Prvi ustanak (libreto) – Četvrti čin

„ Prvi ustanak ”
◄ Prvi čin	◄ Drugi čin	◄ Treći čin	Četvrti čin

Likovi i uloge

Karađorđe Petrović	vođa ustanika	bariton
Vasa Čarapić	vojvoda ustanički	tenor
Konda	bimbaša Uzur-Bega	bariton
Uzun-Mirko	buljubaša srpski	bas
Jelena	robinja iz prvog čina	sopran
Uzur-Beg	vojni zapovednik turski	tenor
Bećir Usein Hasan	turski stražari	tenor bas bariton
Jedan srpski vojnik		bariton
Jedan turski vojnik		tenor

• Hor: ustanici i narod – ljudi i žene (muški hor)
• Statisti: ustanici i narod – ljudi i žene, momci Uzun-Mirkovi, turski stražari

IV čin – „Oslobođenje Beograda”

Događa se u „gluvo” doba noći, 30. novembra 1806. godine. „Sava-kapija” beogradske tvrđave unutar grada. U dubini se vidi velika kapija od hrastovine, nabijena klincima i učvršćena pomoću poprečne grede, koja se pomera desno i levo. Sa strane su debeli zidovi; napred ostavljen prolaz. Nekoliko Turaka, stražara, sedi kraj vatre. Debeli Usein prilegao je na klupu. Bećir i Hasan se razbaškarili oko vatre i pijuckaju rakiju iz bardaka.

Bećir
Debeli Usein drema li drema
i zaspati ne sme nikako,
da mu Crni Đorđe ili Hajduk Veljko
na san ne bi došli.

(Usein se pridigne na klupi)

Usein
Od nji' nema strave za mene, junaka,
no me tuga 'vata
što badava ovde sedimo ka' babe,
a žene nam same.

Hasan
Badava ti, Useine,
ne da Crni Đorđe da te žene maze.

Usein
Kolika je turska carevina,
kakvi silni na izbor junaci,
kapama bi raju zatrpali...
ono pogle', to zoljino gnezdo,
stršljenove sada izbacuje.
Nek' je nama Alah na pomoći,
raja će nas dobro prignjaviti
da se zbude što pevaju slepci!

Hasan
Pokraj takvih debelih junaka,
teško caru u belu Stambolu.

(Jedan turski vojnik dotrči s leva)

Jedan turski vojnik
Na noge stražari, Uzur-Beg ide.

(Svi poskaču. Uzur-Beg dođe s leva sa dva pratioca)

Uzur-Beg
Jeste l' budni, čuvate li stražu?

Stražari
Čuvamo, čuvamo, čestiti Beže,
neće nama raja lako podvaliti!

Uzur-Beg
Nemoj šale da vas san obori,
jer tako mi Dina i Imana,
ako samo jedan od vas zaspi,
šibaću ga trostrukom kamdžijom,
dok iz njega život ne isteram.

(Ode desno sa oba pratioca. Usein izviruje za njima)

Usein
Vala, ljudi, nebilo me živa,
teži mi je Uzur-Beg Alija
nego Crni Đorđe i sva srpska raja.
Od inata Alah me je sazd'o,
baš ću leći, da ustati neću.
(Izvali se na klupu)

Bećir
Sad možemo i mi pridremati.

