Klarinet/Trema

Uvod

Svi mi različito reagujemo u određenim situacijama i imamo različite jačine straha od istih situacija.

Muzičarima je veoma dobro poznat strah od javnog nastupa, razlika je samo u tome što je nečija trema krajnje parališuća, a nečija – podsticajna.

Definicija treme

Naučna definicija treme glasi: trema je strah od neuspeha, tj. strah da se ne osramotimo (u ovom slučaju kada imamo nastup pred publikom, svirajući klarinet).

Drugim rečima, plašimo se da će drugi videti naše nedostatke i da će se tako umanjiti naš značaj u njihovim očima. U tom smislu bi svaki izlazak pred publiku bio reskir od uništenja pozitivne slike koju smo o sebi stvorili.

Koji su znaci treme

Osnovni pokazatelji trteme su: crvenilo, drhtavica, sušenje grla i usana, grč u trbušnim mišićima, osećaj malaksalosti, znojenje ruku (često hladan znoj), snažno lupanje srca, trenutni zaborav, nervoza; unutarnja borba i samoispitivanje: Da li znam? Da li ću uspeti? Da li ću se obrukati? Šta ako pogrešim? Neću se predstaviti u najboljem svetlu! Odsviraću loše! – samo su neke od mnoštva propratnih pojava treme i redovnih pitanja i pomisli koje se u ovakvim alarmantnim situacijama nameću.

Urođeni i stečeni strahovi

Svaki čovek u sebi ima urođene i stečene-naučene strahove.

Samo dva straha su čoveku urođena:

1. Strah od gubitka podloge.

2. Strah od naglog i neočekivanog.

Svi ostali, pa i strah od javnog nastupa, su naučeni strahovi.

Reagovanje na tremu

Na formiranje našeg reagovanja na razne situacije, pa i na javni nastup, uticali su različiti životni faktori.

Napomena:

Nema čoveka na zemaljskoj kugli koji nije nekad u sebe posumnjao, koji se u nekoj kritičnoj situaciji nije uspaničio ili uplašio i koji nema tremu.

Literatura

Anton Eberst: Klarinet i klarinetisti, Forum, Novi Sad, 1963.
Radivoj Lazić: Učim klarinet 1 - 4, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1998.