Psihološki problem
Životi i mišljenja velikih filosofa | Platon
<< Politički problem | Psihološki problem | Psihološko rešenje >>
Ali, iza ovih političkih problema stoji priroda ljudska; da bismo razumevali politiku, moramo razumevati psihologiju. »Kakvi su ljudi, takve su i države« (575); »koliko ima vrsta ljudi, toliko ima i vrsta ustava... ustavi nastaju iz moralne prirode ljudi koji žive u državi ...« (544); država je onakva kakva je zato što su njeni građani onakvi kakvi su. Otuda, ne možemo se nadati nikakvim boljim državama dokle god ne bude boljih ljudi; dotle sve promene baš bitne stvari neće promeniti. »Kako su ipak ljudi dovitljivi! — Oni neprestano dolaze lekarima, i time smetnje povećavaju i zamršuju. Misle da će se isceliti nekim amajlijama, koje im neko preporuči, ali im nikada ne ide bolje nego uvek samo gore... Zar ne rade kao figure u komedijama kad se laćaju donošenja zakona, i uobražavaju da će svojim reformama učiniti kraj nepoštenju i lopovlucima — a pritom ne opažaju da u stvari otsecaju nekoj hidri glave!« (426). Ogledajmo letimice ljudski materijal s kojim filosofija države ima da radi.
Ljudsko delanje, kaže Platon, ima tri izvora: požudu, osećanje, i saznanje. Požuda, žudnja, impuls i instinkt — idu skupa; osećanje, srce, častoljublje i hrabrost — čine jedinstvo; isto tako jedinstvo čine saznanje, mišljenje, intelekat i um. Požuda ima svoje sedište u donjem telu; ona je nagon koji izbija iz energije, pretežno seksualne. Osećanje ima svoje sedište u srcu i u snazi krvi; ono je organski odjek iskustva i požude. Sedište saznanja je u glavi; ono je oko požude i može da postane krmilar duše.
Sve te sposobnosti i osobine imaju svi ljudi, aln u različnim stepenima. Jedni su čista ovaploćena požuda; to su nemirne duše koje žude za dobitkom, i koje se iscrpljuju u materijalnom lovu i svakodnevnim borbama, i najvišu radost nalaze u raskošu i u samoisticanju, i zbog svojih nezasitnih žudnja uvek nalaze da ono što su stekli još ne pretstavlja nikakvu vrednost; ti ljudi stvaraju industriju i vladaju njome. Ali, ima drugih, koji pretstavljaju svetinje osećanja i srca, i koji se manje staraju za izvojevanu stvar nego li za pobedu »po sebi«; ovi se više raduju borbi no što trče za dobitkom, i njihov ponos više leži u moći no u posedu, i više nalaze svoju sreću na bojnom polju nego na pijacama; ovi ljudi stvaraju vojske i svetsku mornaricu. I naposletku ima još malen broj onih čije blaženstvo leži u meditaciji i u razumevanju; oni ne žude za zemaljskim dobrima i pobedama, nego za saznanjem; oni ostavljaju po strani pijace i bojna polja da bi se izgubili u mirnoj jasnosti zatvorenoga mišljenja; njihova volja je pre svetlost nego vatra, i njihovo nebo nije moć, nego istina; to su ljudi mudrosti, koji stoje po strani, nezapaženi od sveta.
Kao što je pri praktičnom i ličnom delanju potrebno da požudom, iako joj osećanje daje toplotu, upravlja um, tako bi se i u savršenoj državi industriske moći bavile proizvodnjom, ali ne bi smele vladati; vojničke moći davale bi odbranu, ali isto tako ne bi smele vladati; a snage saznanja, nauka i umetnosti bile bi hranjene i branjene, i one bi upravljale. Bez saznanja koje upravlja narod bi bio neuređena gomila, kao pomućene požude; narodom je potrebno da upravljaju filosofi, kao što je požudama potrebno saznanje koje daje svetlost. Slom nastaje onda kada trgovci, čija srca pokreće novac i blago, postaju vladari (434), ili kad generali uz pomoć svojih vojsaka donose vojničke diktature. Dobavljač vrši svoj najbolji posao na privrednom polju, ratnik u bitci; ovima najmanje pripadaju javne službe, jer u njihovim grubim rukama politika pada ispod nivoa državničke umetnosti. Vladavina je nauka i umetnost koja iziskuje celoga čoveka i dugo pripremanje. Samo kralj-filosof pozvan je da upravlja jednim narodom. »Dokle god filosofi ne postanu kraljevi, ili dok se sadašnji takozvani kraljevi i vlastodršci ne predaju istinskom i temeljnom filosofiranju, i dok se u jedno ne stopi to dvoje, politička moć n filosofija... sve dotle neće moći zla da se oslobode države, a ako dobro vidim, ni ljudski rod uošpte« (473).
To je završni kamen u Platonovoj mislenoj građevini.
<< Politički problem | Psihološki problem | Psihološko rešenje >>