Kларинет/Техника дувања

Техника дувања (енгл. breath, фр. souffle, нем. Atem),[1][2] техника даха или техника дисања је основа свирања на кларинету[3] и зато свако њом мора добро да овлада. Техника даха се прво вежба без инструмента.

Приказ дијафрагмалног начина дисања (дијафрагма је приказана зеленом бојом).

Кларинетиста треба да научи како да штеди потрошњу ваздуха при свирању инструмента, као и дуг дах.

Три фазе технике даха

уреди

Техника даха има три фазе:

1. Удисај (анимација у горњем десном углу приказује удисај спуштањем зелене линије - дијафрагме). При свирању кларинета[4] ваздух се удише на уста, нечујно и лако. При томе се пази да се не подижу груди и рамена. Треба да осетимо да је удахнути ваздух аутоматски „пао“ у доње делове плућа. Дијафрагма (велики мишић који дели грудну од трбушне дупље - приказана је зеленом бојом на горњој анимацији) извија се надоле и належе на органе трбушне дупље. Стомак се избочи напред, а доња ребра се рашире у све стране (види слику десно). Тада се добија осећај истовременог пуњења стомака надоле, напред, назад и са стране.
2. Задржавање. Унесени ваздух се кратко време задржи. У овој фази задржавања даха, свирач, певач је у стању „запете пушке“. На овај начин створен је чврст ослонац квалитетном ваздушном стубу.
3. Издисај (анимација у горњем десном углу приказује издисај подизањем зелене линије - дијафрагме) следи после кратког задржавања даха. Скупљањем трбушних мишића и враћањем ребара у првобитни положај, дијафрагма се избочи нагоре, према грудној дупљи (види слику десно), и ваздух се истискује. При издисају треба да постоји осећај постепеног истискивања ваздуха „из стомака“, као кроз неку цевчицу, са свих страна равномерно, напоље (види горњу слику).

Литература

уреди

Референце

уреди

Види још

уреди
Викимедија остава има још мултимедијалних фајлова везаних за: