Klarinet/Ton
Ton (fr. son, eng. sound)[1] klarineta je učinio ovaj muzički instrument prepoznatljivim, jedinstvenim i veoma poznatim među instrumentima. Ne postoji muzički instrument koji ima tako mračne i misteriozne dubine, vedri srednji registar i tako raspevane visine.
Odsvirani tonovi na klarinetu moraju biti proizvedeni svesno, pod kontrolom i koncentracijom. Nikako ne treba da liče na nalet neobuzdane bujice.[2]
Komponente koje su vezane za ton klarineta uredi
Za ton klarineta značajne su tri osnovne komponente:
- 1. Protok vazduha - ton klarineta isključivo zavisi od toga šta se dešava na njegovom vrhu, tj. da li postoji dobar i konstantan vazdušni tok koji ide kroz njega?
- 2. Ambažura - dobro postavljena.
- 3. Usnik i trske - da su kompatabilni između sebe i sa sviračem, tj. da mu odgovaraju. Ali, prethodno, kao što je gore rečeno, neophodno je da se uspostavi dobar protok vazduha i dobra ambažura.
| Napomena: | Ova tri pitanja su osnona pitanja koja treba sebi postaviti kada pokušavate da napravite dobar ton na klarinetu. |
Literatura uredi
- Bruno Brun: Škola za klarinet 1. i 2. sveska, Prosveta, Beograd, 1956.
- Anton Eberst: Klarinet i klarinetisti, Forum, Novi Sad, 1963.
- Anton Eberst: Osnovna škola za klarinet, Savez muzičkih društava i organizacija Hrvatske, Zagreb, 1967.
- Radivoj Lazić: Učim klarinet 1 - 4, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1998.
- Bruno Brun: Škola za klarinet 3. sveska, Udruženje muzičkih pedagoga Srbije, Beograd, 1975.
Vidi još uredi
- Klarinet/Delovi
- Klarinetista
- Klarinetska scena
- Klarinetisti u Srbiji
- Klarinetska literatura u Srbiji
- Prstoredi tonova na klarinetu
- Nega i čuvanje klarineta
- Trska za klarinet
- Bruno Brun
- Sve o klarinetu
Vikimedija ostava ima još multimedijalnih fajlova vezanih za:
Izvori uredi
<References>