(Baca drva na vatru. Svi posedaju kraj vatre i dremaju. Tako neko vreme. S desna, preko zida, prebaci se Konda, za njim Uzun-Mirko i tri momka. Oni porezno pođu prema stražarima, koji se trgnu iz dremeža. Započne bitka mačevima. Konda, Uzun-Mirko i dva momka se bore sa stražarima. Treći momak dotrči do kapije i pokuša da izvuče gredu. Stražari ga ubiju. Padne i drugi momak kod kapije. Pogine i nekoliko stražara. Konda je ranjen, Uzun-Mirko takođe, ali se i dalje bore. Čuje se lupnjava u kapiju spolja. Uzur-Beg se vrati i navali sa dva pratioca na Srbe. Konda pada i drugi put ranjen, diže se i iz pištolja ubija Uzur-Bega. Lupanje spolja sve se jače čuje. Uzun-Mirko posrćući dođe do kapije, poslednjom snagom izvuče gredu i padne. Kapija se otvori naglo i unutra prodru Karađorđe, Vasa Čarapić, Vule Ilić i za njima masa ustanika srpskih. Svi brzo napreduju u dubinu grada. Pucnjava se sad čuje i u daljini. Borba kod kapije svršena je. Još poneki ustanik ulazi na kapiju, zatim nailaze žene sa torbama na leđima, među njima je i Jelena. One podignu Uzun-Mirka i nameste ga da sedne na klupu i iznesu mrtve. Konda se vraća s leva sa krvavom sabljom u ruci, posrće i padne. Žene i njega dignu i privedu do vatre. Obojicu zapajaju iz bardaka. U daljini se čuje glama i pucnjava. Žene previjaju ranjene, Uzun-Mirka i Kondu i zapajaju ih rakijom.)

Uzun-Mirko
Krv prolismo, rana dopadosmo,
al' Beograd hrabro osvojismo.
Brate Konda, težak po'so završismo.

Konda
Boj se bije krvavi,
a mi ovde nemoćni.
(Klone, Jelena ga pridrži)

Jelena
Neka su vam rane za vidanje,
još će Turci od vas strahovati.

(Jelena i druge žene odvode Kondu i Uzun-Mirka iza scene i sklanjaju ostale mrtve. U daljini se još čuju pucnji i odjeci borbe. Jedan srpski vojnik dotrči)

Jedan srpski vojnik
I Stambol-kapija pade,
sa svih strana Srbi navaljuju.

(Pridolazi sve više ustanika, goneći zarobljene Turke i sprovodeći ih dalje. Odjednom nastane komešanje. Svi gledaju desno u dubinu, odakle nailazi povorka noseći smrtno ranjenog Vasu Čarapića. Karađorđe i Vule Ilić su u povorci. Vasu Čarapića spuste na zemlju)

Ljudi i žene [S. A. T. B.]
Koja gora razgovora nema?
Romanija razgovora nema.
Prođe Novak, pa je razgovara,
i provede konja zelenoga,
a na konju brata ranjenoga.

Karađorđe (pogruženo)
Zauzesmo prestonicu našu,
al' junake mnoge izgubismo.
Evo hrabrog Čarapića Vase
gde se s dušom pred nama rastavlja.
Ustreli ga dušman iz daleka.
(Prigne se Vasi i malo ga pridigne)

Vasa Čarapić
Prostite mi svi, braćo moja...
sestre moje, prostite...
za zemlju našu, za slobodu
život svoj dadoh.
(Padne mrtav)

Svi [S. A. T. B.]
Crni oblak nad Srbijom,
vekovima što se muti,
silne munje sad cepaju,
svanuće nam skoro dan.
Junaci se svuda dižu,
k'o oluja kad huk nosi,
nastadoše burni dani
i narodne nabujaše snage:
„Niče raja k'o iz zemlje trava!”
[T. B.]
Vojnici nam silni izgiboše,
opuste nam kuća i ognjište,
ali osta vera u pobedu
i očvrsnu mišica nam jaka.
Na Mišaru bitku zadobismo,
sad Beograd tvrdi osvojismo,
naše snage slomiše dušmana
i doneše slobodu narodu.
[S. A. T. B.]
Počast dajte Čarapiću Vasi,
koji hrabro za slobodu pade,
on pogibe, al' ostaće spomen
da uzdiže naraštaje.
Junaci se svuda dižu,
k'o oluja kad huk nosi,
nastadoše burni dani
i narodne nabujaše snage:
„Niče raja k'o iz zemlje trava!”

Kraj opere

„ Prvi ustanak ”
◄ Prvi čin	◄ Drugi čin	◄ Treći čin	Četvrti čin