Daregospodin

Волга је најдужа река у Европи и најпопуларнија руска река. Целом својом дужином од 3.534 километара тече кроз територију једне државе (Русије) и припада затвореном току Каспијског језера. Њен ток заузима две петине европског дела Русије, а на њеним обалама живи скоро половина становника ове велике државе. Због свог економског, историјског и културног значаја, као и величине њеног укупног басена, моћног тока и дужине, убраја се међу најзначајније реке на свету. Име потиче од словенске речи „волога“ што значи „влага“. Стари Грци су је називали Ра.

Слив, извор, ушће, притоке

Волга извире у Валдајским брдима у виду малог потока на надморској висини од 228 метара, око 350 километара северозападно од Москве и око 320 километара југоисточно од Санкт Петербурга. Одатле Волга путује на исток ка Уралу и даље ка Каспијском језеру, у које се улива испод града Астрахана, 28 метара испод нивоа мора. Код Астрахана се река сужава због многобројних рукаваца и формира делту. Мали део делте захвата и територију Казахстана. Током целе своје дужине има пад од само 156 метара. Извориште Волге код села Волговерховје је заштићено као парк природе. Ту се налази и споменик реци Волги. Простире се на око 1.380.000 квадратних километара најнасељенијег дела Русије. У њу се улива преко 200 река, а њен укупан слив чини чак преко 150.000 река и потока, сталних и привремених притока. На тај начин, од малог потока на извору, формира се моћна, водом богата река. Укупна дужина целог таквог басена износи 575.000 километара. Најважније притоке Волге су Кама (која је истовремено и највећа), Ока, Ветлога и Сура. Међу научницима постоји мишљење да је Кама старија од Волге неколико милиона година, као и да је у прошлости Волга била притока Каме. Поред тога што је најдужа, Волга је и по површини слива највећа река у Европи. Њен слив има око 857.000 квадратних километара. Читав ток реке је подељен на три дела: Горњу Волгу (од извора до ушћа Оке), Средњу Волгу (од ушћа Оке до ушћа Каме) и Доњу Волгу (од ушћа Каме до ушћа у Каспијско језеро). Ова река је најшира у близини Самаре, где њена ширина износи чак 40 километара. 

Биљни и животињски свет реке (флора и фауна)

Река пролази кроз чак четири различите географске зоне. Она тече кроз густе мочварне шуме до Нижњег Новгорода и Казања, даље кроз шумовите степе до Самаре и Саратова, затим кроз степе до Волгограда и кроз полупустињске пределе пре уливања у Каспијско језеро. Највећу количину воде Волга добија од снежних падавина, око 60%, затим од подземних вода, око 30% и на крају од кишних падавина, око 10%. На обалама Волге сконцентрисано је 40% индустријске производње Руске Федерације, а такође и више оо 50% пољопривредне производње. У плодној долини Волге се узгајају велике количине пшенице, развијена је нафтна индустрија. Подручје је богато земним гасом, минералима, сољу и поташом. Од давнина је богата рибом и то различитим врстама, има их чак седамдесетак: деверика, вобла, кечига, шаран, сом, штука. Град Астрахан представља центар кавијарске индустрије. У делти Волге се налази природни резерват, на чијој територији су од 1919. године под заштитом државе јединствене биљке и животиње. Међу њима су: пеликан, лотос, фламинго, јесетра.

Градови, значајни објекти на реци

На самој реци и у њеном сливу се налазе сви велики градови западне Русије, међу којима и четири милионска града: Нижњи Новгород (на ушћу Оке у Волгу), Казањ (на ушћу Казанке у Волгу), Самара (на ушћу Самаре у Волгу) и Волгоград (на самој Волги). Ништа мање од ових милионских нису битни и значајни и мањи градови: Саратов, Астрахан, Јарослављ, Уљановск, Твер, Тољати, Кинешма, Харабли… Осим градских центара, дуж реке се налазе и остала многобројна насељена места. До њих воде ауто-путеви и пруге, тако да је једноставно и лако стићи до моћне реке Волге. На обалама ове велике реке налази се више од 1.400 пристаништа и индустријских лука, док преко Волге пролазе чак 52 моста.

Значај

Као водени пут, Волга повезује север и запад Европе са Каспијским језером и са Средњом Азијом. Московски канал, канал Волга-Дон и Волго-Балтички канал формирају пловне водене путеве, којима се Москва повезује са: Белим и Балтичким морем, Каспијским језером, Азовским и Црним морем. Волга је на појединим местима толико широка да је немогуће видети другу обалу. Одликује је спори ток. Становништво користи Волгу у разне сврхе, а главна улога јој је економска. Служи за транспорт индустријских материјала и прехрамбених производа. Волга је и главни извор воде за градско и сеоско становништво, као и омиљено место за активности на отвореном, туризам и риболов, због прилично чисте воде и шаренолике природе која окружује њене обале.

Занимљивости

Порекло лотоса у делти Волге је непознато. Лотос се сматра светим цветом Истока, јер му будисти придају посебан значај због његове божанске лепоте и лековитих својстава. Овај оријентални цвет на Волги расте директно у води, цвета од краја јула до почетка септембра и достиже висину преко 2 метара. Најбоље време за шетњу кроз долину лотоса у делти Волге је до подне, јер су тада латице овог цвета потпуно отворене. Ружичасти фламинго је редовна појава на ушћу реке Волге, пролази кроз ову територију, али се ту не гнезди. То је водена птица дугих ногу, флексибилног врата и необичне боје. Да би смањили губитак топлоте, фламингоси стоје на једној нози, држећи другу у перју. Ружичасту боју перја добијају јер се хране малим црвеним раковима, који имају каротен у себи, па захваљујући овој супстанци и перје фламингоса постаје ружичасто. Белуга или бели кит достиже масу од тону и по и налази се у доњем току реке Волге, а долази из Каспијског језера. Рибари су 1989. године ухватили белугу тешку 966 килограма и 420 центиметара дугачку. Остаци последње поменутог улова чувају се у Астраханском музеју.

Волга или “матушка Волга” са значењем: мајчица, мајка, представља и један од омиљених симбола Русије. О њој су вековима писали стихове безимени и славни песници, дивећи јој се, величајући је и славећи њену моћ. Овековечена је и на платнима многих светских сликара. Мало је простора да би се набројала сва руска уметничка дела у којима се помиње ова река. Међу најпознатијима су свакако „Бурлаци са Волге“ или драме Островског и Горког, писаца који су одрасли на обалама Волге, као и на десетине песама и филмова.

https://commons.wikimedia.org/wiki/File:

https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Volga_River_Delta_and_Caspian_Sea_(MODIS_2016-08-29).jpg

https://commons.wikimedia.org/wiki/File: