Predikatska logika
Predikatska logika je formalni sistem u logici koji proširuje propozicionu logiku uvođenjem predikata, kvantifikatora i varijabli. Predikati omogućavaju izražavanje svojstava i odnosa između objekata, dok kvantifikatori omogućavaju iskazivanje tvrdnji o svim ili nekim objektima u datom domenu. Predikatska logika se koristi u mnogim oblastima, uključujući matematiku, računarstvo i veštačku inteligenciju.
Istorija
urediRazvoj predikatske logike započet je u 19. veku radovima logičara poput Gotloba Fregea i Čarlsa Sandersa Pirsа. Kasniji doprinosi Bertranda Rasela i Alfreda Norta Vajthida u delu Principia Mathematica postavili su temelje savremenoj formalnoj logici.[1][2]
Elementi
urediPredikatska logika koristi sledeće osnovne elemente:
Predikati – funkcije koje definišu svojstva ili odnose među objektima (npr. je veći od, je crveno). Varijable – simboli koji predstavljaju objekte u domenu (npr. x, y). Kvantifikatore – univerzalni (∀) i egzistencijalni (∃) kvantifikatori za iskazivanje opštih ili egzistencijalnih tvrdnji. Logičke veze – uključujući konjunkciju (∧), disjunkciju (∨), negaciju (¬) i implikaciju (→).
Primer
urediSledeći izraz u predikatskoj logici:
- ∀x (Čovek(x) → Smrtan(x))
se može interpretirati kao: "Za sve x, ako je x čovek, onda je x smrtan."
Primena
urediPredikatska logika je ključna u mnogim disciplinama:
Matematika – formalizacija teorema i dokaza. Računarstvo – jezici formalnih specifikacija, računarska verifikacija i veštačka inteligencija. Filozofija – analiza jezika i struktura argumentacije.
Reference
urediBoolos, George; Burgess, John; Jeffrey, Richard (2007). Computability and Logic. Cambridge University Press. Enderton, Herbert (2001). A Mathematical Introduction to Logic. Academic Press. Шаблон:Cite journal Hedman, Shawn (2004). A First Course in Logic: An Introduction to Model Theory, Proof Theory, Computability, and Complexity. Oxford University Press.
- ↑ Frege, Gottlob (1879). Begriffsschrift. Neumann.
- ↑ Russell, Bertrand; Whitehead, Alfred North (1910). Principia Mathematica. Cambridge University Press.