Јапан је острвска држава која се налази у источној Азији. Главни град Јапана је Токио. Осим Токиа који је највећи град, већи градови су и Јокохама, Нагоја, Осака, Сапоро, Кјото и Кобе.
Застава Јапана или сунчана застава је беле боје, у средини се налази црвени круг. Бела боја представља симбол чистоће, а црвена боја симболизује црвено сунце. Канџи знаци који представљају назив Јапана означавају „порекло Сунца”. "Kimi Ga Yo" односно у преводу „1000 година владавине да ти буду срећне”, је национална химна Јапана, која је написана је у стилу Вака, древном јапанском стилу песме, из периода Хеиан.
Цар Нарухито је јапански цар, који је од 1. маја 2019. године преузео јапански престо након што се његов отац, дотадашњи цар Акихито добровољно одрекао престола. Нарухитова ера се зове Реива, што значи прекрасна хармонија.
Сматра се да су први становници Јапана дошли на острва из Сахалина и Сибира, Кине и Кореје, а први трагови јапанске културе потичу из периода од пре 40.000 година. У близини Токија, пронађени су остаци сеоске организације јомонске културе. На прелазу старе и нове ере, у периоду дугачком 600 година, дошло је до масовних миграицја из Кореје, чији народ је донео културу узгоја пиринча и обраде бронзе и гвожђе. То је период доминације Јајои народа. Први владари у Јапану се устоличују око III века нове ере, и власт је била клановска, организована по кинеском узору.
Најзначајнији периоди у историји Јапана су:
Период Асуке (538 - 710. године): период значајног ширења будизма; донет „Законик ере Таика“; уведен календар заснован на ерама; уведен систем редовног опорезивања.
Период Наре (710 - 794. године): настала престоница Нара по кинеском узору; завршено подизање нове престонице Хејан-кио, која је касније названа Кјото.
Период Хеиан (794 - 1185. године): престају посете јапанских званичника Кини; током целог IX века у Јапану је владао мир; царевом ћерком се жени његов први заменик из рода Фуђивара и све до средине XII века сви царски намесници ће бити из ове породице; велики пожари у престоници, глад у земљи.
Период Камакуре (1185 – 1333. године): настаје шогунат Камакуре који потиче из самурајске класе; војна влада Бакуфу презима власт и доноси законик који ће важити до 1868. године; монголски владар Кине захтева од Јапана да му се преда, а јапанску војску од пораза је спасио тајфун односно „божански ветар“; цар успева да се врати у Кјото и обнавља царску моћ.
Период Муромаћија (1333 – 1589. године): почетак уситњених грађанских ратова у читавој земљи; будизам се све више шири, и постају популарни чајна церемонија и пејзажно баштованство; Шогун Јошимаза признаје сељацима власништво над земљом и смањује намете; португалски трговци доносе прве пушке и уче самураје њиховој употреби.
Ера самодржаца односно период Азучи-Момојама (1582 - 1600. године): власт преузима војсковођа Хидејоши који уједињује земљу, разоружава сељаке и дели земљу на сталеже; Хидејоши осваја Кореју; 1598. године Хидејоши умире а Јапанци се повлаче из Кореје; власт преузима Токугава Јајесу.
Период Токугаве (1616 – 1868. године): Шогунат Токугаве уједињује Јапан; Јајесу забрањује рад хришћанским мисионарима и руши њихове цркве; Син Хидетада који је наследио Јајесуа, забрањује Европљанима да живе у Јапану и затвара скоро све луке за европске бродове; јача трговачки сталеж и шире се градови; долази до сељачких буна и незапамћене глади који влада читавом земљом.
Ера Меиђи (1862 - 1912. године): млади цар Муцухито преузима сву власт и означава крај 700 година владавине војних моћника; престоница се сели у Једо, касније назван Токио; основно школовање постаје обавезно; уводи се војна обавеза и самураји губе своју предност; доноси се устав којим се великом броју становника даје право гласа.
Модерно доба (од 1912. године): на престо долази цар Јошихито; 1914. године Јапан улази у I светски рат на страни Антанте заједно са Великом Британијом, Италијом и Француском; 1940. године Јапан приступа тројном пакту са Немачком и Италијом; 1941. године Јапан напада Перл Харбург и улази у рат са Америком; 1945. године су бачене атомске бомбе на Хирошиму и Нагасаки, и након тога Јапан капитулира; у Јапану се поново успоставља парламентарна власт, а плодови јапанске културне баштине почињу да се шире светом.
