Корисник:RenatoTru/prevod1

Ramanujanov prost broj

уреди

Ramanujanov prost broj Nema nikakve veze sa Hardy–Ramanujanovim brojem.

U matematici, Ramanujanov prost broj je prost broj koji zadovoljava rezultat koji je dokazao Srinivasa Ramanujan, a koji se odnosi na funkciju brojanja prostih brojeva.

Poreklo i definicija

уреди

Godine 1919, Ramanujan je objavio novi dokaz Bertrandove postulate koji je, kako napominje, prvi put dokazao Čebišev. Na kraju svog dvostraničnog rada, Ramanujan je izveo generalizovani rezultat, koji je:

π(x)−π(2x)≥1,2,3,4,5,… za sve x≥2,11,17,29,41,… gde je π(x) funkcija raspodele prostih brojeva, koja daje broj prostih brojeva manjih ili jednakih od x.

Suprotno ovom rezultatu je definicija Ramanujanovih prostih brojeva:

n-ti Ramanujanov prost broj je najmanji ceo broj Rn za koji važi:

π(x)−π(2x)≥n, za sve x≥Rn. Drugim rečima, Ramanujanovi prosti brojevi su najmanji brojevi Rn za koje postoji najmanje n prostih brojeva između x i x/2 za sve x≥Rn.

Prvih pet Ramanujanovih prostih brojeva su dakle: 2, 11, 17, 29 i 41.

Napomena: Ceo broj Rn je nužno prost broj, jer π(x)−π(x/2) mora da se poveća dodavanjem još jednog prostog broja kada x=Rn. Budući da π(x)−π(x/2) može da poraste za najviše 1, važi:

π(Rn)−π(2Rn)=n.

Granice i asimptotska formula

уреди

Za sve n≥1 važe sledeće granice:

2nln(2n)<Rn<4nln(4n). Ako je n>1, takođe važi:

p2n<Rn<p3n, gde je pn n-ti prost broj.

Kako n teži beskonačnosti, Rn je asimptotski jednak 2n-tom prostom broju, tj.:

Rn∼p2n (kako n→∞). Svi ovi rezultati dokazani su od strane Sondowa (2009), osim gornje granice Rn<p3n, koju je pretpostavio i dokazao Laishram (2010). Granica je poboljšana od strane Sondowa, Nicholsona i Noea (2011) na:

Rn≤41/47p3n, što je optimalna forma Rn≤c⋅p3n, jer je jednako za n=5.