Bog za treći milenijum/Progres
| Sadržaj |
| Uvod |
| Deus ex machina |
| Kosmos i bog |
| Nastanak života na Zemlji |
| Evolucija živih bića na Zemlji |
| Progres |
| Regres |
| Bog iz kompjutera |
| Veštački život |
| Epilog |
Progres
urediUčešće Boga u stvaranju razumnog bića nije završeno kreacijom Homo sapiensa. To sirovo ljudsko biće trebalo je oplemeniti duhom i unaprediti tehničkim saznanjima.
Proces stvaranja civilizacije od primitivnog čoveka kamenog doba do savremenog čoveka, nije išao pravolinijski niti se sam po sebi podrazumevao. Poznato je da je razvoj autohtonih civilizacija (na primer u Australiji) trekao veoma sporo. Da nije došlo do kontakata sa Evropom, prošli bi brojni milenijumi dok ta društva ne bi stigla do našeg stepena razvoja. Nemoguće je zasigurno tvrditi da bi takve zajednice obavezno morale jednog dana da dosegnu današnji nivo napredka. Zbog toga mislimo da je Bog podstrekavao čovekov razvoj na onim geografskim tačkama gde je progres bio najverovatniji. Nama je poznato da nema načina da se ljudsko biće rodi sa već urođenjim saznanjima. Međutim, smatramo da je Bog pojedince posebno obdario talentom i nadprosečnom inteligencijom. Veliki majstor u kombinovanju genetskih zapisa u genetskom kodu čoveka, Bog je mogao i hteo da pojedine ljudske individue posebno obdari. Takvi pojedinci, u povlašćenim socijalnim uslovima iskaču iz mase i bivaju “točak zamajac” u daljem progresu sveta.
Ovo nikako ne znači da je Bog direktni kreator svakog pojedinačnog čoveka. (Mnoge ljdske kreature Bog ne bi nikada poželeo da potpiše kao autor). Niti je moguće da Bog sudeluje u spajanju svakog para hromozoma, kada nastaje živo biće. To nije niti potrebno; život se odvija dalje po biološkim zakonima. Međutim, smatramo da (povremeno) Bog utiče da se pojave pojedinci izuzetnog kvaliteta. Naravno, mi ovu tezu ne možemo da direktno dokažemo. Božje “alatke” su nevidljive. Međutim, opšti je utisak nas smrtnika, da su tokom istorije civilizacije, pojedini istaknuti ljudi posedovali izuzetnu ili, moglo bi se reći, božansku nadarenost. Npr. već par stoleća misleći ljudi tvrde da je muzička kreacija J.S. Baha božja (ili božanstvena). Mi zapravo smatramo da su velike intelektualni dometi, ili veliki talenat, kakvog u istoriji očitavamo kod mnogih istaknutih pojedinaca nemoguć je bez božje promisli.
Tehnika nastanka genija je “veoma jednostavna”: treba samo od više milijardi molekula DNK u ljudskom genomu nekoliko molekula rekombinovati i staviti ih na određeno mesto i evo onda genijalne jedinke. Takva znanja i takve moći ima samo Bog, naš Tvorac. (Pritom, svakako, primamo k znanju, da genijalnost nije samo Dar božji,već je to i “fino poliranje” i srećan skup društvenih okolnosti i mnogo šta drugo).
Kada govorimo o progresu, ništa nam ne ukazuje da bi on morao da bude zakonomernost u razvoju ljudske vrste. U starom veku bilo je civilizacija gde je progres culture bio očit, a da se nije izrodio u opšti tehnički napredak. Tehnički napredak ima razvojnu liniju od grčke kulture, rimske kulture, amalgama hrišćanstva sa Novim vekom i Erom velikih otkrića tokom poslednjih pola milenija našeg razvoja. Istaknuti pojedinci i istorijske okolnosti tvorili su tzv. evropsku kulturu, koja je bila plodno tle za daljnji progres.
Progres čovečanstva, dvosmerna je magistrala, on ima i uzlete i padove. Progres, kao “progres”može da nas odvede u regres ako ne ispoljimo dovoljno mudrosti - da ne obožavamo zlatno tele. Nama je sada cilj da ukažemo i na tu tamnu stranu medalje.