови Сад, 1963.
Антон Еберст: Основна школа за кларинет, Савез музичких друштава и организација Хрватске, Загреб, 1967.
Радивој Лазић: Учим кларинет 1 - 4, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1998.

Референце уреди

Види још уреди

[1] Издржавање дугих тонова

[2] Корисне вежбе за издржавање дугих тонова

[1]

[2]