Usnik, pifla ili mundštik (fr. embouchure, eng. mouthpiece, ital. bocchino, nem. Mundstück)[1] je deo nekih duvačkih instrumenata koji služi za stvaranje tona. Pri sviranju, instrumentalista stavlja usnik između usana, odakle je ovaj deo instrumenta i dobio naziv - usnik.

Usnik, poveznica i trska.

Različiti oblici usnika

uredi

Na drvenim duvačkim instrumentima usnici su različitih oblika:

1. Uski prorez – frula, kaval, blok-flaute. Izgled usnika na blok-flauti je sledeći:
 , dok na narodnim instrumentima sličnim fruli izgleda ovako:  
2. Kružni otvor – flaute i pikolo flaute. Izgled usnika kod flaute je sledeći:
 
3. Kljunastiklarinet, saksofon i šalmaj.[2]

Usnik za klarinet

uredi

Usnik za klarinet se mahom pravi od ebonita (vrste veštačke mase), ređe od stakla ili drveta. Usnici se prave i od kvarcnog kristala.

Kako je već rečeno, on je kljunastog oblika. Gornja strana mu je zaobljena, a donja ravna sa otvorom za trščani jezičak (pisak), koji svojom vibracijom stvara ton.[3]

Trska se za donji deo usnika pričvršćuje metalnim (srebro ili nikl), plastičnim ili kožnim obručem sa metalnim zavrtnjima (tzv. mašinicom, poveznicom ili ligaturom). Trska i usnik se štite od udara, krzanja i uništenja delom koji se pravi od plastične mase ili metala (srebro ili nikl) i koji se stavlja na usnik. To je tzv. poklopac ili kapica.

Izgled usnika sa trskom koja je poveznicom pričvršćena za usnik klarineta je sledeći (A) usnik sa trskom i poveznicom, B) trske za klainet i saksofon):

A)      B)  
Napomena: Od velike važnosti je da klarinetista ima kvalitetan i odgovarajući usnik i trske koje su kompatibilne sa njim. Za početnika je važnije da ima dobar usnik, a lošiji klarinet, no obrnuto.

Literatura

uredi

Reference

uredi

Vidi još

uredi
Vikimedija ostava ima još multimedijalnih fajlova vezanih za: