Korisnik:Filipdj/prevod 1

Integraciono testiranje, takođe nazvano integracija i testiranje, skraćeno I&T, je oblik testiranja softvera u kome se višestruki delovi softverskog sistema testiraju kao grupa.

Integraciono testiranje opisuje testove koji se izvode na nivou integracije radi kontrasta testiranja na nivou jedinice ili sistema.

Često se integraciono testiranje sprovodi da bi se procenila usklađenost komponente sa funkcionalnim zahtevima. [1]

U strukturiranom procesu razvoja, integracijsko testiranje uzima kao ulazne module one koji su testirani na jedinici, grupiše ih u veće agregate, primenjuje testove definisane u planu integracijskog testiranja i isporučuje izlazne rezultate testa kao korak koji vodi do testiranja sistema. [2]

Pristup

uredi

Neke različite vrste integracijskog testiranja su veliki prasak, mešovito (sendvič), rizično-najteže, odozgo nadole i odozdo prema gore. Drugi obrasci integracije[3] su: integracija saradnje, integracija okosnice, integracija slojeva, integracija klijent-server, integracija distribuiranih usluga i visokofrekventna integracija.

U testiranju velikog praska, većina razvijenih modula se spaja zajedno da formira kompletan softverski sistem ili glavni deo sistema i zatim se koristi za testiranje integracije. Ovaj metod je veoma efikasan za uštedu vremena u procesu integracijskog testiranja. Međutim, ako se testni slučajevi i njihovi rezultati ne evidentiraju kako treba, ceo proces integracije će biti komplikovaniji i može sprečiti tim za testiranje da postigne cilj integracijskog testiranja.

U testiranju odozdo prema gore, komponente najnižeg nivoa se prvo testiraju, a zatim se koriste da bi se olakšalo testiranje komponenti višeg nivoa. Proces se ponavlja sve dok se komponenta na vrhu hijerarhije ne testira. Svi donji ili niži moduli, procedure ili funkcije su integrisani i potom testirani. Nakon integracionog testiranja integrisanih modula nižeg nivoa, formiraće se sledeći nivo modula koji će se koristiti za testiranje integracije. Ovaj pristup je od pomoći samo kada su svi ili većina modula istog razvojnog nivoa spremni. Ovaj metod takođe pomaže u određivanju nivoa razvijenog softvera i olakšava izveštavanje o napretku testiranja u obliku procenta.

U testiranju odozgo nadole, najpre se testiraju gornji integrisani moduli, a grana modula se testira korak po korak do kraja povezanog modula.

Sendvič testiranje kombinuje testiranje odozgo nadole sa testiranjem odozdo prema gore. Jedno ograničenje za ovu vrstu testiranja je da svi uslovi koji nisu navedeni u specifičnim integracijskim testovima, van potvrde izvršenja projektnih stavki, generalno neće biti testirani.

Reference

uredi
  1. ISO/IEC/IEEE International Standard - Systems and software engineering. ISO/IEC/IEEE 24765:2010(E). 2010. стр. vol., no., pp.1–418, 15 Dec. 2010. 
  2. Martyn A Ould & Charles Unwin (ed), Testing in Software Development, BCS (1986), p71. Accessed 31 Oct 2014
  3. Binder, Robert V.: Testing Object-Oriented Systems: Models, Patterns, and Tools. Addison Wesley 1999. Šablon:ISBN