п  р  и
Протисти
зелена алга
Глава 1| Глава 2| Глава 3| Глава 4| Глава 5|
Глава 6|Глава 7|Глава 8|Глава 9|Глава 10|Глава 11

Увод

уреди

Протисти су једноћелијски или колонијални еукариотски организми које класификујемо у засебно царство Protista. Они се међусобно веома разликују обликом тела, начином живота, исхране и/или размножавања. Поједини представници поседују неке карактеристике биљних или животињских организама, или карактеристике обе ове групе, те је њихов положај на филогенетском стаблу варирао од аутора до аутора. Традиционално, протисти се називају алгама, праживотињама и нижим гљивама.

Историја таксономског настанка групе

уреди

Од времена Аристотела до друге половине XX века целокупан живи свет Земље дељен је на два велика царства, биљно и животињско. Подела је била заснована на претпоставци да су биљке пигментисани зелено, непокретни, фотоаутотрофни организми са ћелијским зидом од целулозе. Са друге стране, животиње не поседују фотосинтетичке пигменте, покретне су, хетеротрофни организми без ћелијског зида.

Са развојем микроскопије, ботаничари и зоолози су открили богатство живота непознато дотад, невидљиво „голим оком". Први који је описао протисте био је Холандски научник Антон ван Левенхук који је 1675. године посматрајући кап устајале воде под лупом приметио до тада непознате организме. После тога су углавном ови организми карактерисани као алге, или праживотиње. Гљиве и бактерије, организми који се не могу уклопити ни у једно од претходних царстава у потпуности, сматрани су биљкама, услед непокретљивости.

Немачки зоолог Ернст Хекел је 1866. године предложио увођење новог (трећег) царства, Protista, који би укључивао „ниже" једноћелијске животиње и биљке, али ова идеја није широко прихваћена. Требало је да се окарактеришу основни типови грађе ћелија, да би се остварио напредак на пољу класификације „чудних" организама. После открића постојања прокариотског и еукариотског типа грађе ћелије, сви организми су подељени у две велике групе: прокариоте (Prokaryota) и еукариоте (Eukaryota). Радом биолога Витакера (R.H. Whittaker) и његових сарадника установљено је пет царстава:

натцарство прокариоте (Prokaryota)
царство Monera (монере)
натцарство еукариоте (Eukaryota)
царство Protista (протисти)
царство Fungi (гљиве)
царство Plantae (биљке)
царство Animalia (животиње)