Klarinet/Osnovi sviranja

Klarinet je jedan od težih drvenih duvačkih instrumenata kada se želi da se nauči da se dobro svira.

Dobar vazdušni stub i dobra ambažura su za klarinetistu dva ključna elementa u stvaranju zdravog tona.

U procesu učenja, treba dozirano balansirati između:

  1. tona
  2. ambažure
  3. jezika i
  4. tehnike prstoreda.

Redosled učenja

uredi

Klarinetisti moraju imati listu prioriteta koju treba da ostvaruju po određenom redosledu kako bi postali dobri svirači. Ovaj redosled upravo dajem u ovom poglavlju.

1. Najvažnije je da klarinetista stvori dobar vazdušni tok (vazdušni stub), bez kojeg klarinet ne može da svira. To je, i bukvalno i metaforički, klarinetov "dah života". Bez dobrog vazdušnog stuba ne može se proizvesti kvalitetan željeni ton na klarinetu. Dobar vazdušni stub je jedan od dva ključna elementa u stvaranju dobrog tona.
2. Kada svirač može da proizvede dobar vazdušni protok, sledeće je svaranje dobre ambažure. Ambažura je produžetak vazdušni toka koji se uliva u klarinet. Ambažura drži trsku i usnik pod kontrolom, reguliše ton, intonaciju i oslobađa jezik za jasno izgovaranje.
3. Kada je klarinetista postigao ciljeve 1. i 2., treba da uči kako da vlada jezikom i kako njime jasno da izgovara - tj. da artikuliše. Mnogi klarinetisti koji to nisu učili imaju loše, „debele“ i trome jezike (artikulacije), te zasigurno zaostaju u tempu pri sviranju.
4. Posle i ove faze, klarinetista može da radi na svladavanju tehnike prstoreda, tj. da saznaje koji prstored odgovara kojoj noti, tj. kom tonu.
  • Dalja faza učenja vezana je za prelaz na složene ritmove, tj. notne vrednosti. Ovaj korak se čini tek kada se u dobroj meri ostvare prethodna 4 koraka.

NAPOMENA: Iznad je iznet nacrt po kom klarinetista treba da pristupi učenju ovog pekrasnog instrumenta. Teoretski, praktikant treba da prelazi korak po korak, dok usput pomalo dodiruje redom druge korake i tako napreduje.

Literatura

uredi

Reference

uredi

Vidi još

uredi
Vikimedija ostava ima još multimedijalnih fajlova vezanih za: