Корисник:РенатоТру/превод1

Раманујанов прост број

уреди

Раманујанов прост број Нема никакве везе са Хардy–Раманујановим бројем.

У математици, Раманујанов прост број је прост број који задовољава резултат који је доказао Сриниваса Раманујан, а који се односи на функцију бројања простих бројева.

Порекло и дефиниција

уреди

Године 1919, Раманујан је објавио нови доказ Бертрандове постулате који је, како напомиње, први пут доказао Чебишев. На крају свог двостраничног рада, Раманујан је извео генерализовани резултат, који је:

π(x)−π(2x)≥1,2,3,4,5,… за све x≥2,11,17,29,41,… где је π(x) функција расподеле простих бројева, која даје број простих бројева мањих или једнаких од x.

Супротно овом резултату је дефиниција Раманујанових простих бројева:

н-ти Раманујанов прост број је најмањи цео број Рн за који важи:

π(x)−π(2x)≥н, за све x≥Рн. Другим речима, Раманујанови прости бројеви су најмањи бројеви Рн за које постоји најмање н простих бројева између x и x/2 за све x≥Рн.

Првих пет Раманујанових простих бројева су дакле: 2, 11, 17, 29 и 41.

Напомена: Цео број Рн је нужно прост број, јер π(x)−π(x/2) мора да се повећа додавањем још једног простог броја када x=Рн. Будући да π(x)−π(x/2) може да порасте за највише 1, важи:

π(Рн)−π(2Рн)=н.

Границе и асимптотска формула

уреди

За све н≥1 важе следеће границе:

2нлн(2н)<Рн<4нлн(4н). Ако је н>1, такође важи:

п2н<Рн<п3н, где је пн н-ти прост број.

Како н тежи бесконачности, Рн је асимптотски једнак 2н-том простом броју, тј.:

Рн∼п2н (како н→∞). Сви ови резултати доказани су од стране Сондоwа (2009), осим горње границе Рн<п3н, коју је претпоставио и доказао Лаисхрам (2010). Граница је побољшана од стране Сондоwа, Ницхолсона и Ноеа (2011) на:

Рн≤41/47п3н, што је оптимална форма Рн≤ц⋅п3н, јер је једнако за н=5.