Јапан је острвска држава која се налази у Тихом океану, лежи на источној обали азијског копна и протеже се од Охотског мора на северу до Источнокинеског мора на југозападу. Заузима површину од 377.972 km². Јапанска острва су смештена у вулканској зони Тихоокеанског ватреног прстена. Јапан се састоји од 6.852 острва. Четири највећа острва су Кијушу, Хокаидо, Хоншу и Шикоку, која чине око 97% копнене површине Јапана и често се називају матичним острвима. Земља је подељена на 47 префектура у 8 регија, са Хокаидом као најсевернијом префектуром и Окинавом као најјужнијом. Јапан се налази између 24° и 46° северне географске ширине и 122° и 146° источне географске дужине. Око 73% површине земље се налази под шумама, планинама и није одговарајуће за развој пољопривреде и индустрије, нити је одговарајуће за становање.
Јапан има преко 90.000 различитих врста дивљих животиња, од којих су најпознатији смеђи медвед, јапански макаки, јапански ракунски пас, велики јапански пољски миш и јапански џиновски даждевњак. Направљена је велика мрежа националних паркова са циљем да се заштите све важне области флоре и фауне. Због своје посебне природне лепоте, неколико локација у Јапану је стављено на Унесков списак Светске баштине.
Јапан има девет шумских екорегиона који одражавају климу и географију острва. У Јапану је претежно умерена клима, али се разликује шест главних климатских зона: Хокаидо, Јапанско море, Средишња висија, Унутрашње јапанско море, Тихи океан и Рјукју острва. Хокаидо који чини најсевернији део, има умереноконтиненталну климу која се карактерише са дугим, хладним зимама и веома топлим до хладним летима. Без обзира што падавине нису обилне, острва углавном имају велике снежне наносе током зиме. Просечна зимска температура у Јапану је 5,1°C, а просечна летња температура је 25,2°C.
Јапан има укупно 108 активних вулкана. Неколико нових вулкана се појавило током 20. века, као што су Шова-шинзан на Хокаиду и Мјојин-шо на стенама Бенесу у Тихом океану. Разорни земљотреси, који често доводе до цунамија, јављају се по неколико пута у сваком веку. Један од већих земљотреса у Јапану је био у Канту 1923. године и усмртио је преко 140 хиљада људи.
Број становника: према процени, број становника износи око 127.687.000.
Највећи део популације живи у густо насељеним областима на источној, пацифичкој обали централног острва Хоншу, где се налази највећи број великих градова. Јапанска популација спада у демографски старо становништво. Према подацима из 2006. године, готово сваки пети Јапанац има 65 година или више. Јапан је по броју стогодишњака први у свету.
Просечни животни век: 77 година мушкарци, 82 године жене
Природни прираштај: 0,3%
Густина насељености: са просечном густином насељености од 342 становника на км2, Јапан је једна од најгушће насељених земаља света.
Градско становништво: 77%
Етничке групе: јапанска 99%, корејска 0,6%
Главни језик: јапански
Религија: највећим делом је заступљена шинтоистичка и будистичка религија, а мањим делом хришћанска религија
Радна снага: 67,2 милиона становника (50% становника ради у трговини и услужним делатностима, 33% у производњи, рударству и грађевинарству, а 6% ради у пољопривреди, рибарству и шумарству).
Незапосленост: 3,4%
Писменост: 99%
Јапан је у погледу образовања, културе, науке, технологије и економије једна од водећих земаља света.
Мирна лепота и миленијумска култура земље излазећег сунца привлаче туристе из целог света. Знаменитости Јапана представљају огромно културно наслеђе.
Пагода Цхуреито - ова пагода изграђена је 1958. године у знак сећања на становнике града који су погинули у ратовима током протеклих сто година. Са брда на којем се налази пагода пружа се одличан поглед на планину Фуји.
Вулкан Фујииама - име вулкана преведено је на различите начине, као „неизрециво богатство“ или „племенити човек“. Према древним веровањима, планина Фујииама је свето станиште за душе преминулих предака.
Кегон Фаллс - национални парк Никко представља путницима јединствену природну атракцију, најлепши јапански водопад Кегон. Вода продире кроз вулканску стену и пада са висине од 97 метара.
Водопад Нацхи – ово је највећи водопад који почиње са 133 метра висине и пада у дубоку посуду од 10 метара. Ово је свето место, где се непрестано праве ходочаснички прелази.
Врт Кавацхи - мали град Китакиусху познат је по најлепшој башти цвећа у земљи. Приморски парк Хитацхи – ово је парк на површини од 190 хектара, претворен у одмориште за грађане. Од марта овде почињу да цветају милиони нарциса који замењују око две стотине врста тулипана, зумбула, љиљана и другог луксузног цвећа.
Острво АогасхимаРека у Кавагоји - Кавагое је културно-историјски споменик из 17. века. Овај град има посебан статус, јер је град преласка реке некада био главни пут којим се роба допремала у главни град Јапана.
Острво Аогасхима - најлепше острво које своје порекло дугује вулканским активностима.
Дворац Нијо - то је седиште јапанских владара Токунаве. Династија је била на власти више од 260 година. Унутар палате се налазе уметничка дела која се с правом сматрају ремек-делима светске уметности.
