Корисник:Филипдј/превод 1

Интеграционо тестирање, такође названо интеграција и тестирање, скраћено И&Т, је облик тестирања софтвера у коме се вишеструки делови софтверског система тестирају као група.

Интеграционо тестирање описује тестове који се изводе на нивоу интеграције ради контраста тестирања на нивоу јединице или система.

Често се интеграционо тестирање спроводи да би се проценила усклађеност компоненте са функционалним захтевима. [1]

У структурираном процесу развоја, интеграцијско тестирање узима као улазне модуле оне који су тестирани на јединици, групише их у веће агрегате, примењује тестове дефинисане у плану интеграцијског тестирања и испоручује излазне резултате теста као корак који води до тестирања система. [2]

Приступ

уреди

Неке различите врсте интеграцијског тестирања су велики прасак, мешовито (сендвич), ризично-најтеже, одозго надоле и одоздо према горе. Други обрасци интеграције[3] су: интеграција сарадње, интеграција окоснице, интеграција слојева, интеграција клијент-сервер, интеграција дистрибуираних услуга и високофреквентна интеграција.

У тестирању великог праска, већина развијених модула се спаја заједно да формира комплетан софтверски систем или главни део система и затим се користи за тестирање интеграције. Овај метод је веома ефикасан за уштеду времена у процесу интеграцијског тестирања. Међутим, ако се тестни случајеви и њихови резултати не евидентирају како треба, цео процес интеграције ће бити компликованији и може спречити тим за тестирање да постигне циљ интеграцијског тестирања.

У тестирању одоздо према горе, компоненте најнижег нивоа се прво тестирају, а затим се користе да би се олакшало тестирање компоненти вишег нивоа. Процес се понавља све док се компонента на врху хијерархије не тестира. Сви доњи или нижи модули, процедуре или функције су интегрисани и потом тестирани. Након интеграционог тестирања интегрисаних модула нижег нивоа, формираће се следећи ниво модула који ће се користити за тестирање интеграције. Овај приступ је од помоћи само када су сви или већина модула истог развојног нивоа спремни. Овај метод такође помаже у одређивању нивоа развијеног софтвера и олакшава извештавање о напретку тестирања у облику процента.

У тестирању одозго надоле, најпре се тестирају горњи интегрисани модули, а грана модула се тестира корак по корак до краја повезаног модула.

Сендвич тестирање комбинује тестирање одозго надоле са тестирањем одоздо према горе. Једно ограничење за ову врсту тестирања је да сви услови који нису наведени у специфичним интеграцијским тестовима, ван потврде извршења пројектних ставки, генерално неће бити тестирани.

Референце

уреди
  1. ISO/IEC/IEEE International Standard - Systems and software engineering. ISO/IEC/IEEE 24765:2010(E). 2010. стр. vol., no., pp.1–418, 15 Dec. 2010. 
  2. Martyn A Ould & Charles Unwin (ed), Testing in Software Development, BCS (1986), p71. Accessed 31 Oct 2014
  3. Binder, Robert V.: Testing Object-Oriented Systems: Models, Patterns, and Tools. Addison Wesley 1999. Шаблон:ISBN